EKSKLUZIVNO! Željko Joksimović govori za naš sajt!

O njemu skoro da sve znamo. Jedna je od retkih javnih ličnosti i pevača na našim prostorima koja se u punom smislu reči može smatrati muzičarem i umetnikom. I skoro celu deceniju za nama, bez prestanka, ređa nagrade i slovi za našeg najpopularnijeg izvođača.

Željko će kroz nepunih pola godine stati još jednom na evrovizijsku pozornicu, ovog puta u glavnom gradu Azerbejdžana, Bakuu. Kao kompletni autor i izvođač ponovo će braniti boje naše zemlje. U ekskluzivnom intervjuu za naš sajt, koji je veoma srdačno prihvatio, Željko otkriva kako teku pripreme za Evrosong, šta za njega predstavlja Evrovizija i kakva su mu očekivanja u predstojećim nedeljama i mesecima.

Pozdrav Željko! Najpre želim da Vam čestitam na ponovnom izboru za srpskog predstavnika na Pesmi Evrovizije. Možete li da uporedite osećaje koji su Vas obuzimali 2004. godine i ove sada?

Veliki pozdrav svim čitaocima vašeg sajta. Hvala vam na dobrim željama, zaista mnogo znače, pogotovu jer dolaze od onih koji dobro poznaju evrovizijske prilike, istoriju i značaj koji ova manifestacija ima. Teško je porediti osećaje danas i one iz 2004. godine jer ipak je prošlo sedam godina. Drugačiji sam, mnogo toga se u međuvremenu dogodilo u mojoj profesionalnoj karijeri. Ipak, osećaj radosti i sreće je jedinstven bio i onda, kao i sada. Jedino sada imam mnogo više iskustva, što daje dodatnu draž svemu. Ponos i u isto vreme izvesna odgovornost se prepliću. Zapravo, odgovornost je veća nego što je bila nekada. Ona koju osećam pre svega prema sebi odnosno svom stvaralaštvu.

Kako inače teku pripreme za rad na pesmi? Sve je još uvek u povoju.. Imate li već inspiraciju ili je tražite u nečemu ili nekome?

Pripreme teku po planu. Mislim da smo sa pripremama krenuli na vreme što je jako važno i saradnja mog i tima Radio-televizije Srbije se polako uigrava. Kada je reč o inspiraciji, ni ona ne nedostaje ovog puta. Kao i, verujem, većina umetnika, inspiraciju pronalazim pre svega u svom unutrašnjem biću, a meni bliski ljudi i moji prijatelji su mi podrška i oslonac.

Nema sumnje da su mnogi sa oduševljenjem dočekali vest da ćete biti naš predstavnik na Evrosongu sledeće godine. Čitajući brojne reakcije, mnogi očekuju da će nova pesma biti sličnog stila kao prethodne koje ste radili. Ipak, Vi ste u jednoj izjavi za RTS naglasili da će naša pesma za Baku 2012. biti opet jedinstvena. Možete li nam to malo pojasniti, proširiti? Na šta ste konkretno mislili?

Uvek raduje kada vas podrže kolege, u ovom slučaju mislim posebno na sve one koji su prethodno predstavljali Srbiju na Evroviziji. Pesma će definitivno biti iznenađenje za mnoge, uostalom, uskoro će biti prilika da se ona i čuje, tako da ne želim da otkrivam mnogo do tada. Svakako će imati ono nešto jedinstveno što i mene čini umetnikom drugačijim od ostalih.

Da li se zna ko će još raditi na pesmi? Ko će biti tekstopisac i sl?

Verujem da ću ispuniti očekivanja RTS-a i brojnih poštovalaca mog rada i kada je reč o tekstu pesme. Kao što sam već rekao, daću sve od sebe da budem kompletan autor pesme koja će nas predstaviti 2012. godine u Bakuu.

Recite nam, Željko, kako reagujete na pojedine negativne komentare i reakcije povodom Vašeg imenovanja? Setimo se samo šta je sve bilo 2004. godine…

Kada radite i kada postižete uspehe, vaš rad je pod lupom javnosti. Onda se podrazumeva i da ima i negativnih komentara i čovek vremenom nauči da se suočava i sa njima i prevazilazi ih. Naravno, u isto vreme da nikada ne izgubi veru u sebe i svoje sposobnosti.

Želeo bih da se sad malo vratimo u prošlost. Najpre, prošle godine su kružile glasine o dve stvari: prva je da pišete pesmu za Belorusiju i da ste bili u direktnim razgovorima sa predsednikom Lukašenkom, a druga da ste i prošle godine želeli da radite pesmu za Srbiju, ali Vas niko od nadležnih nije kontaktirao. Možete li da nam sada otkrijete šta se zapravo događalo pre nešto manje od godinu dana?

Kada postignete neki standard u jednom okruženju, a govorim sada o evrovizijskom na kome sam se predstavljao nekoliko puta, onda postoje razne priče i razne glasine, ali i razne mogućnosti se sigurno i otvaraju. Nisam direktno pregovarao sa predsednicima oko pesama, ali sam uvek bio i ostajem raspoložen da svojim radom afirmišem dobru muziku i tako doprinesem što boljoj promociji svoje zemlje van njenih granica.

Radili ste i „balkansku verziju“ pesme Drip drop, azerbejdžanske predstavnice Safure 2010. Prema mišljenju mnogih, ta verzija zvuči mnogo bolje nego originalna. Kako je uopšte došlo do te saradnje i zašto Vas je baš ta pesma inspirisala?

Balkansku verziju pesme „Drip Drop“ sam na poziv čelnih ljudi delegacije Azerbejdžana uradio. Naime, oni su kontaktirali moj tim i ja sam sa velikim zadovoljstvom uradio tu verziju, koja se dopala mnogima.

Od svih pesama koje ste do sad radili za Evroviziju, ima li neka za koju ste vezani na neki poseban način?

Svaka pesma koju sam radio za evrovizijsko takmičenje za mene ima poseban značaj. Ipak, izdvajam „Lane moje“ jer sam sa tom pesmom zaista doživeo i veliki uspeh, koliko drugim mestom, toliko i činjenicom da je pesma i dan danas popularna, ali i činjenicom da sam se sa njom predstavio i kao izvođač na sceni.

Željko, više puta ste naglašavali da volite Evrosong. S tim u vezi, možete li da nam definišete šta za Vas predstavlja ovo takmičenje i kako ga Vi uopšteno doživljavate, bez obzira da li ste deo njega ili ne?

Evrovizija je tokom svoje istorije imala uspone i padove u smislu kvaliteta i svega onoga što je zapravo njena suština, a to je kvalitetna muzika. Ipak, to je veliko evropsko takmičenje, pozornica na kojoj se vidi mnogo toga i prilika da kažete mnogo toga. Ne samo o sebi, već o svojoj zemlji, ljudima, o kulturnoj baštini. Evrovizija je bez sumnje ogledalo svega onoga što na neki način predstavlja savremeni odraz jedne zemlje i vremena. U najširem smislu te reči. Muzika jeste najuniverzalnija od svih umetnosti i ona ima veliku moć da kaže mnogo toga. To nije samo dva puta po pet minuta u direktnom prenosu tokom samog takmičenja, već i pre odnosno posle toga.

Vi ste bili deo Evrovizije i kao kompozitor, i kao izvođač, i kao voditelj. Sa aspekta muzičara i umetnika, da li je ova manifestacija bitnija za autore ili za same izvođače? Ko u sadašnjem obliku takmičenja ima ili može da ima više koristi?

Verujem da je važna i za autore i za izvođače, koliko zbog jednog posebnog iskustva koje se dobija. Evroviziju prati timski rad koji je od velike važnosti, a mnogi nemaju priliku toliko čestu da sarađuju sa velikim brojem ljudi koji imaju zajednički cilj. Ne zaboravite i da je Evrovizija i vizuelni doživljaj za televizijske gledaoce pa je tako svaki i najmanji segment produkcije, odnosno onog ko je stvara, od ogromne važnosti za krajnji rezultat.

Da li smatrate da je evrovizijska muzika u globalu postala „mejnstrim“ poslednjih godina, i ako nije, šta bi trebalo da se uradi da ona to postane? Ima li uopšte potrebe za tim?

Ovo je zaista zanimljivo pitanje. Evrovizija uvek koketira sa „mejnstrimom“, s jedne strane ga priželjkuje, a sa druge strane i odbija, i mislim da baš u toj činjenici i leži njena snaga. Evrovizija je gotovo ciklično drugačija, ona je ta koja često postavi određene standarde do juče neprihvatljive većini. Mislim da Evrovizija jednostavno ima recept koji je poseban.

Od 2008. kada ste Vi poslednji put učestvovali kao kompozitor pesme Oro, na Evroviziji se desila velika promena – vraćen je žiri koji sada ima jednaku „silu“ kao i publika. Kako ocenjujete taj potez?

Na ovo pitanje mogu da odgovorim samo konstatacijom da je pitanje ko zapravo zaista ima snagu u toj jasno definisanoj procentualnoj podeli. Ali, i to je Evrovizija, do dobrih plasmana dolazi se na nekoliko načina.

Da li se sećate Vaše prve odgledane Evrovizije? Imate li neku pesmu iz evrovizijskog repertoara koja Vam je među omiljenima?

Zaista ne mogu da se setim koje godine sam prvi put gledao Evroviziju, ali mi se čini da je ona deo mog života ceo život. Kada je reč o najboljoj pesmi, a bilo ih je mnogo, izdvojio bih zaista pesmu „Nocturno“ norveških predstavnika „Secret Garden“ koja je, podsetiću vas, pobedila na ESC 1995. Jedna od zanimljivosti u vezi sa ovom pesmom je da je imala samo 24 reči ukupno u originalnoj verziji.

Imate li na kraju neku poruku svim čitaocima našeg sajta i fanovima Evrosonga?

Želim da vam se zahvalim na poverenju koje osećam i podršci koju sam dobio od vas. Uveren sam da ćete svojim snagama i iskustvom koje imate i vi u dugogodišnjoj promociji Evrovizije, doprineti našem dobrom plasmanu u Bakuu. Svaki uspeh je uspeh svih nas. Verujte u mene, a ja sam uveren da, samo ako zajednički želimo isto, možemo i da stvorimo neophodnu čarobnu sinergiju koja može da nas odvede i do pobede.

Željko, u ime portala ESC Serbia i u svoje lično ime, najlepše Vam zahvaljujem na izdvojenom vremenu i želim mnogo sreće u nastupajućem periodu! Donesite nam radost i osmehe, tako preko potrebne! Verujemo u Vas!

Hvala vam! Upravo i sam mislim na tu zajedničku radost i osmehe. Pozdrav svim posetiocima vašeg portala.