AKTUELNO
Foto: Andres Puting (EBU)

Muzički kritičar o Evrosongu: Prvih 10 pesama debelo iznad proseka TOP 10 singlova Velike Britanije

Muzički kritičar popularnog dnevnika u Hrvatskoj „Jutarnji list” analizirao je pesme ovogodišnjeg Evrosonga, ocenivši da je prvih deset pesama ovogodišnjeg takmičenja „debelo iznad proseka ovogodišnjih nedeljnih lista TOP 10 singlova Velike Britanije.

Budući da se evrovizijska muzika u opštem smislu ocenjuje u negativnom kontekstu za jedan deo domaće javnosti, ali nažalost i „stručnjaka” iz muzičkog sveta, čijim smo izjavama svedoci ovih dana u raznim tabloidima i po društvenim mrežama, ovog puta stiže pravo osveženje. Naravno, ne iz Srbije, ali iz komšijske Hrvatske, gde je Aleksandar Dragaš, muzički kritičar „Jutarnjeg lista”, napisao članak vredan pažnje te tako lupio „šamar osvešćenja” svima koji se i dalje bore sa svojim predrasudama o Evrosongu i pesmama koje se mogu čuti.

Tekst prenosimo u celosti, prilagođen srpskom jeziku.

Bio je to magičan trenutak u istoriji televizije koja, uprkos internetu, odbija otići u istoriju. Taj trenutak dogodio se kad je u subotnjem finalu ovogodišnjeg Evrosonga na velelepnoj pozornici u Kijevu skromni, povučeni, mirni i nenametljivi Salvador Sobral iz Portugalije stao i otpevao prekrasnu easy listening baladu Amar pelos dois koju je za klavirom komponovala njegova sestra Luiza Sobral.

Ista je zazvučala kao da je pokojni Džef Bakli, da je kojim slučajem došao iz Portugalije i odrastao uz fado, otpevao pesmu koja zvuči kao da ju je u stilu Somewhere over the rainbow, prvobitno najpoznatiju u verziji Džudi Garland iz filma „Čarobnjak iz Oza”, napisao Tom Vejts. Kako god okrenete, Amar pelos dois zazvučala je ne samo čarobno, nego i poput komada umetnosti na televizijskom festivalu evro-pop muzike na kojem tako nešto već godinama ne očekujemo. A kad je na preuzimanju nagrade Salvador, koji se snažno zalaže i za prava imigranata, izjavio da „muzika ne bi smela biti vatromet, nego osećaj”, poenta je bila više nego jasna. U muzici, dakle, manje je uvek više, a emocija najvažnija! Rukovodeći se tom mišlju, Salvador i Luiza Sobral, koja se bratu pridružila na ponovnom, tada već pobedničkom izvođenju, isporučili su nam jednu od najlepših pesama u istoriji Evrosonga, koja može osvojiti dušu svakog onog slušaoca koji muzici pristupa čista srca i otvorenog uma, da bi u njoj našao „feeling”. U svemu tome ima nešto i od kosmičkog reda ili pravde, kakvu inače ne dobijamo u univerzumu pop muzike, a još manje u našim životima. Salvadorova pobeda još je sjajnija ako se uzme u obzir da se bori sa srčanim problemima.

Uz to, prvih deset numera ovogodišnjeg Evrosonga debelo je iznad proseka ovogodišnjih nedeljnih lista TOP 10 singlova Velike Britanije, iako je donedavno taj festival tek bio amalgam muzičko-scensko-modnih bizarnosti na kojem je uspeh bio ako je neko od izvođača barem donekle nalik aktuelnim pop zvezdama. Primera radi, 17-godišnji Kristijan Kostov iz Bugarske posve je zreo da s njim ugovor potpiše neka od najvećih diskografskih kompanija u Velikoj Britaniji ili Nemačkoj, i od njega načini planetarnu pop zvezdu, jer je njegova Beautiful mess ne zbrkana, nego vrlo suvisla i ukusna pop pesma koja se od klavirske balade elegantno otvara prema emocionalnom i vokalnom krešendu.

Nasuprot ta dva mladića, šanse nije imao ni švedski Robin Bengtson, čiju će I can’t go on tamošnja, poslovično spretna diskografska industrija, verovatno preobratiti u jedan od ovogodišnjih hitova, možda i na tragu Farela Vilijamsa. U skladu s takvim muzičkim strujanjima intrigantna je bila i Grab the moment norveškog dua JOWST, nalik hibridu „Daft Punka” i „Jamiroquai” koji već dugo nije imao tako dobru pesmu. Slično vredi i za City lights Belgijanke Blanš koja se može nositi s hitovima Lane Del Rej ili Lorde, a nakon niza godina na Evrosongu su se dostojno predstavili i Britanci s Lusi Džouns te Italijani sa ovogodišnjim pobednikom Sanrema Frančeskom Gabanijem.

Solidne pop pesme, a to vredi i za australijanskog, takođe vrlo mladog pevača Ajzaju, pretpostavljam delom aboridžinskog porekla. Lično me raduje što je visoko dospeo i mađarski Rom Papai Joci, ponajviše zbog njegovog superiornog vokalnog izvođenja kojim je dospeo nekoliko mesta iznad tehnički takođe zahtevne kompozicije našeg Žaka Houdeka, premda obe, svaka na svoj način, u sebi imaju i nešto od tipičnog evrovizijskog kiča. Ta teza stoji i za ritmički neodoljivu Hey mamma moldavskog „Sunstroke Projecta” s vešto ubačenom frazom na saksofonu koja tu numeru nosi više od glavnog vokala. No, letnji hit, barem tamo gde žive ili letuju Nemci, Austrijanci i Švajcarci, a možda i Česi, Slovaci, Poljaci i Rumuni, mogla bi postati i najbizarnija pesma sa ovogodišnjeg Evrosonga Yodel it! Ilinke i Aleksa Floree. Ma koliko smešna bila, nije budalastija od Macarene kojoj smo se takođe smejali, ali okrenula je lovu, i to veliku.

Ipak, kad se podvuče crta, ništa nije bilo lepše, dirljivije i smislenije od Amar pelos dois neodoljivog Salvadora Sobrala čiji prošlogodišnji, dvojezični debi-album „Excuse Me” morate čuti jer je posredi predivan hibrid-džez, easy listening i chamber-pop, razumljiv svima koji su voleli i pokojnu Ejmi Vajnhaus i Džefa Baklija, ali i Ninu Simone, ili im se dopadaju pesme „Antony & The Johnsons” i Gregorija Portera. Bogu hvala, to su prepoznali i žiriji, kojima je muzika struka, i publika, kad joj se kvalitet ponudi u udarnom terminu. Ponekad ipak ima pravde.

Izvor: Jutarnji list

Pogledajte i:

Premotavanje: Najboljih 15 gubitnika protekle sezone (5. deo)

Osvežena rubrika „Premotavanje” dočekala je svoju poslednju epizodu. Slobodan, Đorđe i Marko proveli su vas …