HIGH FIVE: Jednom rečju – Srbija!

By
Stefan Janjić
– 10/03/2011Posted in: aktuelno, high five

Od „Pesme za Evropu“ prošle su gotovo dve nedelje. Onaj ko je na vreme pročitao dobru staru pripovetku „Svijetu se ne može ugoditi“ (da, da, to je ona o ocu, sinu i magarcu) unapred je znao da će biti mnogo nezadovoljnih. Čak i ako ste spavali na časovima književnosti, lako možete da aktivirate memorijsku karticu svog mozga i da se setite naše moderne evrovizijske istorije. 2004. nas je predstavljao seljak kome je samo harmonika falila da SCG prikaže kao čobansku državu. 2007. nas je predstavljala Marija Šerifović koja nije bila dovoljno lepa za Evroviziju (to je ona devojka sa deficitom silikona i suficitom glasovnih mogućnosti). 2008. smo se brukali smarajućom uspavankom, a 2009. Srbija je, sklona suicidnim mislima, odabrala katastrofu zvanu „Cipela“. 2010. smo se ponovo brukali i poslali nekoga ko je deo Granda i za koga se, da prostite, priča da je naklonjen istom polu. I tako… Nijednom naš narod nije bio zadovoljan. Pa što bi bio i ove godine?

1. ČIR
Sama scenografija ovogodišnjeg show-a činila mi se identična prošlogodišnjoj. I bila je simpatična. Skromna i pristojna, vesela… Ukratko: poslužila je svrsi i dopala mi se. Za razliku od show-a. On mi je bio vrlo dosadan. Čak sam prebacivao na druge kanale dok su se izvođači iz zemlje i inostranstva smenjivali na podijumu. Tu su bili i Boris Novković i Nina Badrić iz Hrvatske i ja sam se, onako u sebi, zapitao kada će doći vreme da naši pop-pevači nastupe na Dori. Jedno veliko „NIKAD“ tresnulo me je po glavi i ja sam se vratio u realnost. Tamo me je čekala voditeljka koja je zaista bila simpatična i spontana. Nazivi pesama (po broju dobijenih glasova) stvorile su mi zanimljiv akrostih kada sam pogledao njihova početna slova: Č(aroban) I(demo dalje) R(ing, ring, ring). I čini mi se da sam se zaista pomalo razboleo nakon našeg izbora. Da sve ne bi bilo tako tužno, ČIR (cheer) na engleskom znači „razveseliti“. A ako gledamo pesme po redosledu nastupanja, dobijamo akrostih „RIČ“ što bi na engleskom (rich) značilo „bogato“.

2. RING, RING, RING, RING… RING… RI… ZVRRR…ZZZZ….
Od prve pesme nisam mnogo ni očekivao. Pesma je u svakom smislu bila staromodna. Gospodin Kovač je u intervjuu za ovaj portal naglasio da će izvođač njegove pesme biti mlad. Kad ono… Grupa koja je u svakom smislu ostala u prošlom veku. Kako sam znao da oni nemaju nikakvu šansu za pobedu, nisam se preterano ni nervirao njihovim lošim nastupom, dosadnom pesmom koja me je vukla da prebacim kanal, kostimima pozajmljenim iz magacina Muzeja istorije i tekstom koji je predstavljao jedinu svetlu tačk(ic)u ove pesme. Kakva je bila – dobro je i prošla. Mislim da Kornelije nije ni imao veće ambicije da se takmiči sa svojim kćerima. Njemu je ovo verovatno bio plaćen zadatak i on ga je obavio onako kako je znao i mogao.

3. NE IDEMO DALJE
Druga pesma me je u startu oborila s nogu. I dobro je da sam sedeo. Iako sam kasnije video da su mnogi Aleksandrinu pesmu okarakterisali kao dosadnu i preterano patetičnu, meni je ona bila gotovo pa savršena. Odavno nisam osetio takvu euforiju. Pomsilio sam: to je to! Konačno ću navijati svim srcem za Srbiju! Kakva navala emocija u talasima predivne melodije i lirike… U svemu tome, istina, malo su mi zaparali uši stihovi „Dolazi vreme plakanja“ i „Bez tebe sve je pogrešno“ jer ne volim preveliku tragedizaciju balada i odlaženje u krajnost. Ali to nije mnogo pokvarilo moj utisak. Bio sam oduševljen. Video sam da je Aleksandra napisala nešto drugačije; da se trudila da napiše pesmu za Evroviziju. I ima moj veliki naklon zbog toga. Kada se takmičenje završilo i kada sam video da „Idemo dalje“ neće ići dalje, bio sam jako razočaran. Gotovo kao 2005. kada nismo poslali „Jutro“. I sada mislim da je jedna velika šansa propuštena.

4. ČAROBAN PUT ZA DISELDORF
U prvom krugu treću pesmu i nisam previše slušao. Toliko sam bio zadovoljan Aleksandrom da mi se činilo da je nemoguće da bilo šta drugo pobedi. Pesma „Čaroban“ me je ostavila… ravnodušnim… Lepa pesma, vesela, pozitivna. I to je to. Za razliku od Aleksandre koja je maestralno izvela svoju pesmu, Nina je podosta grešila. U drugom delu pesme otišla je u neke visoke tonove i to se ispostavilo kao put bez povratka (sa kulminacijom u stihu „Ja uspravno stojiiiim…“). Nisam siguran da bi ova pesma pobedila da se takmičila prošle godine. Mislim da je narod video nemački recept: anonimna devojka, opuštena pesma, jednostavan nastup i to je to. Pesma je dobra, ali ne mislim da će postići neki veći uspeh. Želim Nini lep provod u Diseldorfu i prolazak u finale. Nečem većem od toga se i ne nadam. Iznenadili su me pozitivni utisci stranih fanova.

5. SRBIJA MEĐU ŠLJIVAMA
Srbija je te večeri više gledala „Zvezde Granda“ koje je obeležio Saša Popović nebuloznom izjavom koju sam kasnije pročitao. On je izjavio kako je pobednik te večeri u Zvezdama Granda „imao više glasova nego sva tri predstavnika Evrovizije zajedno“. Prvo, žao mi je što mu neko nije objasnio da Evrovizija nema predstavnike već da predstavnici dolaze na Evroviziju. Drugo, krivo mi je što mu neko nije objasnio da jedna država ne može da ima tri predstavnika. Treće, žao mi je što mora na taj način da teši sebe, misleći kako je broj SMS poruka merilo kvaliteta. Ljudima je očigledno bilo zanimljivije da gledaju jedan od neizbrojivih krugova Zvezda Granda. Da vide ko će sesti na crvenu stolicu, koja učesnica će se rasplakati jer su joj novinari (?!) postavili pitanje o smrti oca ili o prvom seksualnom iskustvu. A posle toga sledi i Dvor, ljudi moji – zabava je kompletna. Nakon svega toga, ponosan sam što nas predstavlja pesma „Čaroban“ i Nina, mlada, lepa i pristojna devojka. Ne kažem da nije postojalo i bolje rešenje, ali je svakako bilo i gorih. Mnogo gorih.

Do sledećeg puta,

HIGH 5!

Share
Email e-mail