AKTUELNO

Švedski sto: Najmelodičniji jezik Severa

Švedski jezik iliti svenska u originalu jeste jedan od severnogermanskih jezika. Tačnije, sa danskim jezikom čini istočni ogranak nordijskih odnosno skandinavskih jezika. Odlikuje se izuzetnom melodijom, specifičnom prozodijom i jedinstvenim načinom izgovaranja glasova. Takođe, švedski je jedan od onih jezika koji se čitaju po nama dobrom poznatom pravilu – „piši kao što govoriš”. Da li vi znate kako je ovaj egzotični jezik zapravo nastao? A kako zvuči? Da li želite da naučite pokoju frazu? Čitajte dalje.

Rikssvenska (srp. Pravi švedski)

Većina televizijskih i radio-voditelja, kao i glumaca, govori pravim švedskim. Ovaj način govora je nastao po uzoru na dijalekte Melardalena i Stokholma, ovogodišnjeg evrovizijskog domaćina. Pisani pravi švedski možemo pronaći u novinama, pismima i lepoj književnosti.

Gustav Vasa, najuticajnija istorijska ličnost Švedske

Kada je kralj Gustav Vasa dozvolio prevođenje Biblije na švedski 1541. godine, postavljeni su temelji pisanog jezika. Međutim, ondašnji pisani jezik se do danas u velikoj meri promenio. Do sredine XVIII veka su se, na primer, koristili posebni morfološki nastavci u oblicima množine glagola, čega danas u modernom švedskom nema. Ovakve oblike glagola možete pronaći u romanima Avgusta Strindberga, o kome smo nedavno pisali. Takođe, neka slova su se izmenila. Na primer, slovo V je zamenilo nekadašnja HV odnosno F. Švedski alfabet je ostao nepromenjen od 1906. godine i dan danas se koristi u takvoj formi.

Kakav je u poređenju sa ostalim jezicima?

Švedski jezik je u poređenju sa svojim „bratskim” germanskim jezicima mnogo melodičniji, mekiji i pitkiji jezik za slušanje. Danci dominiraju u gutanju glasova i reči, Nemci sa grubošću koju njihov jezik poseduje, a švedski jezik je sušta suprotnost ovim jezicima. Po melodiji i po tome kako uopšte zvuči, švedski je najsličniji komšijskom norveškom jeziku, jer dele mnogo toga – od gramatike, preko slične prozodije, pa sve do reda reči. Zvuči lakše i mekše od engleskog, islandskog, pa i našeg srpskog. Zapravo, toliko je simpatičan da ga ljudi koji ga prvi put čuju identifikuju sa japanskim jezikom.

Pisani i govorni jezik

Pisani jezik je umnogome shvatljiviji od govornog, koji je spontaniji. Govorni švedski je vrlo često pod uticajem slenga i dijalekta, što je slučaj i u srpskom. Najvažnije je znati da je razlika između govornog i pisanog jezika u tome što se prilikom govornog jezika često „gutaju” reči, a ponekad se čak i izbacuju. Ovaj lingvistički fenomen se zove jezička ekonomija.

Dijalekti

Jedan od najstarijih švedskih rukopisa. Datira iz 1280. godine

Švedski jezik ima mali milion dijalekata. Velika je razlika između dijalekata sa severa i juga Švedske. Poneke dijalekte je čak nemoguće shvatiti, pa čak i domaćem stanovništvu. Ovakva vrsta dijalekata se pojavljuje u okviru pokrajine Dalarna. Kotrljajuće iliti naše R je najpravilnije izgovarati u švedskom jeziku. Izgovor ovakvog glasa R je zastupljen na severu Švedske, kao i u centralnom delu ove zemlje, uključujući i Stokholm. Međutim, pri jugu, a posebno u gradovima kao što su Malme, Skone ili Geteborg možemo čuti guturalno, hrapavo R, najverovatnije poteklo iz komšijskog danskog jezika. Najintrigantniji glas svima koji ne pričaju ovim jezikom je definitivno grleni glas Š. Pojavljuje se u kombinaciji glasova kao što su SJ, SKJ, SCH i slično. Kako zvuči? Veoma zanimljivo. Meni kao studentu ovog jezika je trebalo čitava tri meseca da savladam ovaj glas, najozloglašeniji i najkomplikovaniji. Poslušajte kako zvuči ovaj glas u švedskom:

Korisne fraze

Ukoliko neko od naših vernih čitalaca planira ovog maja u Stokholm, evo nekoliko jednostavnih, a veoma korisnih rečenica koje možete upotrebiti na švedskom. Izgovor svake rečenice pojedinačno će biti ispisan u kosim zagradama:

  • Zdravo ćete na švedskom reći Hej! /hei/
  • Kada odlazite i želite da se pozdravite, reći ćete Hej då! /hei do/
  • Ukoliko nekome želite mnogo da se zahvalite, reći ćete mu Tusen tack! /tusen tak/
  • Kako ćete nekome čestitati rođendan? Pa, reći ćete mu Grattis på födelsedagen! /gratis po fedelsedagen/
  • A kada nekome hoćete da poželite dobrodošlicu recite mu Välkommen! /velkomen/
  • Kada vas zanima kako se neko oseća pitaćete ga Mår du bra? /mor du bra/
  • Kada nekome hoćete da poželite sreću reći ćete mu Lycka till! /lika til/
  • I najvažnije, kada nazdravljate nečemu viknite Skål! /skol/

Pogledajte i:

Nevena Božović na OGAE Song Contestu. Zdravko Čolić snima pesmu s trubačima

Novi „evrovizijski potpuri” posvetili smo zanimljivim informacija o evrovizijskim ličnostima koje su na neki način …