Balkan, Balkan! Gde su, šta rade?

Slušali smo Čolino „Ono malo sreće”

Tradicija se nastavlja. Velika eks-jugoslovenska muzička zvezda i evrovizijski učesnik iz 1973. godine Zdravko Čolić još jednom je objavio novo studijsko izdanje pred novogodišnje praznike.

Ovakvu tradiciju izdavanja albuma je ustanovio davne 1997. godine, kada je nakon sedam godina duge diskografske pauze izbacio album „Kad bi moja bila”. Isto tako je od tog albuma ustanovio diskografsku pauzu između dva studijska izdanja u trajanju od tri ili četiri godine. Svi albumi koje je objavio od 1997. godine izašli su upravo u tom vremenskom razmaku i upravo u vreme prednovogodišnje euforije. Jedini izuzetak u celoj toj priči bio je pretprošli album „Kad pogledaš me preko ramena” koji se u prodaji pojavio 8. marta 2010. godine.

Sada je aktuelan jubilarni, 15. studijski album nazvan „Ono malo sreće” koji je svetlost dana u svim državama regiona ugledao 15. decembra. Sastoji se od 11 brižno odabranih pesama koje prate vrhunski aranžmani, a Čola ih prenosi punom snagom svog umetničkog dara, zadivljujućim glasom koji osvaja, prepoznatljivom harizmom i nepresušnom stvaralačkom energijom, dokazujući tako da su istinske muzičke zvezde večne. Ovaj album je ujedno i prvo zajedničko izdanje dve najveće diskografske kuće regiona – PGP RTS i Croatia Records.

Jugoslavija u malom

Uz samog Čolu, pesme potpisuju i ostali značajni regionalni autori: Momčilo Bajagić Bajaga, Zlatan Stipišić Džiboni, Zlatan Fazlić Fazla, nesuđena hrvatska evrovizijska predstavnica Antonija Šola, Sandra Sagena, Aleksandar Sretenović, Damir Arslanagić, Miroslav Drljača Rus i bh. predstavnica iz 2012. godine Maja Sar. Poseban doprinos albumu dali su i gosti – svetski priznat kavalista Teodosij Spasov, orkestar „Dejan Petrović Big Band” i pijanisti Matija Dedić i Aleksandar Banjac.

Kroz ovaj album je Čola proputovao skoro celu Evropu. Snimao ga je u studijima RSL u Novom Mestu, u NB u Zagrebu. Miks albuma je rađen u studiju Sono Records u Pragu, a mastering je rađen u Londonu.

Tri pesme kao uvod u prazničnu euforiju

Do sada je šira javnost imala prilike da čuje pesme Mala, Šljive su rodile i Kuća puna naroda. Neke od ostalih novih pesama gledaoci Radio-televizije Srbije će imati prilike da čuju u sklopu predstojećeg novogodišnjeg programa. To znači da je za program te televizije snimio mini-šou, kao što je to činio za spomenuti album „Kad bi moja bila” i za albume „Čarolija” (2003) i „Zavičaj” (2006).

Prva dva spomenuta singla su numere bržeg ritma i veselog raspoloženja koje se stilski nadovezuju na pesme sa njegovih poslednjih albuma. Mala je u latino fazonu, a Šljive su rodile se stilski može okarakterisati kao „rokenrol dvojka” jer ima i elemente radijskog roka i elemente folka. Drugospomenuta numera je ujedno i njegova druga pesma koju je snimio sa trubačima. Prva takva numera Merak mi je sa albuma „Zavičaj” je i dan-danas neizostavna pesma na raznim privatnim slavljima, a Šljive su za kratko vreme uspele da postignu jednaku popularnost.

Posle dve brže pesme na red za predstavljanje je došla i jedna balada. U pitanju je numera Kuća puna naroda koja obične slušaoce podseća na dane kada smo zavoleli Čolu. U toj pesmi govori o nesebičnoj ljubavi koju prema njemu imaju obožavaoci i sasvim sigurno će ova pesma ostati zabeležena kao još jedna u nizu njegovih večitih hitova.




Instant dopadljivost ili evergrin

Međutim, to se ne može reći i za ostatak albuma. I ovaj put je igrao više na kartu dopadljivosti i sladunjavosti, što je daleko ispod onih albuma kakve je snimao sedamdesetih i osamdesetih godina. Nove pesme u poslednjih 20 godina snima samo radi osveženja repertoara – što je ok, ali među ostalim pesmama ne vidi se nijedan veći hit, pre svega zato što dobar deo tih numera liči na njegov pređašnji rad sa poslednjih albuma.

Zadatak svakog ko radi recenziju bilo kog albuma, pa i moj, jeste izdvajanje numera koje su svetla tačka albuma. Kod Čolinih poslednjih albuma su kao svetla tačka izdvajane balade, što je slučaj i sa ovim albumom. Na ovom izdanju se nalaze dve takve numere vredne slušanja koje odlikuje fantastičan sklop muzike, teksta i aranžmana. Prva takva je etno-pop numera Igraj, srce u kojoj gostuje svetski poznat kavalista iz Bugarske Teodosij Spasov. Radi se o jednoj zaista emotivnoj pesmi koja će mnoge slušaoce dirnuti onog trenutka kada postane javno dostupna za slušanje; čak će i neke naterati na plač.

Druga balada koju sam ostao dužan spomenuti jeste Lijepa moja koju autorski potpisuje Damir Arslanagić. Iako stilski dosta liči na balade kakve je snimao na poslednjim albumima, običan slušalac ne bi nikako dozvolio da mu ova pesma promakne, i to zbog predivne kompozicije i teksta, dok je aranžman manje-više sličan takvim pesmama sa poslednjeg albuma. Ako obe numere bude intenzivno promovisao, sasvim sigurno će postati veliki hitovi.

Treća numera koju bih izdvojio je jedna nekomercijalna pesma u latino-džez stilu koju je Čola snimio „za dušu”, a ona nosi naziv Tebe čuvam za kraj. Da ta pesma neće biti veliki hit – to naravno važi, ali da će tu pesmu slušati samo njegovi tvrdokorni obožavaoci – i to naravno važi. Pošto je tu numeru pisao legendarni Miroslav Drljača Rus, koji je takođe sarađivao i sa Kaliopi i sa pokojnim Tošetom Proeskim, mislim da će njemu kao autoru biti posebno drago da na koži oseti flop.

Siguran kolosek

Kao što sam već istakao – i ostatak albuma će biti potpuni flop uprkos kvalitetu koji nosi sa sobom. Ali, bogami, problem leži u tome što su ostale pesme slične onima kakve je snimao na poslednjim albumima, a „produžene” pesme su potpuni passé.

Druga velika zamerka mu je ta što nije i ostalih osam pesama okačio na Jutjub – poznato je da ljudi na Balkanu najviše vole da slušaju muziku preko te globalno poznate video-mreže, pa će im to biti problem da nauče i ostalih osam pesama pre nego što počne sa novom serijom koncerata.

No dobro, i to će biti blagovremeno učinjeno – najbolje pre nastupa u rodnom Sarajevu zakazanom za 31. decembar, budući da se koncertna promocija novog albuma svodi upravo na izvođenje svih numera koje su zabeležene na CD-u.

O starim hitovima i da ne pričam.