Evrovizijska laboratorija: Šta je to „balkanska balada”?

Negde nakon srpske pobede na finskoj Pesmi Evrovizije 2007. godine, među obožavaocima ovog takmičenja se pojavio jedan pojam koji je većinom obuhvatao balade sa prostora bivše Jugoslavije – „balkanska balada”. Šta u stvari ovaj pojam znači? Koliko je danas zastupljen na Pesmi Evrovizije? Ko ih najviše preferira i ko ih je sproveo u delo zapravo? Saznaćete u nastavku.

A šta znači „balkanska balada”?

Utemeljivač pojma „balkanske balade”

„Balkanska balada” je svaka pesma koja dolazi sa Balkanskog poluostrva, a koja sadrži folklorne elemente zemlje iz koje dolazi. Folklorni elementi mogu obuhvatati pojavu određenih muzičkih instrumenata ili način pevanja koji je karakterističan za neku zemlju. Međutim, to nisu glavni činioci ovakvih kompozicija, već je to sama atmosfera pesme – počinje veoma umerenim tempom, a završava se, jednom rečju, haosom ili kulminacijom (famozni „key change”). Takođe, svemu ovome dodajte pevanje na maternjem jeziku, uglavnom vrlo apstraktan i emotivan tekst i ogromne vokalne sposobnosti onoga ko je izvodi.

Fenomen „balkanske balade” potiče još iz sad već daleke 2004. godine, kada je naš Željko Joksimović dospeo na drugo mesto tabele sa pesmom Lane moje, za koju svi dobro znamo. Ovu pesmu su krasili upravo ovi, folklorni elementi – frula, violina i neobičan način pevanja. Srbija je nakon njegovog evrovizijskog trijumfa postala poznata evrovizijskim fanovima po pesmama narodnog duha, što su i druge balkanske zemlje pozdravile, te ubrzo krenule istim tim putem.

A ko ih je izvodio na evrovizijskoj sceni?

Pa, mnogi. Nakon Željkovog „laneta”, odmah sledeće godine smo poslali još jednu numeru ovog tipa. Crnogorska grupa „No Name” je predstavila ondašnju državu Srbiju i Crnu Goru pesmom Zauvijek moja sa izrazitim folklornim elementima crnogorskog podneblja, pa čak je i koreografija bila sva „crnogorska”.

Joksimovićev naslednik

Naredne godine, u Atini, svojom „balkanskom baladom” treće mesto je osvojio Hari Varešanović sa kompozicijom „a la Joksa” pod nazivom Lejla. Ovaj put je to odrađeno malo svedenije, pesma je protkana motivom zamišljene devojke, ali se instrumentalizacija nije promenila. Čini se da je Joksimović čak zbućkao još pokoji instrument viška u ovoj numeri. Nakon Harijevog evrovizijskog uspeha za Bosnu i Hercegovinu, bilo je definitivno da fenomen „balkanske balade” postaje sve popularniji i da zasigurno dovodi do fantastičnog rezultata. I još jedno – svaki izvođač ovog tipa balada je morao imati maestralne glasovne mogućnosti. Dakle, pevati k’o slavuj i dirnuti srca publike. Teško, ali izvodljivo. Pa, ko je sledio Harijeve stope?

  • Zauvijek moja
  • Lejla

2007

To je bar prosto k’o pasulj – naša Mara Šerifović. Iako je smorila i boga i narod, jedina pobednička pesma iz Srbije je Molitva – i da, ona je sigurno jedna od balkanskih balada. Te godine (2007) ovaj izdvojeni muzički žanr je doživeo svoju kulminaciju. Pobeda je bila rezultat enormnog porasta interesovanja za ovaj tip muzike. I ko je prelomio? Pa, onaj ko ih je i stvorio. Najintrigantnije je to što gdin Joksa nije imao nikakvog udela u komponovanju Molitve, već sasvim drugi ljudi – Mare i Graja.

Jedna od najlepših makedonskih pesama

Pored pobedničke, pojavilo se još nekoliko pesama ovog tipa. Iz Slovenije pesma Cvet z juga (srp. Cvet s juga), operska balada u primorsko-balkanskom maniru, potom bosanska pesma pod nazivom Rijeka bez imena kao bledunjav pokušaj Harijeve Lejle i makedonska Mojot svet (srp. Moj svet), grandiozna balada u duhu prelepog makedonskog melosa.

Sve navedene kompozicije su dospele do finala, gde su osvojile manje-više dobre rezultate.

  • Cvet z juga 
  • Rijeka bez imena 
  • Mojot svet 

Ali, nakon Molitve je tek usledila navala…

2008

U Beogradu je boje srpske zastave branila, znamo svi – Jelena Tomašević. Joksimović je odlučio da joj, nakon Jutra, još jednom napravi evrovizijski „evergreen”. To je definitivno uradio. Tako se rodila pesma Oro koja je toliko srpska da „srpskija” ne može biti. Mnogi kažu da lepšu baladu ovog tipa davno nisu čuli. Slažem se. Oro odiše srpstvom i Balkanom svakom svojom strofom, instrumentalnom i vokalnom deonicom.

Pokazala je šta znači „evrovizijska balada”

Čarolija jedne pesme je kada ista može da vas premesti na sasvim drugo mesto. Ni mi sami nismo svesni koliko je Oro u stvari „epska” pesma – tu ima i pominjanja srpskih arhaizama, pa ona onomatopeja u refrenu… Samo tekst dok slušam čini se kao da slušam jednu od pesama pokosovskog ciklusa. Zaista jedinstveno. Jelenine glasovne sposobnosti nema potrebe komentarisati, samo ću reći da je njen etno-glas bio „šlag na tortu” u ovoj pesmi. I ona i Željko su uradili super posao.

Vredna pomena je i hrvatska pesma ove godine. Romanca je, takođe, balkanska balada, no ovog puta durska, sa više tamburaša nego narodnih instrumenata i manje veštijim vokalistom od prethodnih. Hrvatski „Kraljevi ulice” su, takođe, veću prednost dali nastupu nego samoj pesmi.

  • Oro
  • Romanca 

2009

Moskva nam je isto pružila pregršt pesama, između ostalog i „balkanske balade”. Već se podrazumevalo da bar jedna balkanska zemlja pošalje svoju baladu koja će omađijati pola Evrope i tako dosegnuti vrh tabele u finalu. Ovaj put su to učinile Bosna i Hercegovina i Hrvatska. Obe pesme su se kvalifikovale za veliko finale.

Ipak patetika?

Bosanska rok grupa „Regina” je sa pesmom Bistra voda dosegla najviše mesto. Bosanci su odavde pa nadalje postali poznati isključivo po baladama i pesmama umerenog ritma. Bistra voda nije gubila neki svoj rok prizvuk, imala je odlike nekakve himne, bila je prošarana fantastičnim motivima, pomalo mitološkim.

Što se tiče hrvatske pesme Lijepa Tena koju su izveli Igor Cukrov i Andrea Šušnjara, ona je tipična balada koju bi mogao da sklepa niko drugi do Tonči Huljić. Oseti se duh Marije Magdalene, ali Lijepa Tena više vuče na patetiku, čemu doprinosi i Igorov lagani vokal.

  • Bistra voda 
  • Lijepa Tena

2011

Jedina balada sa takmičenja ove godine koja se može nazvati „polu-balkanskom” sa ovog prostora jeste Love in rewind (srp. Ljubav unazad) kojom je Dino Merlin predstavljao Bosnu i Hercegovinu. Šta je izdvaja kao balkansku baladu? Merlin je očigledno ostao privržen svom jedinstvenom muzičkom stilu, ali tome su dodati i balkanski elementi kao što je npr. jedinstven način pevanja pratećih vokala i poslednja vokalna deonica koju su otpevali na maternjem jeziku.

2012

Godina poznata po učešću velikog broja pop zvezda ovog regiona Evrope. Bilo je toliko balada, ali kad malo dublje zaronimo, videćemo da su tu samo tri bile „prave balkanske” – mlada Eva Boto iz Slovenije sa pesmom Verjamem (srp. Verujem), Maya Sar sa Korake ti znam za Bosnu i Hercegovinu, pa ponovo Željko Joksimović za Srbiju sa pesmom Nije ljubav stvar. Samo Eva iz Slovenije nije uspela da se kvalifikuje u finale. Ni Graja kao kompozitor nije bio dovoljan ovog puta.

Loša kopija Molitve?

Verjamem se može opisati kao nekakva bajka, totalno u duhu Šerifovićkine Molitve, tematski obojena mistikom i apstrakcijom. Eva ume da dosegne visoke note, ali je trema ono što je nju satrlo u bogami velikoj konkurenciji. Treba dorasti ovakvim pesmama.

S druge strane stoje veliki znalci ovog, već evrovizijskog, žanra – Maya Sar i Željko Joksimović. Bosanka je dala sve od sebe u pesmi Korake ti znam.

Skromna, a lepa

Vokal je ovde bio u centru pažnje, pratnja klavira čisto da bude neke pratnje, a u intervalima između refrena se jasno mogao čuti zvuk frule, što je tako sa ovih prostora. Od Željka se onako nešto očekivalo. Da, dojadio je, ali nas je još jednom podsetio na ono šta smo i kako smo uspeli na ovom takmičenju. Treće mesto je bilo kruna svega onoga što je ovaj čovek uradio za Srbiju, pa i komšijske zemlje na Pesmi Evrovizije.

  • Verjamem 
  • Korake ti znam 
  • Nije ljubav stvar 

2013. pa na ovamo

E ovde je već trend „balkanskih balada” počeo da zamire. U Malmeu je samo hrvatska „Klapa s mora” sa pesmom Mižerja pokušala da oživi nekakav njihov evrovizijski melos, kao što su to neke države uradile pre njih. Nije im uspelo, a pesma je bila živi smor. Jedini plus je višeglasje iliti ta njihova „klapa”.

Prvo finale za Crnu Goru

Da naredne godine Sergej Ćetković nije otišao u Kopenhagen u ime Crne Gore, evrovizijska publika bi bila uskraćena ovog žanra. Pesma Moj svijet je ujedno predstavljao manifest Ćetkovićeve muzičke „poetike” i balkanskog etna. Tanana, senzibilna, čarobna, pomalo dosadnjikava i previše patetična, ali najbitnije je da je Ćetković ostao veran sebi i svom muzičkom stilu.

Crnogorci su još jednom poslali sporiju pesmu prošle godine. Knez je u saradnji sa (gle čuda) Joksom izveo numeru Adio. Živopisno opisavši čitavu geografiju Crne Gore, Knez tek u refrenu dolazi do poente – oprašta se od svoje drage. Tu onda sledi izvođenje kola, poskakivanje na sceni, bučni instrumental i još bučniji prateći vokali. Počinje žešće da smara.

Ništa od finala ovog puta

Već ove godine je evrovizijska publika konačno pokazala svoju prezasićenost „balkanskim baladama”.

Bosanski predstavnici Deen, Dalal, Džala i Ana Rucner su neslavno prošli i tako sa pesmom Ljubav je završili ispod crte u polufinalu.

 

  • Mižerja 
  • Moj svijet
  • Adio 
  • Ljubav je 

Ko najviše gotivi ovaj fazon?

Bosanci vole balade

Prema našim statistikama, to su Srbija i Bosna i Hercegovina, što je manje-više bilo očekivano. Slede ih Hrvatska, Crna Gora, Slovenija, pa Makedonija. Bosna je, inače, kao evrovizijski učesnik, najviše slala balade i umerenije pesme, bez obzira da li su to „balkanske balade” ili neke druge. Srbija je više eksperimentisala u tom domenu, čega je čist primer „sa Joksimovića na Moje 3”.

Hrvatska je lutala, luta i dalje, ali su to uglavnom modernije pop numere. Braća Crnogorci umeju kad hoće. Slovenija je izgleda tek sad na putu pronalaženja svog evrovizijskog fazona, ali su veoma uzdržani što se tiče „balkanskih balada”. A Makedonci su u totalnoj stranputici. Ranije su bili maheri i ovog tipa muzike, ali i to nestade.

I zaključak je?

Trebalo nam je očitati lekciju, pa i na teži način. Srbijo, komšije, budimo kreativni, budimo avangardni, napravimo nešto sasvim drugačije! Uvedimo ponovo neki novi žanr, kao što smo to uradili pre nekoliko godina. Nemamo uzalud toliko talentovanih umetnika i muzičara. Iskoristimo to.

A jeste li vi zavisnici od „balkanskih balada”? Koliko vas u stvari one dirnu i koliko mislite da su inovativne u današnje vreme?

Pogledajte i:

Evrovizijske pesme na vinilu. Prikazan dokumentarac o Dinu Merlinu „Sredinom” (VIDEO)

U centru pažnje proteklih dana nalaze se Ukrajina i Rusija zbog spora oko učešća ruske …