AKTUELNO
Foto: Andres Puting

Šta se to desilo u Kijevu?

Kraj je kijevske Pesme Evrovizije, a mi smo odlučili malo da je i analiziramo. Kao i svake godine, i ovu prati niz intriga, skandala, pregršt pozitivnih i negativnih komentara i kritika. Ko je razočarao, a ko nije, ko je ispunio velika očekivanja, a ko ne… Toliko je toga za analizu, a premalo bi bio samo jedan tekst na ovu tematiku. Zato smo odabrali neke najintrigantnije momente ovogodišnje Pesme Evrovizije. Počnimo!

Islanđanka i Makedonka poljubile patos

Nekada sigurni finalisti, danas samo jedne od učesnica polufinala koje su veoma loše završile u istima. Svala sa Islanda i mlada Jana Burčeska iz komšijske Makedonije ipak nisu uspele da se domognu evrovizijskog finala, na veliku žalost publike i fanova.

Popularna Islanđanka Svala Bjergvinsdoutir, sa totalno neevrovizijskom kompozicijom Paper, učestvovala je u prvom polufinalu. Toliko se najavljivao nekakav nesvakidašnji nastup sa natprirodnom tematikom i scenografijom, ali ja ništa od toga nisam video. Svala je imala i više nego dobru pesmu, ali nastup je taj koji ju je koštao finala – bila je užasno neupečatljiva i nije upadala u oči kao na islandskom nacionalnom izboru. Šta je ono bilo? Igranje sa plaštom i bacanje rima uz neke hip-hop pokrete, ledena pozadina uopšte nije bila efektivna, a nešto mnogo ni drečavo zeleni laseri. Vrlo razočaravajuće je bilo! Nisam ovako nešto očekivao od jedne velike zvezde kao što je ona. Nije postigla željeni efekat kod mene.

Promašaj od nastupa

Ona koja još više nije ispunila što se trebalo ispuniti jeste Jana iz Makedonije. Ono je zaista izgledalo „preočajno”. Makedonci su savršeno uklopili pesmu i Janinu (ne)harizmu u artistički spot, ali to se nije moglo sakriti na sceni. Nije ova devojka stvorena za ovakav tip pesme i ovakav tip nastupa. Niti je bilo seksepila, niti je bilo ženstvenosti, nekog dodatnog začina. Sve čega se sećam su ona užasna LED svetla iza nje, i nje, same na sceni, koja se bori da na najbolji način izvede pesmu kako treba. Pritom, scena ju je potpuno progutala. Ne znam koliko su Makedonci zagrejani za sledeći Evrosong, jer su debelo zaređali sa neprolascima (čak pet uzastopnih ispadanja iz polufinala!).

Čitav Baltik van finala

Nije da se dešava prvi put, ali je vredno pomena. Ispadanje iz polufinala je bila opcija za Estonce i Litvance, ali za Letonce nikako. Grupa „Triana Park” je završila stravično loše – na poslednjem mestu u prvom polufinalu. A taman sam pomislio da su krenuli odličnim putem…

Nije bilo kao na nacionalnom izboru

Litvanski neprolazak je bio više nego očigledan, čak i pre same Evrovizije. Ona kvazi-alternativa, dernjanje i neartikulisanost na sceni – još su i dobro završili – ČAK pretposlednji. Poštujem drugačije izvođače, ali onaj bućkuriš nije bio vredan Pesme Evrovizije.

Što se Estonaca tiče, od njih nisam imao apsolutno nikakva očekivanja. Bili su mi nebitni, kao i njihova pesma. Ravno, bledo, bez imalo hemije koja je trebalo da se vidi i oseti na sceni, jer su njih dvoje, jelte, Romeo i Julija 21. veka.

Za neprolazak Letonije mi je trebalo da se malo zamislim i porazmislim zašto se to desilo. Prosto, pesma nije imala onakav efekat kao na letonskom nacionalnom izboru. Ono što pesmu Line čini živom, kad se izvodi uživo, jeste publika. Delirijum, diskać i pozitivno ludilo mi je falilo u Kijevu, uprkos pevačicinim naporima da ih veštački stvori u areni. Nije bilo onolikog odjeka publike kao na letonskoj Supernovi, a to je meni, na primer, stvaralo leptiriće u stomaku dok sam gledao njihov nastup u Letoniji.

Dihadž pokazala šta je scenski nastup

Genijalna Azerbejdžanka je uložila najviše truda, kad je u pitanju scenski nastup. Ono je bila umetnost na delu, jedna mala pozorišna predstava. Mračnu pop pesmu je izvela odlično i videlo se da se dugo vežbalo za ovakav pevačko-koreografski poduhvat. A ukoliko vama nije bilo jasno šta će ona u onoj crnoj kutiji i šta za ime boga radi onaj konj na merdevinama pored nje, evo malog objašnjenja azerbejdžanske evrovizijske predstave…

Evrovizijsko pozorište

Crna kutija predstavlja pevačicin svet – mračan, ali veoma emotivan. Po zidovima kutije su ispisane reči iz pesme, a konjska glava na merdevinama je famozni „nevaljalac” (eng. bad boy). Dihadž tako oslovljava svog partnera u pesmi. Merdevine predstavljaju emotivnu udaljenost između njih dvoje, a na sceni se konkretno opisuje njihov emotivni odnos. Na početku ona ne može bez njega, ta veza je za nju previše otrovna i previše je povređuje, da bi se na kraju oslobodila tih mračnih okova i oterala ga baš u momentu kada je on izašao iz faze indiferentnosti prema njoj i krenuo ka njoj.

Ukoliko mene pitate, 14. mesto je prenisko za ovo remek-delo. Potrebno nam je više istinskih umetnika koji će nam zapravo nešto dočarati, nešto pokazati, zabaviti nas nečim originalnijim, a ne samo vatrometima i bukom. Pesma Skeletons je bila vredna pobede, a Dihadž nam je pokazala šta je to umetnost.

Emocije, emocije

Ako neko zna da prilikom svog pevanja pokaže prave emocije, to su zasigurno bili Britanka Lusi Džouns i Mađar Papai Joci. Lusi ima čaroban glas, a numera Never give up on you ima toliko bolan tekst, da možete u trenutku da umrete od tolike bujice emocija, bez šale. Fantastično je uklopljen i scenski nastup – zlatnožuti prah koji se rasprši na bini, pa izobličena ogledala i Lusi u centru zbivanja. Zaista upečatljivo.

Spojio nespojivo

Još jedna osoba je uspela savršeno da spoji nastup sa pesmom, a to je mađarski umetnik Papai Joci. Onoliko emocija zbudženih u onoliko reči odavno nisam čuo. Njegov glas je u potpunosti autentičan, a o žanrovskim prelazima tokom iste neću ni da započinjem. Hip-hop, folk, pop… Ne znam kako je uspeo sve to da uklopi u ovu kompoziciju.

Srbija po treći put bez finala

Kao što sam i mislio, Tijana u ovakvom fazonu nije bila dovoljno dobra za finale. I što se mene tiče, u potpunosti mi je jasno zašto.

Prvo, devojka nije dovoljno upečatljiva i harizmatična za pesmuljak ovog tipa. Pesma je poletna, brža, što ne ide uz opis one Tijane Bogićević koju ja znam – vrhunske soul pevačice koja razvali svaku baladu koja otpeva. Dakle, prvi promašaj je bila pesma, a onda i sve ostalo. Čulo se da je tokom nastupa imala nekoliko falšića, mada i to je zanemarljivo kada pogledamo ceo nastup. To je trebalo da izgleda sasvim drugačije.

Maestralan izvođač, a slaba pesma

Meni nije smetala ta haljina, štaviše, savršeno mi se uklapa u ceo koncept pesme. LED ekrani su bili prihvatljivi, igra svetala takođe, ali ko bi provalio da onaj plesač zapravo izlazi iz vode i pravi vrtlog oko nje na kraju nastupa? Mislim, to su sada sve „sitnurije”, ali kada se pogleda čitav paket, vidi se samo dobar koncept i pokušaj, ali nedovoljno dobar izvođač ovog faha i nedovoljno dobro osmišljen nastup.

Prvi put se nisam osetio razočaranim, jer ovaj nastup i ova pesma tako nisu bili za finale, i nisam se prevario. S druge strane, završismo opet ispod crte u polufinalu i to može malo da nas uteši, jer kao nismo poslali totalni krš od pesme.

Apelujem onima koji biraju srpsku pesmu i srpskog izvođača za Evrosong da to rade mudro. Prosto, nekome ne leži određeni žanr, određeni tip pesme, a to se da najbolje videti prilikom izvođenja uživo. Bogićevićeva je maestralan vokal i to će uvek biti, ali jednostavno nije joj dodeljena pesma njenog faha. Džaba i strani kompozitori i skupa produkcija, ako pesma ne ide uz izvođačev senzibilitet. To vidimo u primeru Makedonke i u primeru naše predstavnice.

Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju mišljenje i ocenu njegovog autora, a ne uredništva portala ESC Serbia | Evrovizija.rs.

Pogledajte i:

EBU oštro kaznio Ukrajinu zbog Evrosonga

Evropska radiodifuzna unija (EBU) saopštila je da je finansijski kaznila ukrajinski javni servis NSTU zbog ozbiljnih …