Poklonici zaratustrizma, učenja koje je osnovao persijski prorok Zaratustra, vatru smatraju svetinjom. Zato je Azerbejdžan za njih duhovno središte.
Pre više stotina godina pripadnici zaratustrizma su podizali hramove na mestima gde se, na površini zemlje, nalaze prirodni otvori koji često planu. Iz njih izbijaju nafta i gas. Taj plamen zna da tinja čak i decenijama, a hodočasnici i danas posećuju preostale „vatrene hramove” podignute u slavu Zaratustre. Sam naziv Azerbejdžana izveden je iz staropersijskog „atur-patakan”, što bi u prevodu značilo „zemlja zaštićena vatrom”.
Dragi čitaoci, pred vama je još jedna nova rubrika pod nazivom „Krupni kadar”. U okviru ove rubrike pokušaćemo da vam približimo zemlju domaćina Evrosonga kroz kulturu, običaje, narod i druge zanimljivosti. Svaki članak u okviru „Krupnog kadra” posvetićemo jednoj oblasti, a interesantne informacije moći ćete da čitate jednom mesečno.
Republika Azerbejdžan opružila se na granici Evrope i Azije poput ptice raširenih krila. Kaspijsko jezero, koje mnogi nazivaju morem zbog svog saliniteta i velike površine, nalazi se na istočnoj granici države, a na njegovoj obali smešten je i glavni grad – Baku. U zapadnom delu zemlje zalihe nafte su tolike da već vekovima unazad ova dragocena tečnost izbija na površinu zemlje. Kada se Marko Polo početkom 13. veka obreo u ovim krajevima, ostao je bez reči! Ovaj slavni venecijanski istraživač i moreplovac govorio je o Azerbejdžanu kao o „fontani iz koje u izobilju izbija nafta u tolikim količinama da bi njom odjednom moglo da se napuni sto lađa”. Danas, skoro 700 godina kasnije, veliki tankeri se zaista pune crnim zlatom; godišnje se proizvede 50 miliona tona (!) sirove nafte, što Azerbejdžan čini jednim od najvećih proizvođača benzina na svetu.
Nacisti su za vreme Drugog svetskog rata kao jedan od najvažnijih zadataka postavili sebi presecanje dopremanja te dragocene tečnosti Rusima iz glavnog grada, Bakua. Kada su Hitlerove snage stigle nadomak Kavkaza 1942. godine, bliski saradnici „firera” poručili su ogromnu pobedničku tortu u obliku Kaspijskog jezera. Parče te torte, na kome se nalazio Baku, bilo je namenjeno upravo Hitleru. Na svu sreću, Nacisti nisu ostvarili svoj naum, a vođa Trećeg rajha morao je da se zadovolji samo tortom.
Nadomak Bakua uzdiže se Vatrena planina ili Janar Dag. Iz otvora u zemlji, često neprekidno, izbijaju i po tri metra u vis plamenovi nastali od prirodnog gasa!
Neobična pojava iznad površine Kaspijskog jezera, koja se može videti često i sa obale Bakua, jeste mnoštvo duga! Razlog ove neobične pojave leži u činjenici da poslednji vek i po nafta polako curi iz bušilica podignutih u moru, tankera, cevovoda… Zbog toga je voda zasićena naftom, stene i kamenčići kao da su umočeni u ovu uljanu tečnost. Otud mnoštvo tih malih duga nad vodom.
I ne samo to. Svako ko je imao priliku da prođe šetalištem u Bakuu, napravljenom od belog kamena oko koga su se razbaškarile bogataške vile, posvedočiće da je i vazduh zasićen naftom – miris koji jednostavno lebdi i bez milosti svima ulazi u nos.
Jedna regija u zapadnom Azerbejdžanu nosi naziv sličan nafti – Naftalan. Ipak, u Naftalanu kvalitet nafte nije zadovoljavajući da bi mogla da se preradi u neko pogonsko gorivo. Zato se ovde, već hiljadama godina, nafta koristi kao lek! Ona je, kažu, lek za sve bolesti – od psorijaze i drugih kožnih bolesti, pa sve do lečenja neplodnosti. Iako ne postoje dokazi koji bi potvrdili uspešnost lečenja, žitelji ove oblasti vole da prepričavaju čudesna izlečenja.
Tzv. naftne banje poslednjih su godina sve popularnije i u drugim krajevima države. U zavisnosti od ponude tih banja, gosti unapred znaju koliko novca treba da izdvoje. Primera radi, takva lečilišta u Bakuu staju oko 1.500 dolara za tri nedelje tretmana, a pojedinačne i jednokratne naftne kupke 40 dolara.
Ritaul je sledeći: dođete u neku od banja, ulazite u kupaonicu, skidate svu odeću sa sebe, nagi ulazite u kadu ispunjenu toplom naftom i tu ostajete 10 minuta umočeni u „tečno crno blato”. Uz pomoć medicinskog osoblja potom pažljivo izlazite iz kade, strogo vodeći računa da se ne okliznete, da ne biste nosom „zaboli” u pod i završili u nekom drugom, manje prijatnom lečilištu, i odlazite pod tuš. Međutim, ma koliko da se dobro ispirali i koristili najdelotvornije šampone, sapune i deterdžente, nećete je se baš tako lako rešiti – nafta kao da danima ostaje zalepljena na telu, a njen miris vas neće napustiti najmanje nedelju dana!
Izvor:
Politikin Zabavnik
Wikipedia.org
Azer.com
e-mail
hahaha…kuku….ima da ”zapale” atmosferu!
Bas zanimljiv tekst o Azerbejdzanu! Nadam se da se predstavnici Azerbejdzana ne relaksiraju pred Eurosong u ovimanaftnim banjama jer bi na Eurosongu bili prepoznatljivi po mirisu koji bi ostavljali gdegod se kretali!!!!
Sjajan tekst i odličan početak upoznavanja sa ovom zemljom. Sviđaju mi se ove banje..hoću i ja da se umočim u naftu…haha