AKTUELNO

Odraz u prošlosti – Marta i Vaclav

Zajedno sa ovim duetom možemo da slavimo povratak Češke na Pesmu Evrovizije, budući da su poslednji put učestvovali 2009. godine u Moskvi. Češki stručni žiri je doneo internu odluku da ovu zemlju u Beču predstavlja duetska numera Marte Jandove i Vaclava Noida Barte, pod nazivom Hope never dies (Nada nikada ne umire).

Odluka o predstavnicima i o pesmi doneta je interno, diskrecionim pravom Češke televizije (ČT), a nosilac celog projekta ovogodišnjeg predstavljanja Češke u Beču je poznati producent i kompozitor Ondrej Soukup.

Žiri muzičkih eksperata radio je i na izboru pesme i na izboru izvođača, a prema rečima Ondreja Soukupa, na Pesmi Evrovizije niko ne sudi na osnovu popularnosti izvođača, već na osnovu njegovog šarma i vokalnih kvaliteta.

„Na ovom takmičenju, svaki takmičar ima jednu šansu koja traje tri minuta“, kazao je Ondrej.

Takmičarska pesma je tražena i od čeških i od slovačkih autora. Žiri je eliminisao i selektovao pesme ne znajući ko je kompozitor. Zanimljivo, tek nakon konačne odluke, ispostavilo se da je pesmu Hope never dies napisao upravo njen izvođač – Vaclav Noid Barta.

O svom učešću na Evrosongu u Beču:

Za 10 godina koliko sam živela u Nemačkoj shvatila sam da svi gledaju Pesmu Evrovizije pa čak i najokoreliji rokeri. To je veliko veče za njih, posebno jer su dva puta pobedili. Znajući da će dosta mojih nemačkih prijatelja da gleda Pesmu Evrovizije, moje učešće čini duplo interesantnijim – kazala je Marta, a Vaclav dodaje – Ovo je zaista čast za mene i veoma sam srećan. Zajedno sa Martom, potrudiću se da ne obrukamo Češku Republiku. Evrovizija je dobro takmičenje, ne toliko popularno ovde, ali znam da su moji prijatelji iz drugih zemalja super uzbuđeni i smatraju takmičenje pravim spektaklom i praznikom.

Odraz sadašnjosti – Marta Jandova i Vaclav Noid Barta

Marta Jandova je poznati umetnik u svojoj zemlji, ali i u Nemačkoj. Rođena je u Pragu u umetničkoj porodici 13. aprila 1974. godine. Ćerka je Petra Jande, jednog od najpopularnijih čeških rok muzičara i plesačice Jane Jandove. Kroz studentsku razmenu neko vreme je živela i u SAD. Kada se 1993. godine odselila u Nemačku, započela je svoju pevačku karijeru u bendu „Die Happy“ koji je nekoliko puta bio nominovan za prestižne nemačke muzičke nagrade „Echo“ i „Eins Live Krone“.

Marta je sa svojom sestrom 2011. godine otpevala himnu ženskog nacionalnog fudbalskog tima Hit the goal i tako postala deo FIFA ženskog svetskog kupa. Bila je predsednik žirija muzičkog takmičenja Popstars na nemačkoj TV Pro 7. Istovremeno, kao gost bendova „Apocalyptica“ i „Oomph!“ učestvovala je na nemačkom takmičenju radio-hitova Bundesvision Song Contest 2005. i 2007. godine, kada je i pobedila sa bendom „Oomph!“. Često radi i kao TV voditelj, a bila član žirija češko-slovačke verzije takmičenja The Voice. Igrala je u dva mjuzikla, gde je i srela Vaclava.

Vaclav Noid Barta je popularni kompozitor, aranžer, glumac i naravno pevač. Rođen je 17. oktobra 1980. godine. Muziku je zavoleo u svojoj 4. godini. Njegov otac bio je tekstopisac i producent, a majka pevačica. Kasnije je naučio da svira flautu, klavir i klarinet, a sam je naučio da svira gitaru, bas i udaračke instrumente. Tokom godina, na polju pop i rok muzike, sarađivao je kao kompozitor, aranžer i pevač sa vodećim češkim muzičarima. Bio je glavni vokal u nu-metal bendu „Dolores Clan“, danas poznat pod imenom „Noid Crew“.

Proteklih nekoliko godina imao je uloge i u brojnim mjuziklima. Svoj prvi album izdao je 2013. godine na kome su se našle obrade hitova, ali i numere koje je lično komponovao, a sve to u saradnji sa češkim nacionalnim simfonijskim orkestrom i vodećom violinistkinjom Gabrijelom Demeterovom.

Odraz u prošlosti – Vlado i Izolda (Jugoslavija 1984)

Mnogo je dueta defilovalo evrovizijskom binom, ali je malo onih koji su specifičnim bojama glasova ostali upamćeni. Te posebnosti mogu da se čuju i u ovogodišnjem duetu iz Češke – kristalan Martin glas prati grub i hrapav Vaclavov – baš kao što su Vlado Kalember i Izolda Barudžija zvučali u Luksemburgu 1984. godine.

Te godine Jugoslaviju su predstavljalo Vlado Kalember, megastar jugoslovenske scene i pevač grupe „Srebrna krila”, i Izolda kojoj je ovo bio treći uzastopni nastup na festivalu; prvi put pevala je kao članica sastava „Aska“, a zatim i kao prateći vokal Danijelu Popoviću zajedno sa svojom sestrom Eleonorom. Nacionalni izbor za predstavnika Jugoslavije tih godina je bio vrlo popularan, ali gotovo redovno i mesto političkih i nacionalnih nadmudrivanja TV centara Jugoslovenske radio-televizije. Na Jugoviziji održanoj u Skoplju, TV Titograd je, praćen slavom iz prethodne godine, predstavljao ovaj duet, koji je i pobedio na kraju sa pesmom Ljubavna priča br. 1, autora Slobodana Bučevca i Milana Perića. Televizija Titograd je tako drugu godinu zaredom imala evrovizijskog predstavnika, a ispostaviće se i poslednji put u vreme bivše države.

Ljubavna priča br. 1. je kasnije za Evroviziju preimenovana u Ciao amore – pesmu koja je čak i na domaćem tržištu ostala u senci Princeze u izvođenju Dade Topića i Slađane Milošević. Po mnogima najbolja pesma ikad otpevana na Jugoviziji postala je te godine veliki hit rado slušan i danas. Na takmičenju u Skoplju zauzela je skromno 6. mesto.

Nakon 4. mesta prethodne godine za Jugoslaviju, Ciao amore je uspela da sakupi samo 26 poena, i to od Turske i Kipra po 8, od Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva po 3 i od Francuske i Finske po 2 – što je bilo dovoljno za pretposlednje 18. mesto. Zanimljivo, zbog slobodnijih scena snimanih na crnogorskom primorju, video-spot je cenzurisan u Turskoj i zabranjen za prikazivanje na nacionalnoj televiziji.

Pogledajte i:

Odraz u prošlosti – Bojana Stamenov

Bojana Stamenov predstavnica je Srbije na Pesmi Evrovizije 2015. godine u Beču. Na nacionalnom izboru …