Evrovizija 2018

Belorusija 2018: Iščekujući predstavnika

Nacionalno finale za izbor evrovizijskog predstavnika Belorusije održaće se u petak, 16. februara. U konkurenciji je 10 izvođača koji će glasovima žirija i publike steći pravo da predstavljaju svoju zemlju u glavnom gradu Portugalije.

Beloruski javni emiter BTRC je i ove sezone pokrenuo proces evrovizijske selekcije putem otvorenog konkursa na koji su jednako pravo imali i domaći i inostrani autori i izvođači, baš kao i prošle godine. Međutim, uprkos očekivanjima, stiglo je tek 93 prijave. Svi izvođači pozvani su na javne audicije, a selekciona komisija je za finalno veče izabrala 11 pesama.

Povratak na staze skandala

Iako je možda ovaj uvod malo dosadan i sterilan, sezona u Belorusiji svakako nije bila takva. Reklo bi se – vratili su se na stare staze, puteve skandala. A varnica koja je rasplamsala vatru jeste mlada ukrajinska i regionalna zvezda Aleksejev. Naime, neposredno po objavi svih finalista, sedam od 11 učesnika je potpisalo peticiju, u kojoj je zatraženo da se diskvalifikuje Aleksejev i to iz razloga što je svoju pesmu Forever izvodio u dva navrata na ruskom jeziku pre 1. septembra prethodne godine. Da stvar bude gora, čak su svi oni najavili povlačenje s takmičenja samo da bi Aleksejeva odmah izabrali za beloruskog izaslanika.

Naposletku, deset od 11 učesnika je rešilo da odustane od povlačenja jer su pevačev menadžment i BTRC postigli dogovor o promeni pesme u slučaju eventualne pobede. Jedina koja je rešila da se definitivno povuče s takmičenja zbog nezadovoljstva ovakvom odlukom jeste Sofija Lapina.

Međutim, ovaj haos je na kraju dobio sasvim drugačiji epilog – Aleksejev je odlučio da promeni melodiju pesme, BTRC je prihvatio novu verziju, a u slučaju pobede, nju će i izvesti u Lisabonu.

No, to nije sve…

Nacionalna televizija morala je da se bavi i „istragom” u vezi s pesmom Oblaci elektronskog dua „Shuma”. Njihova numera sadrži delove teksta nekih od starih narodnih pesama, a pravilo glasi da kompozicija ne samo da ne sme da bude izvođena pre 1. septembra već mora biti originalno delo. Ovaj problem je prevaziđen tako što su sporni delovi teksta i melodije izmenjeni, pa je „Shuma” ostala u konkurenciji.

I ko se na kraju takmiči?

Obrni-okreni, nakon talasanja, ispada da će se za evrovizijskog predstavnika Belorusije nadmetati 10 takmičara, iako se na zvaničnom sajtu Sofija Lapina nalazi na spisku učesnika. Kako god da bude, sledećih 10 izvođača je izvesno, a oni su:

  1. sastav „Adagio” | Ti i ja
  2. Aleksejev | Forever
  3. grupa „Shuma” | Oblaci
  4. grupa „Napoli” | Chasing rushes
  5. Anastasija Malakševič | World on fire
  6. Guneš | I won’t cry
  7. grupa „Radiovolna” | Subway lines
  8. Alen Hit | I don’t care
  9. Leksi | Ain’t you
  10. Kiril Gud | Deja vu

BTRC je uložio veliki napor da priredi jedno spektakularno veče, a naročita pažnja je i ovog puta posvećena snimanju video-razglednica za najavu takmičara. Organizatori obećavaju sjajnu zabavu i dosta iznenađenja tokom prenosa uživo, od kvalitetne slike do zanimljivih grafičkih rešenja koja će sigurno impresionirati publiku, a osim takmičara, nastupiće i nekoliko najpopularnijih beloruskih pevača.

Četvrtu godinu zaredom program će voditi Teo, beloruski predstavnik 2014. godine, i njegova supruga Olga Rižikova. Pobednika biraju publika i žiri u ravnopravnom odnosu, a u slučaju jednakog broja poena, poslednju reč i odluku o pobedniku doneće stručni žiri.

Šou koji će početi sa emitovanjem u 20.00 h po našem vremenu možete pratiti na stranici: TVR.by >>

Iz mog ugla (Slobodan Todorović)

Iako su debitovali još 2004. godine, posle 14 godina i dalje pokušavam da definišem „evrovizijski identitet” Belorusa na Evroviziji. Iz godine u godinu na nacionalnom izboru slušam solidne i vrlo dobre pesme u kojima, nažalost, prepoznajem samo Ameriku i Britaniju. Previše je anglikanizacije, najpre od imena izvođača, preko naziva pesama i pevanja na engleskom, pa sve do samog stila koji u takvoj kombinaciji gotovo da poprima karikaturnu formu.

S tim u vezi, ubeđen sam da Belorusija, kao jedna tradicionalistička nacija, ima šta drugačije da ponudi, ali je želja za podilaženjem ukusu većine ovde prejaka.

I u ovogodišnjoj muzičkoj konstalaciji snaga isti me dojam obuzima, pa se nekakvo gradiranje mora postaviti na toj osnovi.

Generalno gledano, čini mi se da je festival ovde napravljen samo zbog jedne osobe (pozdrav Beoviziji!), i to osobi koja neće vijoriti zastavu svoje zemlje. Nije li onda bilo bolje obrnuti stranicu i interno delegirati mladog Aleksejeva? Finci su tako nešto već učinili…

Pa da vidimo…

Izdvojio bih najpre pesme Anastasije Maleškevič, sastava „Adagio” i naravno grupe „Shuma” koje bi mogle da figuriraju kao potencijalne evrovizijske. Anastasija nudi dobru, radijsku pop-rok baladu, ili bolje reći pesmu srednjeg ritma, „Adagio” bi sa svojom „popera” baladom mogao biti dark horse takmičenja , dok „Shuma” ima najoriginalniju alternativnu elektro-folk numeru koja je, mislim, preteška za prosečnog evrovizijskog gledaoca.

Moju pažnju ipak su najviše okupirale ove tri pesme:

Aleksejev | Forever

Nema šta ovde mnogo da se piše. Pesma Forever je jedna zaokružena celina, full skupoceno pakovanje, koje nije lepo samo na izgled. Producentski tim talentovanog Ukrajinca i te kako zna šta radi i sve je urađeno kako ne bi imao dostojnu konkurenciju.

Pesma je produkcijski savršena, mračni elektro-pop je skroz u trendu, melodijska linija ima svoj jasan početak i kraj. Naročito mi se dojmi melanholičan ton u celoj pesmi, ali i Aleksejeva boja glasa. Refren je pamtljiv, pitak, nenapadan, a ipak dovoljno upečatljiv da ostavi utisak. Pri tom, mogućnosti scenskog performansa su neizmerne i mišljenja sam da bi sve drugo osim ove pesme i ovog izvođača bio žešći promašaj. Pa ako se i podigla prašina – neka je!

Alen Hit | I don’t care

E, ovo je ona tipična „amerikanizacija i britanizacija”. Ceo paket me veoma podseća na predstavnika Moldavije Eduarda Romanjutu – imamo catchy, radijski tinejdž-pop pesmuljak sa mnogo prostora za doterivanje i aktraktivnost koja se za evrovizijsku scenu može nadograditi. Dakle, evrovizijski potencijal postoji, ali nisam siguran da bi u Lisabonu doterala u prvih 10 u polufinalu.

Kiril Gud | Deja vu

I Kiril flertuje sa američkim stilom, no za razliku od Alena, on nudi nešto zreliji zvuk, za zreliju publiku. Deja vu je pre svega dobra radijska pesma koja „ne smeta”, čiji disko-fank ritam pokreće bar cupkanje stopalima, ali je to sve što može da ponudi. U kontekstu Evrosonga, teško da bi Kiril mogao da se izbori za veću naklonost.

Recite nam, koja se vama pesma najviše dopada i ko treba da predstavlja Belorusiju u Lisabonu?

Oznake

1 komentar

Ovde napišite svoj komentar
  • Nisu neke pesme jedine dve koje mogu da se izdvoje i posalju u Lisabon ukoliko se planira da se pristojno predstavi tamo, su “Forever” ili eventualno “World On Fire”