Pogledi

Beovizija 2018 | „Osmi vazduh i drugari” iz mog ugla

„Osmi vazduh” je projekat koji čine Lena i Marko Kuzmanović. Nastao je 2013. godine kao plod zajedničke ljubavi prema stvaranju muzike. Za sada su objavili dve pesme: Biće mi bolje i Ne smem da se pomerim, numere koje oslikavaju prošle periode iz njihovih života, potpuno stvarno, iskreno i ogoljeno.

Cilj rubrike je da se „opipa puls” javnosti, te proceni koja bi od ponuđenih pesama trebalo da predstavlja Srbiju u Lisabonu. Dakle, u poređenju sa standardnom evrovizijskom rubrikom „Iz mog ugla”, u ovoj ne tražimo favorita sajta i ESC Serbia zajednice.

Muzika osamdesetih godina prošlog veka je nešto čime uz jutarnju kafu započinju dan – otuda i njihova autorska muzika ima nostalgični prizvuk ’80. Spotove za obe pesme, koji su postigli veliki uspeh na festivalima širom planete, radio je Aćim Vasić, reditelj koji živi i radi u Parizu. Biće mi bolje je ušla u prvih 11 na „Art haus film festival” u Hong Kongu, kao i „Balkan film i fud festival” u Albaniji. Druga kompozicija Ne smem da se pomerim je ušla u najuži izbor, prva tri mesta i nominovana za najboljeg reditelja nagrade „Muzički spot” festivala Ibica. Dobila je nagradu na festivalu „Internacionalni muzički video andergraund”, i time nastavlja takmičenje u Los Anđelesu.



Na ovogodišnjoj Beoviziji nastupaju sa numerom Probudi se koja je nastala kao vrsta ode radosti sa željom da se ljudi zaista probude, žive u trenutku, da se oslobode svih etiketa, predrasuda, misli koje ih sputavaju da žive i dišu punim plućima. Prijatelji koji su svim srcem podržali „Osmi vazduh” i njihovu numeru Probudi se jesu koleginice Jelena Pajić, Jelena Đurić i glumica Anja Mit.

„Osmi vazduh” radi na novim pesmama i vrlo brzo se očekuje još nekoliko singlova.

grupa „Osmi vazduh i drugari” | Probudi se
muzika: Marko Kuzmanović
tekst: Lena Kuzmanović
aranžman: Marko Kuzmanović

Iz mog ugla

Četvoro članova naše redakcije analizira svaku od 17 takmičarskih pesama, uzimajući u obzir sledeće kriterijume: originalnost melodije i aranžmana, tekst pesme, vokalno izvođenje, mogućnosti scenske prezentacije i performansa i sveukupni evrovizijski potencijal.

Svaki kriterijum ocenjuje se po modifikovanom evrovizijskom modelu: dodelom ocena/bodova 2-4-6-8-10. Tako jedna pesma može da dobije maksimalno 50 bodova od jednog člana redakcije, tj. ukupno 200.

Milica Stanisavljević

Još jedna slušljiva, simpatična pesmičica i ništa više. Ekipa ima tu neku pozitivnu energiju, ali ništa previše interesantno da me dirne, pokrene ili natera da je ponovo slušam. Sama melodija mi ima prizvuk američke tinejdž-filmske muzike devedesetih i to je već dovoljan problem.

Ne mislim da bi se izdvojila na Evroviziji, baš kao što mislim da se neće izdvojiti ni u beovizijskoj konkurenciji, jer jedna i po dopadljiva deonica i nekoliko slatkih vokala meni nisu nešto što je dovoljno za izdvajanje. U celoj pesmi, najefektniji mi je kraj. Posle BASS-a me probudili jesu, al’ tu se priča završava – jedan veseo i ne preterano originalan i moderan alarm za buđenje koji komotno isključim posle prvog minuta. Ako ne pre.

Strahinja Malić Katanić

Moderna pop kompozicija, nesvakidašnje strukture, sa vrlo pametnim tekstom i dobrom porukom. Interesantan projekat ovako, ali bez ozbiljnijeg evrovizijskog potencijala, nažalost. Dosta različitih vokala doprinosi diverzitetu, ali nedovoljno je ovo energično za tip takmičenja o kome govorimo.

Svetlana Jukić

Daleko najiritantnija pesma ovogodišnje Beovizije. Što se ove pesme tiče, vremenski kasni jedno tri, tri i po decenije. Ne znam, ali ja ovo više od jednom ne mogu da čujem. Ovakve tekstove pesama, ponavljam, treba zakonom zabraniti.

Marko Vujinović

Znači, ispiranje ušiju nakon preslušavanja ovog pokušaja od pesme. Zanima me samo da li ovi znaju u kom veku živimo? Probudite se, 21. je vek, ljudi! Poznato mi je nekoliko članova ovog čudnog sastava i nepojmljivo mi je da oni svoje glasove koriste za nešto ovako. Upravo sam poslušao najgoru pesmu ovogodišnje Beovizije i mislim da nijednoj takmičarskoj zemlji ne bih poželeo da ih „ovo” predstavlja.

Pokušaću racionalno da sagledam – pesma je zastarela, ovo je „retro” od „retro” i mislim da bi moje sviranje sintisajzera bolje zvučalo nego ovaj drevni instrumental koji podseća na uvodnu špicu iz igrice „Super Mario”. Ovo je katastrofalno i toliko je pokušaj svega i svačega da ja na kraju ne znam šta su oni hteli da naprave sa ovom pesmom. Imam osećaj da je autor imao jednu viziju, pa je neko dodao još jednu, pa neko treći još jednu i tako do kraja pesme… Skarabudženo i jednom rečju – užasno.

Žiri i kriterijumi Milica Stanisavljević Strahinja Malić Katanić Svetlana Jukić Marko Vujinović Ukupno
Originalnost melodije 2 4 2 2
Tekst kompozicije 4 10 2 2
Vokalno izvođenje 4 8 6 6
Mogućnost performansa 2 2 2 2
Evrovizijski potencijal 2 2 2 2
Zbir poena 14/50 26/50 14/50 14/50 68/200
Oznake

6 komentara

Ovde napišite svoj komentar
  • Ovo bi bilo sramno i da je poslato na Mesam 1985. … a kamo li na Beoviziju 2018.! Mora da je Olja bila pijana, kada je birala pesme.

  • Sad shvatih da ovaj čikica u monologu zvuči kao Tito, bog te mazo! :)))
    A ove devojke drugari kao Bebi Dol kad se napije. :)))

  • I na drugo slušanje se pitam kako li su uspeli da ugrabe tu esenciju albuma After Laughter od Paramore? Naravno ne ciljano, ali to je to, to je taj veseo, hipi, retro zvuk osamdesetih i meni se ovo dopada. Čitava ta gradacija od prve strofe do horskog kraja, uz ovakvu prijatnu melodiju, za uho je dopadljiva. Tekst jeste nekako too much – too soon, pa postoji rizik od pada u dijabetičnu komu i deluje malkice infantilno, ali sve kad se sabere, za ovo ne mogu da kažem da je loše.

  • Zvuk 80-tih je bolji od ovo što je danas. Ali ovo je loša imitacija tog vremena i da je ova pesma izašla u to vreme, ne bi bila ni primećena. Dakle ako su želeli da napišu pesmu iz tog vremena, neka to urade bez savremena pomagala i da nađu neku garažu gde to da svire. Ovo je čista njihova promocija na festivalu i oni ne žele da predstavljaju Srbiju na Evroviziju.

  • Nedelja jutro nakon subote sa nekoliko nacionalnih izbora u raznim zemljama. Još uvek si pod utiskom koliko zanimljivih pesama si čuo, kreativnih nastupa video i koliko se ljudi trude oko ESC. Onda pustiš Osmi vazduh i drugare i proradi ti kamen u žuči koji nemaš.
    Gde žive naše muzičari? U čemu pronalaze inspiraciju? Koju vremensku kapsulu koriste?

  • Ovo liči na neku pesmu iz osamdesetih eventualno početak devedesetih godina recimo retro je dosta,simpatično ali mislim da nema prevelike šanse na ovogodišnjoj Beoviziji.