Iz mog ugla 2018

„Nova deca” iz mog ugla (Srbija)

Srbiju na 63. takmičenju za Pesmu Evrovizije predstavljaju Sanja Ilić i grupa „Balkanika” s pesmom Nova deca. Oni su pobednici festivala Beovizija koji je Radio-televizija Srbije „oživela” posle devet godina.

Radio-televizija Srbije je protekle jeseni otvorila konkurs za sve zainteresovane autore i pesme, uz ograničenje da izvođač mora imati srpsko državljanstvo i da je tekst pesme napisan na nekom od zvaničnih jezika kojim se govori u Srbiji.

Kompozicije je izabrala neimenovana selekicona komisija među 75 pristiglih prijava; jedno festivalsko veče bilo je predviđeno da se izabranih 17 numera čuje, a njihovi izvođači predstave publici.

Takmičenje je održano u velikoj dvorani Centra „Sava” 20. februara, a o pobedničkoj pesmi odluči su publika telefonskim glasovima i petočlani stručni žiri.

Pobedničku pesmu Nova deca uradili su Aleksandar Sanja Ilić i Tatjana Karajanov Ilić (muzika, i Danica Krtajić (tekst).

Srbija | Ko su Sanja Ilić i „Balkanika”?

Nova deca

Svet je naš i vreme prestaje da žuri kad… si sa mnom ti.
Svet je naš i s osmehom se budim zato što… postojiš ti.
Sve je jasnije, sunce sija drugačije.
Svet je naš i nova deca s nama stvaraju bolji svet.
The world is ours, you just keep on dreaming.
Look at the Sun,
Happiness is achievable, grab it.
It starts today, for us.

Reka Uvac

Reka Uvac je najduža pritoka Lima. Izvire na nadmorskoj visini od 560 metara i dugačka je oko 120 kilometara. Budući da je Uvac planinska reka, njen hidroenergetski potencijal je iskorišćen formiranjem tri brane, samim tim i tri veštačka jezera: Zlatarskog jezera ili Kokin Brod, Sjeničkog ili Uvačkog jezera i Radoinjskog jezera.

Kanjon reke Uvac se smatra jednim od najlepših mesta u našoj zemlji. Nalazi se u jugozapadnoj Srbiji, između planina Javor i Zlatar, a poznat je po svojim uklještenim meandrima. Obale klisure reke Uvac krase šume omorike, breze, brojne livade, proplanci…

Uvački meandri iz vazduha

U narodu je odavnina Uvac bio poznat kao granica Srbije i Turske; tuda su u vreme Miloša Obrenovića postavljeni „uduti” koji će ostati do završetka Prvog balkanskog rata i 1912. godine. Istorijski je poznato da su zbegovi 1690. godine prelazili preko Pribojske banje, zatim se spuštali preko Crnog vrha do prelaza na Uvcu a dalje prema Zlatiboru i severu. Mnogo vremena su šume bile pune hajduka „narodnih branilaca”, a kasnije razbojnika i ubica, koji su uništeni odlučnim akcijama serdara Jovana Mićića i narodne vlasti.

Deo klisure reke Uvac je 1971. godine proglašen za specijalni rezervat prirode. Takođe, ovo je jedno od poslednjih staništa beloglavog supa, predivne ptice koja je gotovo izumrla.

Iz našeg ugla — svi članovi naše redakcije

Marko Vujinović

Kako smo se nadali, dobro smo se udali?

Počeću od Beovizije — po mom mišljenju, povratak našeg tradicionalnog izbora je bio pun pogodak. Ono što nije bio pun pogodak je odabir autora takmičarskih pesama, tačnije bojkotovanje stranih autora. Ljudi, da li je moguće da od toliko prijavljenih pesama u finale nije dospela BAR JEDNA koju su radili inostrani autori? I zašto je baš odabrano 17 kompozicija za takmičenje? Broj 17 se ne može nazvati simboličnim brojem, zar ne? Ovo su dve glavne misterije pod čijim velom će Beovizija 2018 ostati upamćena. Pošto ovogodišnji odabir pesama „smrducka” na nepotizam i povlačenje veza, odabrane pesme i nisu bile toliko strašne. Ne volim da poredim, ali naspram polovine izbora iz Skandinavije imali smo sasvim pristojno takmičenje.

A sada — pobednička pesma. Da se ne lažemo, svi smo mi hteli jednom da vidimo Balkaniku na evrovizijskoj sceni. Ovo je najpopularniji etno-pop sastav sa ovih prostora i lepo je što će Sanja Ilić sa njima još jednom krunisati karijeru Pesmom Evrovizije. Koncept „nove dece” je odlična ideja kao lajt-motiv za pesmu, ali čitav ovaj bućkuriš čini jednu polukoherentnu, ali prihvatljivu celinu.

Mislim da je pesma bila jaka u beovizijskoj konkurenciji, ali plašim se da će u evrovizijskoj konkurenciji izbledeti i stopiti se u masi. Pesma nije dovoljno „bombastična” da bi bila pobednička, ali ima takozvani identitet. Pošto imamo finu, pristojnu pesmu, mislim da bismo uz dobar nastup ostvarili prolazak u finale. Onda dolazimo do zaključka kao i prošle godine — fina pesma kojoj treba savršen nastup. Onaj nastup sa Beovizije je previše haotičan i zbunjujuć, tako da polažem nade u dobar „revamp” u Lisabonu.

Uvek može bolje i „Nova deca” nisu nikakvo remek-delo iz Srbije, ali imamo velike šanse da se proguramo u finale. Predviđam prolazak u finale „kroz iglene uši”, a tamo plasman negde od 20. do 26. mesta. Žao mi je, evrovizijski standardi su se davnih dana pomerili i balkanski „treskavci” i balade nisu više u modi u tolikoj meri.

Đorđe Vesković

Za početak bih pohvalio RTS zbog toga što je odlučio da vrati festival ne samo kao metod odabira evrovizijskog predstavnika, već i kao poligon za promociju novih pesama iz domena zabavne/popularne muzike.

Ovogodišnja Beovizija i nije baš nešto bila za hvalu. Razlog leži u tome što je na ovom izdanju bilo više pesama koje su u produkcijskom smislu imale ideološki zastarela rešenja urealizaciji, pa je pobeda Balkanike bila od samog starta očigledna iz razloga što ideja je Sanja Ilić na uspešan način uspeo da ukombinuje zastarelu ideju o nastanku himnične etno-pop pesme sa modernim muzičkim motivima u skladu sa godinom u kojoj živimo. Ostale pesme sa Beovizije tako nešto nisu ni imale. Bile su prisutne samo radi upotpunjavanja prostora. Još jedan razlog zbog čega su odneli pobedu leži u tome što Balkanika ima ogromnu reputaciju u celom svetu, međutim, među eks-jugoslovenskom dijasporom je taj uticaj malo tanji.

Meni lično u Novoj deci smeta to što numeri fali neka kulminacija koja bi doprinela dramatičnosti. Zato ta kompozicija izgleda pomalo nedovršeno. Po meni je trebalo da se nešto doradi u njoj, i zameram Sanji to što nije ispoštovao najavu o dupliranju i skraćenju pojedinih delova numere.

Još nešto što bih pohvalio je to što smo se konačno vratili etno-zvuku i srpskom jeziku, jer po tome je Srbija u prošloj deceniji bila i prepoznata. Međutim, u odnosu na Tijaninu pesmu, koja je pucala od savremenih ideja od početka do kraja, ovde je problem u odnosu na konkurentske kompozicije upravo u tome što ideja jednim delom zvuči zastarelo, a drugim delom u aranžmanu vuče ka modernim muzičkim rešenjima.

Što se tiče plasmana, radije ne bih predvideo prolazak u finale iz razloga što u drugom polufinalu ima dosta jačih pesama koje imaju potencijal za savremen scenski nastup. Rekao bih da u ovakvoj konkurenciji članovi Balkanike mogu da se u svojoj polufinalnoj grupi zadovolje jedino pozicijom između 11. i 15. mesta. Bez uvrede, želim im puno sreće i lep provod, ali bih voleo da se naredne godine pojavimo na Evroviziji sa nekom pesmom koja je u skladu sa sadašnjim životnim navikama.

Svetlana Jukić

Uvek bezrezervno podržavam pesmu koja predstavlja moju zemlju. Sastav Balkanika na evrovizijsku scenu donosi nešto autentično i egzotično, spoj nesrodnih muzičkih žanrova i pokušava da ispriča futurističku priču. Veruju u uspeh svoje pesme, a mi svi koji za njih navijamo takođe želimo što bolji plasman, budući da već neko vreme nismo na ovom takmičenji imali većih uspeha.

Međutim, mesto u finalu nikome nije zagarantovano, pa tako je i naša pozicija klimava, a sve zavisi od kompletnog nastupa i vokalnog i scenskog. Što se mog mišljenja o ovoj pesmi tiče, nema tu šta mnogo da se kaže. Ovo prosto nije ono što se meni dopada, tekst mi je isuviše nerazumljiv (shvatam poruku, ali sam tekst je zbrkan), a prelepi etno-motivi mi ne idu uz jeftini dens deo. Vokali su na visini zadatka, mada mi se muški vokal ne uklapa uz ovu pesmu. Ipak, kao što rekoh — mi izabrasmo ovo, pa hajde da to i podržimo.

Fuad Mustafić

Pesma Nova deca najbolje je nešto što je Srbija imala na svom nacionalnom izboru. Zaslužena pobeda, međutim, sumnjičav sam kada je u pitanju evropska publika, koliko će im se pesma dopasti jer se radi o zvuku koji smo toliko puta čuli na ovom takmičenju posebno sa ovih naših područja.

Svi znamo o kakvim se muzičarima radi i ko je Sanja Ilić. Možda da je malo više domaće potpore bilo, i očekivanja bi bila veća. Meni se pesma sviđa, lepo to sve izgleda, i mislim da podrška dijaspore ne bi trebala izostati. Sve najbolje!

Nikola Ljubisavljević

Kao fan veteran Pesme Evrovizije, u detinjstvu sam maštao o tome da Srbija (tada još uvek tzv. okrnjena Jugoslavija) pobedi i bude domaćin ovom takmičenju. Kako se obistinilo ono „pazi šta želiš jer može da se ostvari” u najpozitivnijem smislu, svako naredno predstavljanje Srbije na Evrosongu je za mene bilo opušteno i sa ponosom. Tako je i ove godine sa Sanjom Ilićem i njegovom Balkanikom.

Balkanika, koja vrca od mladosti, lepote i vaspitanja. Bar što se tiče vokalnog dela. Pesma Nova deca nije bila moj prvi favorit, niti je smatram njihovom najboljom, no, kada dođe maj očekujem da će nas predstaviti tako da ću biti ponosan na naše. Očekujem da nam mladost zasija i vizuelno i vokalno, i očekujem da prođemo u finale. Tamo je već sve moguće, ali ću se drznuti da prognoziram plasman između 10. i 15. mesta. Neka moja rang-lista ovogodišnjih pesama Balkaniku bi smestila upravo negde na sredini finalne tabele. Što uopšte nije loše, zar ne? (Odgovor na pitanje potražiti u prvim redovima ovog komentara).

Strahinja Malić Katanić

Ovaj haotični i pomalo nasilni spoj etna i modernizma doista je najbolje što se moglo poneti sa izbora kompozicija diskutabilnog kvaliteta koje smo čuli na Beoviziji. Isprva, kompozicija je bila vrlo nelinearna i muzički elementi kao razbacani, a kontradiktorno tome finalni utisak je bio nekako ravan. Međutim, sada u novijoj verziji, uz minimalnu aranžersku intervenciju, data je jedna vrlo adekvatna dinamičnost Novoj deci, te korišćeni diverzitet muzičkih elemenata biva upakovan u jedan skladan svez koji odiše efektnošću višeg stepena.

Čitava pesma u sebi ima jedan postapokaliptični momenat (i muzički i tekstualno), te se nadam da će se scenska prezentacija oslanjati baš na to. Tako bi se dobio konkretan novi koncept, te bi se izbegao „provaljeni” šablon koji u prvi plan stavlja miksturu dva „nespojiva” zvuka, a priča bi imala i kompletiranu novu dimenziju, kao i nadasve savremeniji i svežiji pristup koji se bolje pamti.

Što se prognoze tiče, ako se baš sve kockice slože i pogodi se da neki od članova stranog žirija imaju iskustva u polju etno-muzike, mogli bi se nadati eventualnom desetom mestu u našem polufinalu, za koje će se boriti bar još 2-3 zemlje sa jednakim šansama, a dalje od toga ne bih išao. Nastup u finalu je kruna i ultimativni uspeh s obzirom na to čime raspolažemo, te ćemo se besramno nadati tome do daljeg.

Milica Stanisavljević

Generalno, nemam ništa protiv naših ovogodišnjih predstavnika i njihove kompozicije. Ali nemam ni mnogo toga „za”. Činjenica je da ne treba kriviti Balkaniku što pravi muziku kakvu inače pravi jer ju je sasvim lepo brendirala u svetu, kao što ne treba kriviti ni sprski mentalitet koji vazda misli da šalje nešto spektakularno samo zato što meša etno i moderno, iako postoji realna verovatnoća da će i ovo biti jedna od onih pesama koje se posle Evrovizije više ne čuju.

Pesma kao pesma je, što se mene tiče, u redu — sa jedne strane, ima tu neku dramu koja drži pažnju i etno-deonice „da se naježiš”, sa druge — iz mog ugla, apsolutno nikakvu povezanost stihova i jezgrovitost poruke, što opet i nije toliki problem kad već sam naziv vuče na neki „world peace” motiv, a i oni tako nekako deluju na sceni. Teatralno, i opet, već viđeno, ali ništa neprijatno i degutantno.

Ono što mene vrlo kopka jeste sam plasman. U moru modernih, pevljivijih i zaraznih pesama i vrlo šarmantnih balada, ne znam da li će ovaj „power ethno pop” proći. Cenim da za Balkaniku ima mesta u finalu, ali za prvih deset nisam sigurna. Donja polovina leve strane tabele mi deluje kao najverovatniji ishod. U svakom slučaju — napred naši! 😉

Zdravko Trivić

I nakon nešto više od dva meseca i pobede Balkanike na Beoviziji, Nova deca ne uspevaju da mi se zalepe za srce. Praznina, to je sveukupni doživljaj, ne čak ni nadobudnost niti pretencioznost, jednostavno — šuplja šerpa… Stara, s jedva vidnim obrisima šarmantnosti… Povrh svega, tekst je urnebesno smešan… Neshvatljivo protraćen talenat, iskustvo i odlični vokali…

Nadam se ipak da će evropska publika biti manje oštra, da će u pesmi čuti sve ono što ja nisam, te da će moju negativnu prognozu o neprolasku u finale opovrgnuti. Evo, obećavam da ću navijati da se to desi… Srećno, deco!

Slobodan Todorović

Ovogodišnja Beovizija bila je slika i prilika trenutnog stanja u srpskom društvu i odraz našeg mentaliteta. Ne bih da se ponavljam, ali ko razume — shvatiće. I oladite sa onim „Dobro je da imamo bar festival; Naše je, pa kakvo god da je…” Stara poslovica kaže „Kako seješ, tako i žanješ”. No, šta je tu je. Ja ću ubuduće svu svoju energiju da crpim na pokušaje da se celokupan izbor/festival reformiše i osveži, osavremeni…

Sad o pesmi… Nikad nisam bio ljubitelj Balkanike i njihove muzike. Znam, streljaćete me, kako se usuđujem i slično… Prosto — ne leži mi. Biću iskren, ne leže mi ni Nova deca, niti će se ikad naći na mojoj plejlisti, a ubeđen sam, neće se naći ni kod drugih gledalaca i publike, baš kao što je slučaj sa svim ostalim beovizijskim pesmama za koje smo slušali da „imaju potencijala da postanu hitovi”. My ass!, što bi rekli Ameri. Evo, koliko čujem, naše radio-stanice „pregoreše” od puštanja beovizijskih pesama. Ne lažimo se!

Ipak, svodeći je na evrovizijski kontekst, ona se uklapa u šablon i u tom smislu, autentična je, ima svoj identitet i refleksiju. Melodijska celina mi zvuči nekako zbudženo, pojedini delovi mi deluju nakalemljeno, kao da im nije tu mesto — uvod, prelazak na strofe, pa onda u refren… Zapravo, najupečatljiviji deo je završnica pesme i to je dobra strana. Tekst ne bih da komentarišem.

Imamo debelu sreću da smo se našli u „lošijem” polufinalu, pa nam se time šanse za plasman u finale uvećavaju. Ipak, klimavo je to sve, i opet smo na granici ispadanja. Scenski nastup će umnogome imati uticaj, a budući da nam to nije bila jača strana… Strepim.

Kakav god scenario da doživimo — nije smak sveta! Dobro je da smo tu, dobro je da smo drugačiji i prepoznatljivi. Bez velikih očekivanja sam samo iz jednog razloga — više ću se obradovati. 😉 Srećno!

Ljubazno vas se zahvaljujemo na učešću u osmom izdanju rubrike „Iz mog ugla”. Proglašenje pobednika i konačnu rang-listu očekujte u ponedeljak, 30. aprila, od 19 časova.

Oznake

17 komentara

Ovde napišite svoj komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

  • Moj dosadašnji utisak je da smo mi ove godine vrlo nebitni, do te mere da se na momente zaboravim da uopšte učestvujemo. Niti sam primetio da nas kude, niti da nas hvale, Iako nastupamo u značajno slabijem polufinalu, opet mi se čini da ima 10 pesama koje su, makar iz nekog bizarnog razloga, intrigantnije od naše. Naravno da naša pesma poseduje izvestan muzički kvalitet, nije ona loša, samo malo sve to deluje kao promašena tema na pismenom. Jedina šansa koju vidim da uđemo u finale leži u mogućnosti da nas konačno u ta 3 minuta primete oni kojima su mnoge druge pesme već dojadile. Ali, s obzirom na prerano pojavljivanje u polufinalu, skepsa mi je ogromna,

  • Nema potrebe da pisem bilo sta. Mislim da je redakcija rekle sve jedino mozda da kazem da bih vise voleo da je otisla Maja Nikolic jer nastup ima dosta veci potencijal. Njeno vokalno izvodjenje je dobro ali je dobro i izvodjenje clanova Balkanike. Puno srece u Lisabonu 🙂 …

  • Srbija je visoka moda za ono što je npr Moldavija u našem polifinalu, ili Norveška ili Australija! Ali moramo to dokazati jednom i dobrim nastupom! DAKLE, molim se svim ESC Bogovima da imamo ovaj put, lepe i upečatljive kostime i što bolju koreografiju i nastip, jer će to biti presudni momenat za prolazak u finale! Srećmo Srbija i Balkanika!!! Nadam se prolasku u finale, jer bi to bilo sjaaaajno!!!!

  • Ja moram da priznam da ovu pesmu obozavam, stavio sam je u plejlistu i nema dana a da je ne odslusam barem jednom. Verujem da ce otici u finale jer zasluzuju, za razliku od drugih zemalja sa kojima smo u polu finalu. Pesma je sjajna, malo mi je smetao ovaj drugi audio gde su dodali neke nove zvukove no zanemario sam to tako da ih i ne primecujem kad slusam. Drugacija je pesma u odnosu na sav ostali genericni pop koji je i ove godine u ponudi na ESC-u…..Zelim im puno srece i ne sumnjam uopste da ce nas dobro predstaviti.

  • U konkurenciji Beovizije mi je bila odlična. Sad, u konkurenciji ESC-a mi je negde u sredini. Nije pobednički materijal i nije hitična. Nažalost, nije se “primila” u narodu ni kod nas a kamoli u svetu. Srbija neće pobediti ali je ipak dosta različita od svih ostalih u ovogodišnjoj konkurenciji pa je to možda neki plus.
    Generalno, pesma mi je ok, dopada mi se audio verzija, pogotovo završnica i “nananej nananej” deo kada se preklapaju muški i ženski glasovi.
    Najveći problem mi je nastup na Beoviziji koji je bio katastrofalno loš. Mislim da u tome i leži uzrok lošeg pozicioniranja kako na kladionicama tako i među fanovima. Ono je zaista bilo izuzetno konfuzno, amaterski, odbojno i razočaravajuće. Kompletan haos, jezivi kostimi, promašaj sa bubicom za Mladena koja se sve vreme trese pa stvara utisak da se on ceo trese od treme, devojke mlate rukama, podižu gore dole i stežu oko stomaka aludirajući na neki bol u stomaku, šetaju levo-desno, napred-nazad bez ikakog smisla, jednom rečju – promašaj. Kompletan neskald i nikakva sinergija između svih njih na sceni. Malo bolje, ali ipak ne i dovoljno dobro, je bilo na nastupima u Izraelu i Amsterdamu, i to me ustvari najviše brine. Svi oni zajedno mi se na sceni ne uklapaju. Ništa ne štima kada ih gledam, a u Lisabonu će biti jedna pevačica više, hm…
    Dakle, nadam se da će uspeti da reše problem sa nastupom jer je to krucijalno. Pesma kao pesma je ok, zlatna sredina, meni odgovara da je poslušam, ali nastup mora da bude mnogo, mnoooogo bolji da bi se nadali nečemu dobrom.
    Iskreno se nadam se da će uspeti u tome. Srećno!

  • Drago mi je da se posle 9 godina vratila Beovizija,nadam se da će to biti i izbor za našeg predstavnika sledeće godine. Drago mi je da je pesma na maternjem jeziku(prvi put još od 2013.). Moj favorit na Beoviziji je bila Saška Janković,ali mislim da i sa Balkanikom,imamo šanse u finale. Moja prognoza je da ćemo zauseti 8.,9.ili 10.mesto u drugom polufinalu,a da ćemo u velikom finalu biti na 17.-18.mestu. Moji ostali finalisti iz drugog polufinala,osim Srbije su i:
    Slovenija,Malta,Letonija,Gruzija,Norveška,Australija,Danska,Švedska i Ukrajina.

  • Od 2012. ništa bolje i kvalitetnije na Pesmu Evrovizije nismo poslali od Balkanike i “Nove dece”. Apsolutno zaslužena pobeda na Beoviziji koju ne bih komentarisao jer je pored ove bilo još plafon 3,4 pesme koje su imale nešto što je veliku scenu Pesme Evrovizije. Apel na sve koji biraju pesme za nacionalni izbor da dobro razmisle, preslušaju i pogledaju šta ko šalje jer je veliki deo pesama bio najblaže rečeno skandalozan. No, dobro bilo i prošlo a i treba reći da ništa bolje i nismo preterano očekivali.
    Sanja Ilić i Balkanika je sastav koji nas zasluženo predstavlja na Pesmi Evrovizije. Radi se o dobro poznatom muzičkom sastavu u zemlji, regionu a Boga mi i u inostranstvu. Zaista ima čime da se ponosimo u Lisabonu ove godine. Radi se o jednoj veoma autentičnoj grupi koja stvara muzički pravac koji nije tako uobičajen a u isto vreme vode računa o srpskom tradicionalnom nasleđu što je fantastično za promociju zemlje i očuvanje tradicije. Obzirom na to da gaje i moderan zvuk prijemčivi su širokoj publici. U svom sastavu imaju Sanju koji se pokazao i dokazao i na njega ne treba trošiti reči, imaju velikog profesora i umetničkog maga Ljubomira Dimitrijevića koji je jedan od naših najvećih živih umetnika i muzičkih stvaralaca. Pored njih dvojice koji prtedstavljaju staru gardu imamo tri izuzetno dobra i perspektivna vokala Danicu, Nevenu i Mladena koji ovoj grupi i pesmi ulivaju poseban duh i posebnu vedrinu i energju. Dakle na sceni je spoj iskustva, znanja ,mladosti i talenta što mora da bude dobitna kombinacija. Konačno na Evrosong šaljemo dokazane i pokazane ljude , prepoznatljive u svetu i autentično naše što smatram punim pogotkom i osećam se veoma ponosnim što će takvi ljudi nastupiti pred evropskom i svetskom publikom pod zastavom moje zemlje.
    Pesma mi se dopala na prvo slušanje a kako je vreme odmicalo impresije su bile sve pozitivnije. Tako je i dalje. Ne znam šta bih pre izdvojio…Od etno motiva fantastično ukomponovanih sa modernim dens bitom, preko lepog Mladenovog glasa, optimističnog teksta (koji je priznajem malo haotičan), do kulminirajućeg Daničinog vokala bez kojeg ni pesma a ni Balkanika ne bi bila ista i koja je u stvari možda i najprepoznatljivija karika ovog lanca. Priznajem da je Balkanika mogla i bolje (imaju oni daleko boljih numera), i možda su i mogli malo više da se potrude ali i ovako ovo je fantastično za mene. Uopšte mi se ne sviđaju prognoze jer mi unose crv sumnje i dozu straha za konačni plasman ali ja zaista polažem u nade naše predstavnike. Smatram da apsolutno zaslužujemo finale i u finalu TOP 10 s tim što nisam optimista prateći forume, komentare i sajtove posvećene Evroviziji. Ne znam zašto je tako ali smatram da je to sramota. Mislim da ova pesma zaslužuje da se nađe u finalu 12. maja ako ništa barem zbog svoje autentičnosti i toga što je pravi predstavnik Balkana. I polažem nade da će u evropskoj publici pobediti razum koji će znati da ceni kvalitet, predan rad i originalnost .
    Zaista se ove godine na divan način predstavljamo i iskreno se nadam da će nagrada stići u vidu lepog rezultata jer bi bilo zasluženo. Molim Boga da nastup bude inovativniji i bolji u odnosu na Beoviziju koji je bio prilično neubedljiv, jer i to može dosta stvari da promeni .Ovo je pesma koja se jednostavno oseća, koja proizvodi jezu i koja na divan način personifikuje Srbiju, zato će uvek imati posebno mesto u mojim evrovizijskim listama. Balkaniko srećno , Srbijo srećno !

  • Kladionice ne daju šansu Srbiji za ulazak u finale. Ali kao i uvek, znaju da pogreše. Loš kvalitet pesme na Beoviziji je odgovoran RTS koji nije smogao snage da privuće što više pažnje autora i kompozitora. Balkanika je napravila neku bezveznu pesmu i pobedila na festivalu u konkukrenciji slabih pesama. Nadam se da će Beovizija opstati, jer to jedini način da se čuje glas naroda.

  • Kao prvo, čestitke redakciji ovog sajta na još jednoj jako dobroj sezoni.
    Što se tiče naše ovogodišnje pesme nisam nešto oduševljen i nisam ni na beovziji navijao za Balkaniku.
    Mislim da će biti neizvesno hoćemo li proći u finale.
    5 pesama koje su na mene ostavile najveći utisak ove godine su: Francuska,Mađarska,Bugarska,Danska i Španija.
    Koja god od tih zemalja da odnese pobedu biću zadovoljan.

  • Prvo da kazem odlicno osmisljena rubrika ove godine,sve pohvale! 🙂
    A sad ono glavno. Pesma kao pesma nije remek delo ali je definitivno ono sto treba da se nadje na Evroviziji. Pesme poput Monsters,We got love,Under the ladder,Lie to me,Bones,Matter of time,Nobady but you jesu mozda pesme koje su bolje(ima jos nekih) i one koje cu pre skinuti i slusati na telefonu ali u njima postoji nesto sto smo vec negde culi u nekim pesmama danasnjice. Mislim da sama ta konfizija i taj nerazumljiv spoj mozda donese dobar rezultat. Autenticna je i skroz drugacija od ostalih. Bio bih razocaran kad bi npr Norveska,Rumunija,Poljska(ili neke precenjene pesmice) nasle u finalu umesto nas. Slazem se da smo i u slabijem polufinalu ali sanse za finale nimalo nisu male. Uz nas u finalu bih voleo da vidim- Ukrajnu,Dansku, Australiju,Svedsku,Maltu,Madjarsku,Letoniju,Holandiju i Rusija (ali naravno umesto nekih od ovih ce biti Norveska,Poljska ili Moldavija, nazalost) Srecno nam bilo!

  • Došli smo do kraja rubrike ”Iz mog ugla 2018” i vreme je da se kaže po koja reč i o našem predstavniku i pesmi.

    Najpre bih da pohvalim povratak ”Beovizije”, u nadi da je ovo eksperimentalna godina, te da nas već sledeće godine očekuju prošlodecenijska izdanja tog festivala. Neću se puno zadržavati na nacionalnom izboru, ukratko, dobili smo ono što smo možda svi želeli, želeli smo Danicu Krstić na Evroviziji, kao i Balkaniku, a njihova pesma je vrlo lako uspela da se domogne toga.
    Lepo je što nakon 5 godina ponovo čujemo srpski jezik na Evroviziji i što ponovo pokazujemo svoju tradiciju. Idemo sa starim receptom, samo nisam siguran u njegovu uspešnost. Svedoci smo da Evropa više ne pada na balkanske balade. Ali dobro, zar je plasman najbitniji? Bitno je da su talentovani pevači svojim izvođenjem u pravom smislu predstavili Srbiju.
    Kroz pesmu se prožima egzistencija srpskog, počevši od etno deonica koje oslikavaju srednjevekovni srpski period pa sve do savremenih deonica, koje se spajaju, u čemu se može videti i naš mentalitet (stalno oslanjanje na prošlost u stvaranju budućnosti). Treba da se zapitamo da li ”nova deca” mogu da naprave bolji svet, svet bez sukoba, kojih je bilo i previše u našoj prošlosti i kako to postići. Ali ”nova deca” ne treba da se odreknu sebe, srpskog u sebi, kako bi stvorili bolji svet za seve (emigrirati), već treba ostati svestan sebe, svog postojanja (kao spajanje etno i modernog u pesmi).
    Neću preterano prognozirati ni naš ovogodišnji plasman, čekajmo probe. Sve je moguće da se desi u drugoj polufinalnoj večeri. Imamo pesmu koja se prilično uklapa u evrovizijski kalup, podrška dijaspore ne bi trebalo da izostane, s obzirom na to što pevamo na srpskom, žiri nas može solidno plasirati uključujući vokale.
    Kako god, treba da podržimo svoje predstavnike, a biće ono što će biti.

  • Želela sam svakako da vidim Balkaniku na Esc sceni, tako da mi je drago što su baš oni odneli pobedu na Beoviziji, iako, da se ne lažemo, Balkanika ima mnogo boljih pesama od ‘Nove dece’, neću prežaliti što nisu pesmu ‘Za kraj’ ostavili za Beoviziju tj. Esc. No, šta je tu je.
    Volela bih da uđemo u finale, a tu šta nam Boga da.

    U ovoj rubrici sam komentarisala samo pesme koje su na mene ostavile najbolji utisak, te sam shodno tim pesmama i davala najviše ocene.

    Pesme koje su mi drage su Estonija, Češka, Ukrajina, Belorusija, Belgija, Danska itd.

    Najjači utisak i najemotivnije sam doživela Francusku, Italiju, Bugarsku i Grčku. Zaista predivne pesme.

    Navijam svim srcem da pobede Grčka ili Bugarska, zaslužuju.

  • kakva nam je muzička scena, takav nam je i predstavnik. :/
    nemam ništa protiv Sanje, ali od čoveka koji stoji iza remek-dela kao što je “Plava ptica” sam očekivala daleko više. od 3 minuta koliko je dobio na raspolaganju, skoro pola vremena je utrošio na etno-zavijanje (no offence) koje će smoriti čak i one gledaoce koji su balkanskom etnu inače priklonjeni. zapravo, bolje da smo poslali onu reggae verziju, zvuči daleko kompaktnije.
    e sad, kada sam rekla sve to, Sanji i celom timu od srca želim prolaz u finale, iako mi se čini da od toga nema ništa. ali ma šta da se desi, sigurna sam da će nas predstaviti dostojanstveno. a nama ovde želim da Duška ne komentariše polufinale i finale, jer ćemo svi da izginemo od njene pasivne agresije. 😀

  • Moram priznati da mi je bilo par jos drazih pesama na nasoj skromnoj Beoviziji i koje sam vise prizeljkivao, ali i ovo mi je skroz prihvatljivo i zadovoljavajuce…Apsolutno je dobro sto smo se vratili etno zvuku i svom jeziku i svom stilu pesama, takodje i ekipa koju saljemo je jako jako perspektivna i ima potencijala (Sanja Ilic ne znam sta trazi u ovoj celoj prici) tako da generalno pesma kao pesma meni jeste dobra, skroz solidno mada ima tu malo i zasterelosti mora se priznati ali generalno dobro to zvuci..Po pitanju prolaska u finale ja zaista ne znam sta da mislim, sreca u nesreci je sto smo u drugom polufinalu jer da smo zapali u prvo gotovo sigurno bi ucestvovali samo u polufinalu a opet nesreca u nesreci je sto smo dobili STRAVICAN broj 3 a ponovo sreca u nesreci je to sto nastupamo izmedju dve vrlo tunjave pesme iz Ruminije i San Marina od kojih se realno ne moze ocekivati da bas zapale scenu i da mi ostanemo nezapamceni i progutani, sto bi se verovatno desilo da smo recimo izmedju Australije i Danske i slicno…Ovako mislim da bi mogli necemu da se nadamo..Ali na Eurosongu 1+1 nije baš uvek 2 tako da zivi bili pa videli…U svakom slučaju navijamo i bodrimo naše predstavnike. (pretpostavljam da je samo formalno ocenjivanje nase pesme ili se uopste i ne ocenjuje al od mene neka 4vrorka za nasu pesmu)

  • Glasao sam za njih na Beoviziji tako da necu mnogo da duzim, naravno volim nasu tradicionalnu muziku i mnogo mi je drago sto nas posle tri godine predstavlja pesma na srpskom jeziku. Danica je prelepa i mislim da ce njena lepota iskombinovana sa divnom bojom glasa mnogo doprineti na samoj sceni. Svaka cast na sastavu grupe. Mnogo srece u Lisabonu! P.S. Redakcijo bilo mi je zadovoljstvo i ove godine biti deo ove roblike! 🙂

  • Nakon preslušanih svih takmičarskih pesama, mogu da kažem da ima boljih. 😀
    Naravno da to ne menja moje ( uglavnom! ) pozitivno mišljenje izneseno pre dva meseca o ovoj numeri i smatram je skladnom onoliko koliko god je to pošlo za rukom autorima da iskonstruišu. Ne želim sada da se ponavljam pišući iste reči i rečenice iz februara, ali glavni utisak su vokali i cela atmosfera koja obavija numeru.
    Stones, Higher Ground, Mercy, Outlaw In Em, Bones, Non mi avete fatto niente i još neke druge su me svakako više obradovale i više ih slušam. Smatram da pobeda u ovoj konkurenciji nije realan ishod, ali isto tako mislim da ima dosta lošijih numera od Nove dece ( ne mogu da ih nabrajam, ima ih 🙂 ).
    Doduše, pesma kao pesma nije hit, niti će biti, jer nema potencijal za tako nešto, osim ako ne zauzme prvo mesto. 🙂
    Slažem se da ni ostale pesme sa Beovizije nisu hitovi, ali o tome smo već pisali, kao i o samom ovogodišnjem beovizijskom formatu.

    Meni lično treba Beovizija sa kompozitorima i autorima koji imaju iskustva i koji mogu da nam donesu svemirsku priču. Znam zasigurno da tako nečeg mora biti na ovim prostorima i nadam se najiskrenije tome.
    Ako ova priča sa etno-popom propadne, onda se svakako treba okrenuti novom zvuku i tražiti nešto novo. Treba se menjati i smatrati da drugačijih promena u žanrovskom izboru mora biti, pa čak i da ovo ostvari zapaženiji plasman. Ima raznih stilova kojima se može pokoriti muzičko takmičenje, ali autorstvo mora biti dijamantsko iza toga. Ne treba ići na takmičenje tako što će se neko uzdati u nastup, u sreću, u to da li je ovo ili ono polufinale, a o pesmi da se najmanje misli. To je zapravo i problem ( i ne samo naš naravno ), ljudi odrade nešto ofrlje, i onda posle se svi trude oko vizuelnih aspekata. Radi se poslednje što treba prvo. A kada bi neko lupio šakom o sto i napisao fantaziju od kompozicije, niko se ne bi osvrtao na to kada se nastupa, pod kojim brojem, u koliko sati, itd.

    Zaključak: samo treba dobra pesma, samo se pesma traži. Dobra pesma je alfa i omega prvog mesta ( koje se i jedino računa ). Nova deca nisu loša pesma, ali nisu pobednički materijal, bar ne u ovom momentu.

  • Nikad veci strah oko prolaska u finale kod mene, da budem iskren. Bukvalno cu da se tresem tokom citavog prenosa drugog polufinala, samo da se ne ponovi scenario iz 2013. godine, a svi vec znamo sta se tad desilo. Sto je najgore, kladionice nam to i predvidjaju. Dakle, bice uzbudljivije i vise nego sto je bilo 2015. kod mene kada sam takodje strepio oko prolaska u finale. Bukvalno bih voleo da se desi neko cudo kao pr. Gruzija 2016., otpisana od svih, na kraju usli u finale.

    Najvaznije od svega je da udjemo u finale, a tamo kako bude, pa makar bili zadnji. Jer Balkanika stvarno zasluzuje finale vise od predstavnika iz Rumunije ili Madjarske.

    Svim srcem navijam da udjemo u finale, da se ne ponovi 2013. godina i da Maja Nikolic vec jednom ucuti. 🙂