Photo by: Andres Putting (EBU)
Balkan, Balkan! Evrovizija 2018

Bodovi Srbije i bodovi za Srbiju na Evrosongu 2018

Da li znate kako je Srbija glasala u drugom polufinalu i finalu i kakve i koliko poena su prikupili predstavnici Sanja Ilić i „Balkanika“? Evo pregleda i analize posle kojih svima treba da bude jasno da ni na koga ne treba upirati prstom — osim na nas same!

Pre svega, još jednom ćemo pomenuti da su članovi žirija koje je nominovala Radio-televizija Srbije bili:

  1. Radivoje Radivojević — predsednik žirija, kompozitor, aranžer, producent i instrumentalista, autor predstavničke pesme Jugoslavije Ljubim te pesmama 1992;
  2. Bojana Stamenov — predstavnica Srbije 2015, džez, bluz i pop pevačica;
  3. Dejan Cukić — rok pevač i rok novinar;
  4. Tijana Milošević — violinistkinja, član pratećeg ansambla Željka Joksimovića na Evroviziji 2004. i 2012;
  5. Branislav Krstić, poznatiji pod umetničkim imenom Bane Garavi sokak — folk-rok pevač i muzičar.

Polufinale

Kako je već poznato, Srbija se najpre takmičila u 2. polufinalu 10. maja. Pesma Nova deca zaradila je 117 poena; od žirija 45 (11. mesto) i od publike 72 (8. mesto).

U 2. polufinalu se takmičilo 18 pesama, a glasala je 21 zemlja (Nemačka, Francuska i Italija). To znači da je za srpsku pesmu moglo da glasa 20 zemalja.

Glasovi žirija

Naš stručni žiri je najviše poena dao Švedskoj, dok je najniže rangirana pesma (17. mesto) bila iz San Marina. Prevedeno u bodove, to je izgledalo ovako:

12 poena | Švedska
10 poena | Holandija
8 poena | Norveška
7 poena | Crna Gora
6 poena | Australija
5 poena | Danska
4 poena | Malta
3 poena | Letonija
2 poena | Slovenija
1 poen | Rumunija

Ovde je zanimljivo primetiti da je pesma Nova deca dobila poene od 10 država (!), a među njima ima onih od kojih tradicionalno ne dobijamo mnogo poena, poput Malte ili San Marina. S druge strane, najviše poena dobili smo od Crne Gore, dok je naš žiri dodelio istim komšijama 7 poena, što jasno ukazuje na otvorenu obostranu pristrasnost.

Kada je reč o bodovima stručnog žirija za Srbiju, oni izgledaju ovako:

12 poena | Crna
7 poena | Rusija
6 poena | Mađarska, Rumunija, San Marino
4 poena | Slovenija
1 poen | Italija, Danska, Nemačka, Malta

Glasovi publike

Na osnovu prikupljenih SMS-ova gledalaca, najviše poruka i ove godine otišlo je predstavniku Mađarske, a najmanje za San Marino. Prevedeno u bodove, to je izgledalo ovako:

12 poena | Mađarska
10 poena | Crna Gora
8 poena | Slovenija
7 poena | Rusija
6 poena | Norveška
5 poena | Moldavija
4 poena | Danska
3 poena | Australija
2 poena | Ukrajina
1 poen | Švedska

I ovde su iz 10 zemalja stigli bodovi. Evidentno je da su najveći poeni srpske publike otišli upravo susedima. Isto je i sa bodovima koje Srbija dobila od Slovenije, Francuske, Nemačke, Švedske, Rumunije, Holandije, Mađarske — dakle, sve tradicionalno glasački nastrojene zemlje zbog susedskih ili dijasporskih veza. Jasno je da je objektivnost i neutralnost glasanja publike i te kako upitna.

Kada je reč o bodovima za Srbiju koji su formirani na osnovu glasova evropske publike, oni izgledaju ovako:

12 poena | Slovenija
10 poena | Francuska, Moldavija
6 poena | Nemačka, Rusija
4 poena | Italija, Švedska, Rumunija,
2 poena | Mađarska
1 poen | Holandija

Finale

Sve 43 zemlje učesnice glasale su u finalu, što znači da je za pesmu Nova deca moglo da glasa njih 42. Predstavnici Srbije su u finalu zauzeli 19. mesto. Dobili su 113 poena, od kojih 38 od žirija (20. mesto) i 75 od publike (12. mesto).

Glasovi žirija

Najviše rangirana pesma kod srpskog žirija ponovo je bila Dance you off iz Švedske, te je tako dobila 12 poena. Najniže rangirana numera (na 25. mestu), bila je, zanimljivo, predstavnička pesma Francuske! Prevedeno u bodove, to je izgledalo ovako:

Kao i prošle godine, ovi dodeljeni poeni razbijaju predrasudu o tome da je žiri po automatizmu „staromodan“, budući da je većina pesama koje su dobile poene našeg žirija u modernom i „mladalačkom“ aranžmanu (Švedska, Nemačka, Moldavija, Austrija, Izrael…). Ipak, najveće odstupanje primećuje se na danskoj i moldavskoj pesmi — 5 poena za Dansku u polufinalu istopilo se u finalu, dok Moldaviji u polufinalu nije dato ništa, a u finalu 5 poena!

12 poena | Švedska
10 poena | Nemačka
8 poena | Italija
7 poena | Holandija
6 poena | Norveška
5 poena | Moldavija
4 poena | Austrija
3 poena | Estonija
2 poena | Izrael
1 poen | Albanija

Kada je reč o glasovima drugih nacionalnih žirija za Srbiju, vredi istaći da su bodovi stigli iz samo šest država, od kojih oni najveći iz komšiluka — Crne Gore i Makednije. Ipak, veliko iznenađenje je čak 10 poena iz Azerbejdžana.

12 poena | Crna Gora
10 poena | Azerbejdžan
8 poena | Makedonija
3 poena | Albanija, San Marino
2 poena | Grčka

Glasovi publike

Kada je reč o televoutingu, naša publika je ostala dosledna u stavu da je najbolja mađarska pesma, dok je za Portugaliju stiglo najmanje SMS-ova pa je zemlja domaćin završila na poslednjem mestu. Pobednička pesma Toy dobila je čak 7 poena!

12 poena | Mađarska
10 poena | Kipar
8 poena | Slovenija
7 poena | Izrael
6 poena | Italija
5 poena | Češka
4 poena | Danska
3 poena | Norveška
2 poena | Bugarska
1 poen | Moldavija

Kao i u polufinalu, i ovde je slučaj da srpska pesma može da računa na značajan broj bodova iz okruženja i zemalja s dijasporom, ali samo onda ako je otpevana na srpskom jeziku i ako sadrži etno-elemente.

Ponovo je malo zemalja glasalo za srpsku pesmu — svega devet, ali to je nadomešteno sa četiri dvanaestice, jednom desetkom i jednom osmicom. Pogađate i od koga — od komšija i Švajcarske i Austrije!

12 poena | Švajcarska, Slovenija, Hrvatska, Crna Gora
10 poena | Makedonija
8 poena | Austrija
7 poena | Bugarska
1 poen | Italija, Francuska

Zaključak

Ponovićemo da je suština novog sistema glasanja, koje je uvedeno 2016. godine, „približno jednako dopadanje žiriju i publici“, ukoliko se računa na povoljan rezultat i plasman.

Za razliku od prošle godine, čini se da je ovog puta naša pesma više zadovoljila publiku nego žiri, tačnije rečeno publiku iz okruženja i dijasporu, o čemu govori pre svega broj prikupljenih poena. S druge strane, to je i velika mana jer je za značajniji uspeh neophodno mnogo više zemalja i mnogo više „manjih bodova“.

Iako je glasanje publike manje-više predvidljivo, mora se ipak zapaziti određen stepen nepristrasnosti u finalu, mada je sasvim sigurno da bi ishod bio drugačiji da se više zemalja iz okruženja kvalifikovalo u finale, poput Crne Gore, Makedonije i verovatno Hrvatske.

Stoga, svi zagovornici ukidanja žirija treba da dobro pogledaju tabele i zamisle situaciju u kojoj bismo svake godine, poput Grčke i Kipra, bili izviždani u areni, kao i ove godine.

A kad smo već kod žirija, ni njih ne bismo poštedeli kritika, budući da su pokazali nedoslednost i doveli u pitanje svoje kompetencije. Osim već pomenutog odstupanja u rangiranju Danske i Moldavije, što je samo tek jedan segment, pitamo se koji su to muzički i umetnički kriterijumi postavili moldavsku pesmu na 6. mesto, a bugarsku na 16. poziciju u rangu.

I da li je moguće, gospodine Branislave Krstiću iz „Garavog sokaka“, da je Vama pesma Bones ubedljivo najlošija u finalu, kada ste je postavili na poslednje mesto, dok ste moldavsku i britansku stavili na 4. odn. 9. mesto?

Stručni žiri MORA da ima JASNE I OBJEKTIVNE kriterijume za ocenjivanje, te stoga JAVNO POZIVAMO DA NAM OBRAZLOŽITE SVOJE KRITERIJUME KOJIMA STE SE RUKOVODILI!

Oznake

9 komentara

Ovde napišite svoj komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

  • I publika iz Crne Gore je dala Srbiji 12 u polufinalu.To ste zaboravili napisati.

  • A da svakako najprijatnije iznenadjenje tokom glasanja je 10 poena iz Azerbejdzana

  • Posebno mi je drago zbog toga sto je zemlja za koju sam ja glasao u polufinalu I finalu dobila poene televotinga mislim na Dansku.. a sto se tice zirija I publike pa pristrasnosti ce uvek biti tako da ono..

  • Ljudi plaćaju za da glasaju, a neki žiri samo popuni neki papir i to je to. Ne može žiri da bude jednak sa narodom. Nek se namali uticaj žirija na rezultat. Što se tiče našeg žirija, katastrofa. Do kada će se ceniti neka šminkerska pesma umesto originalnija pesma ? Mada za Baneta iz Garavog Sokaka u potpunosti se slažem oko njegovih kriterijuma za ocenivanje loše pesme. Ono što mora da se pohvali odličan rezultat Srbije jer je bila najbolje kvalifikovana država sa Balkana(spored publiku). Ovo treba da bude podsticaj za nove načine da se osvoji publika, a ne neki žiri. RTS da mora modernizira Beoviziju, ali i da postavlja stroga pravila o pesmama. Pesme moraju da imaju srpski šmek, jer je to je originalno koji čini jednom narodu posebnim.

  • Tako treba raditi, javno i argumentovano prozivati i postavljati pitanja i zahtevati odgovore. I žigosati pojave poput ovih. Svaki pojedinac koji će da pošalje sms glas ili neće, može da ima averziju prema kome god hoće, da glasa za nekoga i zbog boje čarapa ili ne glasa jer mu se ne dopada frizura izvođača. Član žirija je nešto drugo, on mora da bude odgovoran muzički profesionalac, sa obavezom da objasni svoje rangiranje pesama, isključujući argumente tipa – e, pa ja to tako, može mi se. Zato se zalažem za znatno zategnutiji sistem žiriranja, veći broj ćlanova žirija koji bi imali konkretne parametre za bodovanje, gde bi se subjektivnost svodila na manju meru. Na primer, jedna od varijanti bi bila da različiti članovi žirija ocenjuju različito u pesmi, bodovi (ocene) se sabiraju i dobija jedinstvena ocena žirija.
    I glasanje publike po principu “nit’gledam Evroviziju, nit me zanima, al’zakukala Duška da glasamo” bi moralo i moglo barem malo da se dovede u red. Na primer, kao što rade Mađari na A-Dalu, glasanje putem aplikacija po principu ocenjivanja SVAKE pesme. Daj Srbiji maksimalnu ocenu, ali ako daš svima ostalima najnižu, glasanje se ne važi.

    Da, naš domet je postao – daj da nekako dobacim do finala, a kada se ovako izvrši analiza glasanja, zaključak je – poslednjih 6 evrovizijskih finala bi proteklo bez nas, da nije bilo glasova naših ljudi. Istina ne može i ne treba više da se krije, jako dugo šaljemo pesme koje niti ceni žiri, niti publiku zanima.

  • Bilo bi, ako ništa, zabavno, kada bi RTS našao mesta u svojoj programskoj šemi za jednu specijalnu emisiju, gde bi se analizirao glasanje žirija, gde bi članovi srpskog stručnog žirija govorili o svojim utiscima i razlozima za ocene! Ne mora da se nastupi osudjivački odmah, Evrovizija je ipak zabavni muzički program, pa bi mogao RTS u tom duhu da odvoji sat vremena na nešto što je gledalo preko 2 miliona gledalaca u Srbiji! Bilo bi interesantno i gledano…RTS, javni servise, ima li šanse za zabavu tog tipa?

  • “Jasno je da je objektivnost i neutralnost glasanja publike i te kako upitna.”
    “…za značajniji uspeh neophodno mnogo više zemalja i mnogo više „manjih bodova“.”
    “…svi zagovornici ukidanja žirija treba da dobro pogledaju tabele i zamisle situaciju u kojoj bismo svake godine, poput Grčke i Kipra, bili izviždani u areni, kao i ove godine.”

    Stvari o kojima treba ozbiljno misliti.

    Oslanjati se na glasove samo “naših” ljudi je recept za neuspeh. Izgleda da je lestvica toliko nisko, da je sada samo bitno učestvovati i eventualno se plasirati u finale. Kao što je i naglašeno u tekstu, možda bi rezultat bio i gori kada bi Hrvatska i Makedonija ( na primer ) bile u finalu, ali pitanje je ko bi konkretno gore prošao.

    Da, bilo bi lepo znati kako Bones i Mercy završiše tako nisko po pitanju poena srpkog žirija.

  • @Miki,
    Ako je ikako moguće, ogradi se od subjektivnog mišljenja jer bi u tom slučaju tvoj stav bio merodavniji. Ovako, tvoj komentar, uz sva ta uopštavanja koja si naveo, prosto je prazan. „Zašto je ovako, a nije onako, jer je trebalo ovako…“ Stvarno, ko to ozbiljno da shvati…

  • Moje pitanje za sveukupan žiri na ovogodišnjem takmičenju(ne samo srpski,već svi žiriji),kako to da su izraelsku i švedsku pesmu stavili u TOP 5? Kako to da je izraelska pesma kvalitetnija od,recimo,danske pesme,
    koja je po glasanju žirija,zauzelo,čini mi se,25.mesto? Kako to da su Izrael i Švedska rangirani tako visoko,a danska pesma tako nisko? Austriji je 1.mestonkod glasanja žirija previsoko,po mom mišljenju je tu trebala da se nađe Estonija.Kako da je srpska pesma kod žirija nisko rangirana? Zašto je Izrael bio na 1.mestu po glasanju publike,čini mi se da su pažnje bili vredniji recimo Nemačka(koja se doduše rangirala na sveukupno 4.mesto),ili,zašto publika nije nagradila visokim brojem glasova portugalsku pesmu? Zaista mi nije jasno zašto je Izrael pobedio,ali,ukusi su različiti. Mislim da je i estonska pesma trebala da se nađe među top 3 u finalu,po glasanju kako žirija,tako i publike. Izraelu vrlo nezaslužena pobeda,po meni,ali ,šta je tu je.