„Dying to try” iz mog ugla (Irska)

Brendan Mari je 51. predstavnik Irske na Pesmi Evrovizije, koji će se u Kijevu takmičiti s pesmom Dying to try u drugom polufinalu 11. maja.

RTÉ (Raidió Teilifís Éireann) se i ove sezone opredelio za interni izbor izvođača, no ovog puta predstavnik je izabran u konsultaciji s poznatim menadžerom za mlade talente i članom žirije britanske verzije šoua X Factor Luijem Valšom. Dvadesetogodišnji Brendan dolazi iz Golveja, i na put afirmacije krenuo je kao i većina novih mladih pevača – putem talent-šou programa. Iz takvog jednog programa – X Factor – u sezoni 2014. formirana je grupa „Hometown” čiji je on bio član, a upravo je menadžer i mentor te grupe bio pomenuti Lui Valš.

Evrovizijska pesma Dying to try izabrana je sa otvorenog konkursa RTÉ, a njeni autori su Jergen Elofson i Džejms Njuman. Reč je o baladi umerenog tempa, koja počinje tiho i lagano, zatim se gradacijski pojačava, da bi na kraju „eksplodirala” velikom promenom koja podiže sve na noge. Ova numera je komponovana i da bi istakla Brendanove glasovne mogućnosti, koje su na zavidnom nivou.

Irska se i ove godine bori da povrati staru slavu. Kladioničari pesmu Dying to try na današnji dan pozicioniraju na 16. mesto (OddsChecker.com).

 Vremeplov | 1996 

Domaću političku scenu u 1996. godini je obeležila pobeda koalicije „Zajedno” na lokalnim izborima u većini opština u Srbiji. Međutim, tadašnji predsednik Slobodan Milošević je u početku odbijao da prizna pobedu ove opozicione koalicije na izborima pa su zbog toga 20. novembra izbili veliki građanski protesti, prvenstveno zbog izborne krađe, najpre u Nišu, a potom i u ostalim gradovima Srbije. Ostali razlozi su ležali u nezadovoljstvu naroda teškom socio-ekonomskom situacijom, izolaciji zemlje i želji mladih za promenama.

Ovakvim stanjem je bila nezadovoljna i komisija OEBS-a na čelu sa specijalnim izaslanikom Felipeom Gonzalesom, koja je ispitivala regularnost lokalnih izbora u Srbiji, te je zahvaljujući njihovom donošenju tzv. leks specijalisa 11. februara 1997. Milošević priznao njihovu pobedu. Bila je to prva velika pobeda nad tadašnjim vladajućim režimom u zemlji, a opozicioni lideri su prvi put počeli raditi na politički osvojenim funkcijama.

Izuzimajući politička dešavanja, svetla tačka zemlje i sveta su bila i sportska dešavanja. Pored olimpijskih igara u Atlanti, titulu još jednog značajnog sportskog događaja zauzima i evropsko prvenstvo u fudbalu održano u Engleskoj, koje je okupilo najveći broj učesnika do tada – 16 reprezentacija. Titulu kontinentalnog prvaka je prvi put od ujedinjenja osvojila Nemačka koja je u finalu pobedila reprezentaciju Češke zahvaljujući zlatnom golu Olivera Birhofa. Već smo pisali da je na domaćem planu sve bilo u znaku uspeha naših sportista na olimpijskim igrama u Atlanti, ali u njihovoj senci su ostali rukometaši koji su na evropskom prvenstvu u Španiji osvojili bronzanu medalju.

Na svetskoj muzičkoj sceni je 1996. godinu obeležila pojava devojačkog benda „Spice Girls” koja je zaludela ceo svet prvim velikim hitom Wannabe. Ali to nije bio jedini hit koji je zaludeo svet. Još jedna popularna pesma je bila čuvena Makarena sastava „Los Del Rio”, koja je zahvaljujući zaraznim plesom brzinskim putem osvojila publiku.

Popularni filmski hitovi su bili naučnofantastični film „Dan nezavisnosti” s Vilom Smitom u glavnoj ulozi i „Nemoguća misija” s Tomom Kruzom. Najgledaniji srpski film te godine je bio ratni film u režiji Srđana Dragojevića koji se smatra klasikom moderne srpske kinematografije – „Lepa sela lepo gore”. Ovaj film je bio kandidat za Oskara u kategoriji najboljeg filma van engleskog govornog područja.

Televizija Pink je te 1996. počela da jača pozicije najgledanije komercijalne TV u zemlji. Tu poziciju su u domenu zabavno-muzičkog programa ustoličili preseljenjem emisije privatne diskografske kuće ZAM (Zabava miliona) s Trećeg kanala, a za mlađu publiku koja voli sasvim drugačije, alternativne stvari je pripremila emisiju „City” koja je bila prva dnevna domaća emisija kratke forme koja se bavila aktuelnostima iz sveta domaćeg i svetskog šou-biznisa i kulturnim dešavanjima. Pod njihovim uticajem su i ostale televizije u Srbiji počele da prave takve emisije. Druga stavka koja im je održavala gledanost je bio odabir vrhunskih filmova i serija novije svetske produkcije za koju je bio zadužen Robert Nemeček.

Kod nas je veliki inostrani hit imala Ištar čija se pesma Alabina uklopila u mentalitet srpskog naroda, zahvaljujući neobičnom spoju latino muzike i arapskog načina pevanja. Na vrhuncu popularnosti je 1997. održala koncert u Beogradu.

Domaću muzičku scenu je te godine osvojio reper Dalibor Andonov – Gru koji je izbacio hit album „Gru2” sa ultimativnim hitom Biću tu koji se pamti i po spotu sa atraktivnim devojkama, što je postalo i obeležje njegovog imidža u narednom periodu. Drugo najveće obeležje alternativne scene je bila tada popularna rep-rok grupa „Sunshine” koja je izbacila album „Sh.g.t.m” s hitovima Miss J (Budi tu) i Misli mene gone.

U to vreme je bila popularna čuvena „dizel” muzika – tj. turbo-folk i dens muzika, a ovu scenu su u toj godini obeležili Ceca Ražnatović sa albumom „Emotivna luda”, kao i Lepa Brena koja je postala prvi izvođač sa objavljenim multimedijalnim CD-om uz novo studijsko izdanje „Luda za tobom”.

Pored spomenutih hit albuma Lepe Brene i Cece Ražnatović, kao i repera Grua, grupe „Sunshine” i još nekolicine alternativnih izvođača iz domena buntovničkog doživljaja muzike poput albuma „Hodi” grupe „Van Gogh”, hit na domaćoj pop-dens sceni je bila i duhovita petorka okupljena pod imenom „Tap 011” koja je pesmama sa albuma „Gaće” uspela da potvrdi novostečenu popularnost. Ostali vredni hitovi u domenu folk muzike su bili Imao sam Dragana Kojića Kebe, Ja neću da ga vidim Dare Bubamare, Kralj ponoći i Zlatiborske zore Ane Bekute, Grlica Željka Samardžića, kao i numera Mileta Kitića Kraljica trotoara koja je bila njegov prvi veliki hit nakon razlaza sa „Južnim vetrom”.

NIKOLA LJUBISAVLJEVIĆ  OCENA: 1+ 
Šta se dogodilo sa Irskom, nekada evrovizijskom velesilom, zemljom koja i danas ima najveći broj pobeda na Evrosongu? Pogubili su se, zatvorili u sebe, nesigurni, nemotivisani, potpuno nezainteresovani. Ako nije neki evro-treš-dens, onda je neka jadna baladica u pokušaju, kao ova koju izvlači jedino glas izvođača. Izvlači? Odakle? Iz mrtvila. Eh moja Irsko, na niske grane si pala. Od onakvih moćnih i mističnih balada, do čega? Ničega. Zato i jedna ocena stvorena ni od čega.

MARKO VUJINOVIĆ  OCENA: 4- 
Ima ova pesma nešto posebno, svoju čar, svoju draž. Ono što je problem s njom je to što se najbrže utopila u masu silnih balada koje ćemo ove godine čuti u Kijevu. Brendanove prednosti će biti izuzetno unikatan vokal, koji čak ne umem ni da opišem, već samo mogu reći da zvuči dosta isfeminizirano i slatkasto u odnosu na sve druge muške vokale ove godine. Šta je ovo – tenor? Bariton? Bas? Pored ove smešne trilemice, izdvojio bih i simpatične instrumentalne deonice u strofama. Simpatično, ali će se pomučiti za finale. #u_masi

SVETLANA JUKIĆ  OCENA: 5 
Nisam baš sigurna kako će Irci proći, što se plasmana tiče, ove godine na Evroviziji i da li će se konačno domoći bar finala, ali ako im je za utehu, ja ću ovu pesmu slušati i nakon takmičenja. Ovo mi zvuči kao mešavina „Passengera” i Palome Fejt (naravno u ovom slučaju u pitanju je slabiji vokal od navedenih izvođača). Milozvučno, fino, odmereno i jednostavno u svim aspektima. Brendon divno peva, ali još uvek zvuči dečački, pomalo piskutavo. Ovo je svakako jedna od kvalitetnijih ovogodišnjih balada.

ĐORĐE VESKOVIĆ  OCENA: 2 
Dečko ima zaista sladunjavu boju glasa, ali mislim da bi odabrana numera bolje legla nekom ko u odnosu na njega ima jače vokalne mogućnosti, pa bi Ircima donelo željeno finale kao i dobar plasman. Ovako mi neka ozbiljna kompozicija poput ove ne ide uz njega. Gledajući njegove godine i boju glasa, mogli su da mu daju neku pesmu u kojoj će šarmirati dame kraj malih ekrana, pa bih onda možda bio ponosan, a ovako nikako nisam.

MILICA STANISAVLJEVIĆ  OCENA: 4- 
Zaista sam imala poteškoća da prihvatim činjenicu da ovu pesmu izvodi dečak, a ne devojčica. Elem, pol izvođača definitivno ne menja moj stav o ovoj pesmi – meko, nežno, melanholično. Njegov sanjivi glas se savršeno uklapa uz melodiju i ni u jednom trenutku ne čujem ništa naporno ni suvišno. S druge strane, nije ovo pesma koju bih svakodnevno slušala, niti mislim da će zabeležiti neki veći uspeh. Prijatno, ali možda i previše neupadljivo.

ZDRAVKO TRIVIĆ  OCENA: 5- 
Stilski, zapravo po načinu interpretacije, pesme Belgije i Irske su mi na neki način slične. Ipak, Dying to try mi nešto manje prija, prventstveno zbog pomalo kliše teksta i blage razvučenosti. Međutim, pesma je otpevana vrlo ubedljivo i emotivno. Opšti utisak je prijatan i nekako bogat, s dozom drame koja se ipak ne pretvara u patetiku, pa se nakon dužeg premišljanja ipak odlučujem za najvišu ocenu.

SLOBODAN TODOROVIĆ  OCENA: 4- 
Veoma mi se dopada melodija, dopada mi se gradacija cele pesme, taj nežan, tih početak i izražena kulminacija, tanana i pomalo stidljiva dramatika… Jedino što mi ovde ne štima jeste Brendonova boja glasa. Njegov tanušan glasić potpuno odgovara strofama, ali „erupcija” pesme, drama, jačina poruke, snaga reči – neko treba to bre da „razvali”, da načne bubne opne! Ipak, sve skupa, vrlo je lepo, odmereno i dostojanstveno i voleo bih da se čuje i u finalu.

Prosečna ocena redakcije: 3,57
Prosečna ocena čitalaca: 3,05 (21 uvažena ocena)
Konačna ocena: 3,31

Ne zaboravite da vaše ocene ravnopravno ulаze u ukupnu prosečnu ocenu ove pesme.
Ostаvite svoj komentаr i ocenu od 1 do 5 do 18. aprila do 19.00 h.

Ljubazno vas molimo da poštujete pravila komentarisanja.

Pogledajte i:

Iz mog ugla 2017 | Rezime

Ubedljivi pobednik sedmog izdanja rubrike „Iz mog ugla” jeste pesma Dance alone u izvođenju Jane …