Kraj 2011. godine i njen poslednji mesec doneli su nam dešavanja i uzbuđenja mnogo lepša nego ona o kojima smo pisali u prethodnom članku ove rubrike. Evrovizija za najmlađe dobila je svog devetog pobednika, a izdanje Evrovizije 2012. za one malo „zrelije” i prve dve pesme koje ćemo slušati u maju, u Bakuu.
Pre nešto više od mesec dana, 3. decembra 2011, održana je deveta po redu Dečja Pesma Evrovizije. Glavni grad Jermenije, Jerevan, bio je domaćin ovog simpatičnog događaja koji vapi za korenitim i suštinskim promenama. Na svu sreću, izvršni supervizor Dečjeg Evrosonga, mladi gospodin Sitse Baker, najavio je da će se neke od promena dogoditi već u narednoj sezoni. Svega 13 zemalja predstavilo je svoje pesme. Glasanje je bilo u izvesnoj meri predvidivo, ali ipak uzbudljivo i neizvesno u završnici. Po drugi put pobedila je Gruzija, ovog puta sa simpatičnom skupinom devojčica i disko pesmom Candy music. Osvrt na ono što smo imali prilike da vidimo u Jerevanu, već je dat u okviru rubrike „Kako ja kažem”, u tekstu pod naslovom „Kilometrima od vrha”, tako da se ovog puta nećemo vraćati na to. Gledamo unapred, u povratak Srbije i u ono što će nam novi domaćini, Holanđani, prirediti krajem godine.
Kažu ljudi da ako se nešto ponovi drugi put zaredom, to već može da se nazove tradicionalnim. S tim u vezi, Švajcarci su tako „tradicionalno” prva nacija koja je Evropi podarila novu pesmu za novu evrovizijsku sezonu. Posle skoro tromesečnog, i možemo slobodno reći glomaznog nacionalnog izbora, u kojem su učestvovala čak četiri javna emitera, Krojclingen je 10. decembra bio „mesto odluke”. Na nacionalnom finalu „Die grosse Entscheidungsshow” pobedu je odneo predstavnik italijanskog dela Švajcarske, grupa „Sinplus”, po mnogima sasvim sazluženo. I većina se nada da će njihova pesma Unbreakable biti zaista „nesalomiva”, bar u polufinalu Evrosonga. Jedina mana koju bismo pripisali organizatorima je neobjašnjivo pravilo po kojem su izvođene dvominutne verzije pesama! Zašto? Što jedan naš čitalac napisa – od dva sata muzičkog programa, imali smo 28 minuta muzike!(?)
I tako, da se Švajcarci nisu vratili svom nacionalnom izboru i to u tako ranom periodu sezone, Albanija bi ostala prva država čiju bismo pesmu znali. Doduše, njihove pesme se toliko aranžmanski i produkcijski promene do Evrosonga, da se ponekad često zapitamo je li to ona pesma koja je pobedila na nacionalnom finalu! Albanski muzički festival „Festivali i Këngës” održao se po 50. put u Tirani, i to je nešto čime malo koja zemlja može da se podiči. Svake godine oko gregorijanskog Božića, Albanci biraju pobedničku pesmu festivala, a od 2003. i evrovizijskog predstavnika. Ove godine je pobedila Rona Nišliu, devojka rođena u Kosovskoj Mitrovici koja je odjednom u stranim medijima postala samo Mitrovica. Naravno, cela priča oko pobede ove devojke počela je da dobija politički karakter, što je sasvim i neizbežno i razumljivo jer mnogi moraju svoju frustraciju nečim da leče. Nadajmo se da će se takvi do Bakua, ako ništa drugo, bar oporaviti, a Roni neka je srećno odakle god da je.
Bosna i Hercegovina izabrala je Maju Sar, na opšte iznenađenje većine medija i magazina koji su mesecima unazad, kao „mrtvo slovo na papiru”, pisali o Hariju Varešanoviću. Nije da se hvalimo, ali mi smo odavno znali da su to samo želje i nagađanja, jer je i sam Dejan Kukrić, šef BiH delegacije na Evrosongu, u izjavi za naš portal dao vrlo fer i jasan odgovor.
Španci su se dozvali pameti, shvativši da je bilo dosta eksperimentisanja, te su na vreme i promišljeno odabrali jednu od svojih zvezda – Pastoru Soler. Dugo već od Španije nismo čuli neku jaku, moćnu baladu. Možda im upravo muzički stil popularne Pastore donese iole bolji rezultat i plasman vredan pomena.
Još jedna vest bila je udarna tokom decembra, a to je povratak Crne Gore na Pesmu Evrovizije i imenovanje Ramba Amadeusa za predstavnika. Neko je tada, na mom Fejsbuk profilu, napisao – Vest, a nije Njuz.net! I mislim da je time mnogo rečeno, te ja neću dalje kvariti. 
e-mail
