Evrovizija 2018

Portugalija 2018: Iščekujući predstavnika

Evrovizijska javnost uvek tokom održavanja nacionalnih izbora uglavnom bude dosta usredsređena na pesmu i izvođača koja će predstavljati zemlju domaćina. Ovaj put to je Portugalija i s pravom se potvrđuje ova teza.

Naime, ova zemlja svoju evrovizijsku priču počela je davne 1964. godine, a najbolji nastup, izuzev prošlogodišnje pobede, ostvarili su tek 1996. godine. Lusija Moniz je s pesmom O meu coração não tem cor zauzela 6. mesto.

Na pobedu su Portugalci strpljivo čekali, dakle, 53 godine, s tim da su nekoliko puta pravili i pauzu.

Kako je počelo?

Ova zemlja predstavnika za najprestižnije muzičko takmičenje bira putem „Festivala pesama” (Festival da Canção). Ovo će biti njegovo 52. izdanje, a podrazumeva dve polufinalne emisije, te naravno, veliko finale.

Radio-televizija Portugalije je i ove sezone napravila festival pretežno na osnovu „pozivnog konkursa” autorima, što je recept koji su primenili prošle sezone, kada im je Salvador Sobral doneo dugo željenu pobedu. Dakle, i dalje je akcenat stavljen na autorska dela i kompozitore, a ne na izvođače.

RTP je angažovao 22 kompozitora da spreme pesme za festival, a jednog je delegirao pobednik Salvador Sobral. Preostala tri su izabrana na druge načine; dvoje sa javnog konkursa RTP na koji su mogli da se prijave kako afirmisani, tako i neafirmisani kompozitori (346 prijava), a jedan autor izabran je u radijskom šou-programu „Master Class”, gde je fokus bio na kompozitorima koji do sada nisu imali objavljene radove.

Tako se došlo do 26 kompozitora, odn. pesama, koje su raspodeljene u dva polufinala. Imena učesnika objavljena se tek 18. januara, a segmeni takmičarskih pesama uoči svakog polufinala.

Polufinala su održana u 18. i 25. februara u Lisabonu, u „Studiju 1” portugalske radio-televizije, a u svakom od njih čulo se 13 pesama. Po sedmoro je, glasovima publike i devetočlanog žirija, došlo do finala.

Voditelji su bili Žorže Gabrijel i Žoze Karlos Malato u prvom, a u drugom Sonja Araužo i Tanja Ribas de Oliveira.

Greške i neprilike u polufinalima

Nekoliko su puta domaćini tokom trajanja izbora imali problema. Dan nakon održavanja prvog polufinala otkrivena je greška u prebrojavanju glasova publike i žirija! Iako je u finale prvobitno prošla Beatriz Pesoa, nju su, nažalost, morali da zbog nastale greške eliminišu iz trke. Umesto nje u finalu će nastupiti Rui David s pesmom Sem medo.

Posle toga, ozbiljna neprilika dogodila se u drugom polufinalu, i to ni manje ni više nego s pesmom Canção do fim, čiji je autor Diogo Pisara, ujedno i izvođač, i koja je nakon pobede u drugom polufinalu proglašena najvećim favoritom. Portugalski mediji, međutim, otkrili su da se radi o teškom plagijatu duhovne pesme iz 1979. godine Abre os meus olhos, zbog čega je mladi pevač odlučio da se povuče s takmičenja.

I ko je u finalu?

Finalno veče održaće se u Gimaraisu, što je prvi put da RTP finale poluvekovnog muzičkog festivala organizuje u tom gradu, a ceo događaj održaće se u Pavilhão Multiusos – višenamenskoj dvorani kapaciteta 8.000 ljudi, izgrađenoj 2001. godine.

Za naslednika Salvadora Sobrala takmičiće se:

  1. Rui David | Sem medo
  2. Suzana Travasos | A mensageira
  3. Peter Serado | Sunset
  4. Žoana Espadinja | Zero a zero
  5. Lili | O voo das cegonhas
  6. Katarina Miranda | Para sorrir eu não preciso de nada
  7. Žoana Bara Vaz | Anda estragar-me os planos
  8. David Pesoa | Amor veloz
  9. Mini i Rajra | Patati patata
  10. Žaneiro | Oficialmente (sem título)
  11. Marija Injes Paris | Bandeira azul
  12. Anabela | Para te dar abrigo
  13. Klaudija Paskoal | O jardim
  14. Peu Madureira | Só por ela

O predstavničkoj pesmi odlučivaće publika i regionalni žiri, a u slučaju izjednačenja, glasovi publike biće presudni.

ilomena Kautela i Pedro Fernandes biće voditeljski par. Finalno veče počinje u 22 časa, uz onlajn prenos na stranici: RTP.pt >>

Portugalci su ove godine rešili da naprave iskorak i kada je reč o tradicionalnom evrovizijskom izboru. Naime, na takmičenje je uveden portugalski znakovni jezik (LGP) i sve tri takmičarske večeri imaju interpretatore znakovnog jezika, kako bi svaki nastup podjednako bio dostupan gluvim osobama i osobama sa oštećenim čulom sluha.

Iz mog ugla (Fuad Mustafić)

Portugalski izbor, izuzev ove godine, uglavnom se nekako posmatrao iz prikrajka. Ova nacija je na Evrosong godinama slala pesme različitih kvaliteta i ukusa, ali i bez obzira na većinu loših rezultata, nisu odustajali. Doduše, često nas i iznenade dobrim pesmama, međutim vrlo retko.

Kada je reč o ovogodišnjem izboru — pa nema se sad nešto posebno ni izdvojiti, jer su 100 odsto u pitanju balade. I to je to.

No, krenimo redom.

Rui David | Sem medo
Klasična, nezahtevna balada. Čim se završi, zaboravićete šta ste čuli. Nažalost, većina pesama su ovakve, pa se Rui tako i našao u finalu.


Suzana Travasos | A mensageira
Ova pesma je tu samo da bi se kompletirao broj od 14 učesnika. Ista kao i većina ostalih kompozicija, nezanimljiva, totalno. Doduše, podsetila me je na Visionary dream iz 2007. godine, ali vrlo bleda kopija.


Peter Serado | Sunset
Lepo je kada se ovakve pesme nađu na nacionalnom izboru bilo koje zemlje. Fino zvuči, međutim, plašim se da je refren nepamtljiv, te da ukoliko pobedi, trebalo bi uraditi novi aranžman. Priznajem, pomalo me iritira Peterov glas.


Žoana Espadinja | Zero a zero
Pristojna pesma. Ništa naročito, ali je lepo čuti i nešto ovakvo, bar posle sumornih balada. Volim kada se ovakve pesme nađu i na evrovizijskoj pozornici. Zašto da ne!


Lili | O voo das cegonhas
Drugačija i neobična. Dve su reči kojima se ova pesma može opisati. Ukoliko je evropska publika ponovo spremna za inovativnosti ovakve vrste, onda bi Portugalci trebalo da se odluče da sa ovom pesmom dočekaju maj 2018.


Katarina Miranda | Para sorrir eu não preciso de nada
Sve lepote portugalskog jezika u svojoj pesmi dočarala je Katarina. Lepo ovo zvuči, nenapadno i s lepom i odmerenom koreografijom i emocijom, koje ne nedostaje, Katarinina pesma bi i na Evroviziji bila jako zapažena.


Žoana Bara Vaz | Anda estragar-me os planos
Ništa posebno. Odslušaš pesmu i to je to. Zaboraviš šta si slušao. Ne zaslužuje neku dublju analizu.


David Pesoa | Amor veloz
Kao i prethodna takmičarka. Favorit da uspava publiku. Ako bi išta trebalo izdvojiti kao pozitivno u ovoj pesmi, to je refren.


Mini i Rajra | Patati patata
Kad pomislite da nema dalje, e onda doleze Mini i Rajra, s pesmuljkom koji vam od prvih taktova počinje ići na živce. Patati patata, patati patata, patata… ipak nije za Evroviziju.


Žaneiro | Oficialmente (sem título)
Impresioniran prošlogodišnjim pobednikom i njegovom magičnom pesmom, Žaneiro poušava da se svidi publici. Ipak, njegova i Sobralova pesma se ni po čemu ne mogu porediti. Ovo je vrlo dosadno i za slušanje i gledanje.


Marija Injes Paris | Bandeira azul
Osim predivnog Marijinog glasa, ovde se nema šta konkretno ni komentarisati. Ona je zaista odlična, ali je prava šteta što joj pesma nema nikakve šanse.


Anabela | Para te dar abrigo
Ljubitelji tradicionalne portugalske muzike uživaće u ovoj kompoziciji. Međutim, evrovizijska publika sigurno neće. Anabela kao da je otpevala neku evrovizijsku pesmu iz 60-ih godina prošlog veka. Eto, tako zvuči.


Klaudija Paskoal | O jardim
I tako još jedna balada. Sumorna, dosadna za slušanje. Od ostalih pesama izdvaja je jedino to što su na sceni dva pevača, i to je to. Nažalost…


Peu Madureira | Só por ela
I na kraju — kako ćemo drugačije završiti, već još jednom baladom. U ovoj pesmi, više nego u ikojoj, čuje se taj portugalski fado, međutim, ukupni dojam je vrlo loš.


Imaju li Portugalci adekvatnog naslednika Salvadora Sobrala?

Oznake