AKTUELNO

2008. Beograd

  • 53. Pesma Evrovizije
  • Beograd, Srbija
  • 20, 22. i 24. maj 2008.
  • Mesto održavanja: Beogradska arena
  • Domaćini: Jovana Janković & Željko Joksimović; Kristina Radenković & Branislav Katić (Green room)
  • Broj učesnika: 43
  • Debitanti: Azerbejdžan, San Marino
  • Odustala: Austrija
  • Pobednik: Rusija – Believe, Dima Bilan

Good evening Europe, this is Belgrade calling…

Da, nakon istorijske pobede na premijernom učešću kao nezavisne zemlje na Pesmi Evrovizije 2007. u Helsinkiju i njene predstavnice Marije Šerifović, Srbija i njen glavni grad Beograd sa radošću su ugostili takmičenje za Pesmu Evrovizije 2008. Domaćini su dočekali mnogobrojne delegacije, novinare i fanove ovog takmičenja na 53. susretu odabranih muzičara iz 43 zemlje učesnice, čime je postignut rekord u celokupnoj evrovizijskoj istoriji; bilo je gostiju ne samo iz 43 zemlje, već i iz mnogih vanevropskih zemalja, pa čak i onih koji nikada nisu učestvovali na Pesmi Evrovizije, već su je samo prenosili, kao što su daleka Australija ili Kanada.

U Helsinkiju, 14. septembra 2007. godine, gradonačelnik tog grada predao je „evrovizijske ključeve” predstavnicima Beograda. Na samom prstenu nalazili su se ključevi svih gradova koji su bili domaćini ovog takmičenja. Ovaj ritual je trebalo da postane tradicija od 2008. godine.

Od samog početka, tj. od pobede Marije Šerifović u Helsinkiju, znalo se da će mesto događaja Pesme Evrovizije 2008. biti velelepna građevina i jedna od najvećih zatvorenih arena u Evropi – Beogradska arena. Smeštena u mirnom delu glavnog grada Srbije, na Novom Beogradu, arena je odabrana i zato što prima i do 20 hiljada posetilaca, a takođe se nalazila na najvećem tehnološkom nivou u Evropi u tom vremenu.

Međutim, ubrzo pošto je organizacija počela, početkom 2008. nastaje problem zbog nemira koji su usledili nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine Kosova i Metohije, 17. februara, pa je EBU održao telefonsku konferenciju, kako bi odlučio da li je potrebno da se takmičenje premesti u neku drugu zemlju. Ukrajina je bila prva zemlja koja se razmatrala za rezervno rešenje iz razloga što je njihov predstavnik prethodne godine osvojio 2. mesto. Potom je razmatran Helsinki jer je već bio domaćin prethodnog izdanja takmičenja, a ponovo je razmatrana i Atina koja je bila domaćin dve godine ranije. Međutim, nakon nekoliko konsultacija, odlučeno je da takmičenje ipak ostane u Beogradu, uz punu podršku EBU-a i uz čvrsta uverenja RTS-a u sigurnost i bezbednost svih gostiju, a posebno obećanje i uverenje dao je i tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić. Delegacije Albanije, Hrvatske i Izraela imale su specijalno obezbeđenje tokom takmičenja. Bila je ovo prilika da Beograd pokaže svoje pravo lice, lepo lice, koga se malo ko sećao zbog nemilih događaja iz neposredne prošlosti. Bez obzira na sve, Beograd je tih dana bio evropska muzička prestonica jer su se svi gosti ubrzo oslobodili strahova i predrasuda i svi su se osećali kao kod kuće.

Članovi Referentne grupe su svakog meseca dolazili u Beograd, kako bi pratili organizaciju, uz konstataciju da se sa organizacijom ide i ispred postavljenih termina. Bilo je to posebno zanimljivo jer su se na čelu našeg organizacionog tima nalazile uglavnom žene pa su smislili slogan – „Žene menjaju sliku o Srbiji”.

RTS je objavio i konkurs za dizajn scene, kao i za logo i temu takmičenja. Tema takmičenja bila je „The confluence of sound” ili u prevodu „Ušće zvukova”. „Činjenica da Beograd, grad domaćin, leži na ušću dve velike evropske reke, Dunava i Save, poslužilo je kao inspiracija za temu predstojećeg takmičenja za Pesmu Evrovizije”, izjavila je Sandra Šuša, izvršni producent događaja. Prethodni koncept koji je pobedio na RTS-ovom konkursu, a pod imenom „Šljiva” zamenjen je novim.

Grafički logo, čiji je kreator bio Boris Miljković, kreativni direktor RTS-a, bio je sastavljen od plave i crvene boje koje su se spajale formirajući oblik violinskog ključa. „Beograd će postati mesto gde će se energije susretati, ideje razmenjivati, a nove vrednosti roditi. Ušće boja i zvukova poslužilo je kao inspiracija za konačno rešenje. ‘Brak’ boja i energija predstavlja predstojeće sastajanje evropskih nacija u zajedničkoj proslavi takmičenja Pesma Evrovizije 2008.”

Razglednice su takođe bile kreativne i originalne. Umetnički direktor Pesme Evrovizije 2008, Boris Miljković, došao je na originalnu ideju za 43 razglednice (po 19 za svako od dva polufinala i pet za finale). Zvezde razglednica bili su stvarni ljudi iz Beograda i Srbije sa specifičnim talentom i veštinama. Tokom tih video razglednica, oni su na specifičan i umetnički način formirali zastavu svake zemlje učesnice. Za vreme trajanja razglednica na svakoj se pojavljivao kratak tekst pozdrava na jeziku zemlje čiji nastup sledi, sa izuzetkom srpske razglednice koja je sadržala reči „Dobrodošli u Beograd” i „Dobrodošli u Srbiju” na raznim jezicima. Razglednica se završavala pečatom koji je sadržao evrovizijski logo.

Po rečima čelnika RTS-a, scena je predstavljala nacionalni identitet, istoriju i moderne teme, simbole i univerzalno prepoznatljive poruke. Scena se pored glavne teme „Ušće” sastojala i od velikog broja televizijskih i providnih LED ekrana površine 400 kvadratnih metara, napravljena da odgovara novim elektronskim mogućnostima. Tokom rada na sceni u areni angažovano je sedam dizalica, 15 šlepera opreme, 75 tona opreme na krovu i 2000 radnika. Dubina bine bila je 24 metara, širina 25, a visina od 10-12 metara. Dizajn je uradio Dejvid Kušing (David Cushing) iz Čikaga, Amerikanac oženjen Beograđankom, koji je pobedio na RTS-ovom konkursu u julu prethodne godine. Razradu scenografije je dalje preuzeo naš scenograf Goran Joksimović, a izrada scene poverena je iskusnoj londonskoj firmi „Stage One” koja je bila zadužena i za scene u Atini i Helsinkiju.

Osim po broju učesnika, Beograd i Pesma Evrovizije 2008. će ostati upamćeni još po jednoj činjenici, a to je da su prvi put u istoriji takmičenja organizovane tri takmičarske večeri: dva polufinala i Veliko finale. Zbog rekordnog broja zemalja učesnica, a nakon prošlogodišnjih rekordnih 28 polufinalista, što je bio najveći broj ikada, EBU je zbog sve većeg interesovanja za takmičenje morao da uvede dve polufinalne večeri u kojima je svako morao da na svoj način izbori mesto u finalu. Dakle, bez obzira koje su mesto osvojile prethodne godine, svaka zemlja učesnica morala je prvo da prođe jedno od dva polufinala.

Novina je bila i uvođenje žirija. Nakon prethodnih godina i glasanja putem sms-a, od 10 polufinalista koji će obezbediti plasman u finale, jednog finalistu je birao i stručni žiri, a ostalih devetoro publika svojim glasovima. Negativna kritika od strane pojedinih zemalja koja se ticala tzv. blokovskog glasanja nekoliko godina unazad, uticala je na EBU da u januaru 2008. godine prvi put pristupi novom načinu žrebanja svih zemalja učesnica.

Naime, na osnovu istraživanja telekomunikacione kompanije „Digame” iz Nemačke, evrovizijskog partnera u telefonskom glasanju, zemlje su bile podeljene po geografskom položaju i glasačkoj istoriji kako bi im bilo onemogućeno da glasaju jedna za drugu. Žreb je održan u Skupštini grada Beograda, a počeo je tako što su izvučene dve koverte: 1. i 2. polufinale. Zemlje su bile podeljene u šest grupa, a iz svake grupe izvlačene su po tri zemlje. Prve tri zemlje su raspoređene u prvo, sledeće tri u drugo polufinale i tako redom. Poslednja zemlja koja je ostala u petoj grupi raspoređena je u prvo, a ona koja je ostala u šestoj grupi u drugo polufinale. Svaka zemlja učesnica mogla je da bira da li će prenositi jedno ili oba polufinala, a glasanje je bilo omogućeno samo za polufinale u kojem određena zemlja učestvuje.

Veliko finale bilo je rezervisano samo za zemlje „Velike četvorke”, kao i za zemlju domaćina, Srbiju.

Automatski finalisti mogli su da biraju takođe da li će prenositi oba polufinala ili samo jedno, i to ono u kojem imaju pravo glasa. Tako su Nemačka i Španija dobile pravo da glasaju u prvom polufinalu, a Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Srbija u drugom. Žreb za redosled nastupanja u oba polufinala i u finalu održan je na sastanku delegacija 17. marta 2008. godine. Na žrebanju u Skupštini Grada Beograda prvi put smo se susreli sa našim voditeljima Jovanom Janković i Željkom Joksimovićem.

San Marino, kao i novi EBU član Azerbejdžan, imali su svoj debitantski nastup na Pesmi Evrovizije u Beogradu. Austrijska televizija ÖRF je odbila da učestvuje upravo zbog tzv. blokovskog glasanja: „Videli smo još 2007. da kvalitet pesme nije merilo, već zemlja porekla određuje odluku.”

Italija, koja se nije takmičila od 1997. i dalje je apstinirila sa takmičenja, a razlog Slovačke da ne učestvuje bio je finansijske prirode. Na evrovizijsku scenu nisu se vratili ni Monako ni Luksemburg.

Dan početka „evrovizijske groznice” bio je određen. Prve delegacije i novinari počeli su da pristižu već 10.maja.

Sirušo (Sirusho), „No Angels”, Ani Lorak, Kalomira, Marija Haukos, Boaz Mauda, Jelena Tomašević, Evdokija, Šarlot Pereli (Charlotte Perrelli), Dima Bilan, Tamara Todeska, Laka, Vanja Fernandeš (Vania Fernandes), „Deep Zone”, Paolo Meneguci (Paolo Meneguzzi), „Euroband”, Sebastijen Telije (Sebastien Tellier), samo su neka od 43 imena koja su obeležila to beogradsko evrovizijsko proleće, time ušavši u veliku istoriju takmičenja. Svako od njih je pružio nešto svoje, drugačije, neponovljivo i zanimljivo, nezaboravno, nešto što će zauvek ostati u Beogradu, upisano u vremenu i ovekovečeno mnogobrojnim snimcima, fotografijama i tekstovima koji su se tih dana slali iz Beograda, iz press centra koji se nalazio u popularnom novobeogradskom Sava centru. To je najveći kongresni i kulturni centar u našoj zemlji udaljen svega 10 minuta od centra grada, 15 minuta od aerodroma „Nikola Tesla”, a u neposrednoj blizini je i Beogradska arena, mesto održavanja glavnih događaja.  U njemu su se nalazili brojni domaći i inostrani novinari – njih preko 2500. Oni su na monitorima mogli da dobiju informacije o dešavanjima u Beogradskoj areni i raspored konferencija za štampu. Od 11-25. maja, koliko je bio otvoren pres-centar, održane su čak 92 konferencije za novinare. Pored pres-centra, tu je bio smešten i „Euro club” u kome su se organizovale razne žurke i sastajali fanovi takmičenja koji su imali priliku da se druže i slikaju sa svojim omiljenim izvođačima. Radu pres-centra doprineo je i svaki od 380 volontera koji su radili u tri smene.

Za sve novinare, fanove i ostale goste ove velike manifestacije, bili su organizovani posebni autobusi, tzv. šatlovi, koji su prevozili goste na relaciji Centar Sava – Beogradska arena, a imali su mogućnost i da stignu na druge lokacije na kojima su se organizovali razni događaji, izleti, a sve u sklopu glavne manifestacije. Jedan od glavnih propratnih događaja bio je prijem u Belom dvoru, 18. maja, za sve učesnike i delegacije koji su imali priliku da se druže sa našim prestolonaslednicima, kako bi se upoznali i sa tom stranom naše zemlje i istorije. Sve goste zabavljao je hor „Obilić-Krsmanović” pod dirigentskom palicom Darinke Matić-Marović. „Sve je danas, naravno, drukčije, i mnogo raskošnije. Beograd se u svakom pogledu potrudio da svima koji su se zadesili u njemu bude i zanimljivije”, rekla je tada Bebi Dol, jugoslovenska predstavnica na Pesmi Evrovizije u Rimu 1991. sa pesmom Brazil.

Na druženju u Belom dvoru našle su se i Mira Krejg, kompozitor i tekstopisac pesme Hold on be strong koju je pevala Marija Haukos iz Norveške i naša MTV dobitnica Aleksandra Kovač koje su se upoznale i sprijateljile preko društvene mreže „My Space” pri Aleksandrinom boravku u Švedskoj i Norveškoj. „I nakon mog povratka u Beograd, nastavile smo da se dopisujemo i obećale jedna drugoj da ćemo se zvanično upoznati, kada ona dođe u Beograd… Norveška pesma mi se najviše dopala i navijala sam za nju”, rekla je Aleksandra.

Druženje je nastavljeno na „Eurosong welcome partyju (Evrosong žurka dobrodošlice)” koja se održala u velikoj Palati Srbije (bivša Palata Federacije). Bilo je to zvanično otvaranje 53. Pesme Evrovizije 2008. Čast da zvanično otvori takmičenje pripalo je Svanteu Stokselijusu, izvršnom producentu takmičenja, a potom je usledio i govor beogradskog gradonačelnika koji je uz dobrodošlicu svim učesnicima poželeo da ponesu lepe uspomene sa ovog muzičkog takmičenja. Sve takmičare je u Palati Srbije zabavljala Maja Odžaklijevska u pratnji benda Jovana Maljokovića, sa pijanistom Radetom Radivojevićem. Predstavnici Portugala i Ujedinjenog Kraljevstva primećeni su kao najveseliji i najrazdraganiji u Palati, a svaka od delegacija otpevala je neki od svojih omiljenih hitova. Uz Portugalce, definitivno najraspoloženija je bila naša predstavnica Jelena Tomašević koja je sve vreme igrala i pevala sa njima. Najveću pažnju svakako su privukli ovogodišnji domaćini Željko Joksimović i Jovana Janković. Vreme je proletelo uz odličan duh, pesmu i igru. Koktel za delegacije i novinare na kraju je prerastao u fantastičnu žurku koja je trajala do kasno u noć. Tako je većina zvanica dočekala jutro igrajući na stolovima i stolicama.

Za reditelja prenosa bio je zadužen Sven Stojanović iz Švedske, poreklom iz Srbije. Pored iskustva sa režiranjem Pesme Evrovizije 2003, 2004. i 2005. kao i mnogih švedskih nacionalnih izbora „Melodifestivalen”, Sven je izjavljivao da neće biti nimalo lako uskladiti želje svih učesnika koje iz godine u godinu rastu i postaju sve zahtevnije. Kako bi sve bilo tehnički besprekorno, a audio i vizuelno atraktivno, Sven je angažovao ekipu koja je brojala bezmalo 100 ljudi: 25 kamermana, 30-ak radnika za rasvetu, 15 za obradu zvuka… Na raspolaganju je imao 20 kamera od kojih su dve bile u „Green roomu”. „Za mene lično, ova Evrovizija je specijalna jer je tu, u Beogradu. Ponosan sam što se sve dešava u Srbiji, a i mojoj porodici je drago. Iznenadio sam se interesovanjem za mene. Nekad se osećam kao da hodam crvenim tepihom jer svi ste veoma prijatni, ljubazni i fini”, izjavio je Sven Stojanović. Prvi put u Srbiji prenos sve tri večeri rađen je formatu visoke definicije (HD format).

Za voditelje beogradskog Evrosonga odabrani su Jovana Janković, tadašnja voditeljka Jutarnjeg programa nacionalne TV kuće i Željko Joksimović, već dobro poznat evropskoj publici u dva navrata – kao predstavnik Srbije i Crne Gore 2004. u Istanbulu i kao kompozitor pesme Bosne i Hercegovine iz 2006. godine. On je i ove godine bio autor pesme Oro koja je predstavljala Srbiju, a u izvođenju naše predstavnice Jelene Tomašević. Ponovo je odabran za predstavnika Srbije na Pesmi Evrovizije 2012. Pored glavnih voditelja, iz arene, tačnije iz „Green rooma” izveštavao je pobednički par TV takmičenja „Evropsko lice” – Kristina Radenković i Branislav Katić.

Tekst koji su izvodili voditelji na evrovizijskoj sceni i domaćini „Green rooma’’ u toku tri takmičarske večeri pisala je poznata voditeljka RTS-a i autor emisije „Balkanskom ulicom“ Vesna Dedić. U široj javnosti se nije znalo, ali ona je godinama unazad pisala tekstove za razne domaće manifestacije i događaje. „Tekst je morao biti prilagođen harizmi svih voditelja, bilo je važno i uskladiti naš specifičan humor sa percepcijom prosečnog evrovizijskog gledaoca. Noćima sam kucala i prepravljala tekst, jer pisati scenario za nešto što gleda nekoliko stotina miliona gledalaca širom sveta jeste ogromna odgovornost, fizički naporan rad, inspiracija koju moraš sputavati jer si ograničen standardima, ali i predivan osećaj… Svante Stokselijus veoma je zadovoljan. Rekao mi je da mu je tekst drugačiji, duhovit i interesantan, ali da sam preterala sa promocijom Srbije. Morala sam malo da smanjim lokalpatriotsku hvalisavost. Bio je u pravu, ali… ko bi odoleo”, izjavila je Vesna Dedić. U pripremama voditeljskih parova u čitanju i govoru engleskog jezika učestvovali su i Šila Sofrenović, mama naše poznate glumice Ane Sofrenović i Mladen Popović, dramaturg i veliki poštovalac Pesme Evrovizije koji je u prošlosti komentarisao prenose takmičenja u vreme jugoslovenskih učešća na Evrosongu. Njega ćemo videti te iste godine i kao domaćina pres-konferencija delegacija zemalja učesnica koje su se održavale u Centru Sava, u tandemu sa Đorđem Maričićem. Oni su od strane novinara dobili posebno priznanje i poklon za odlično odrađen posao domaćina pres-konferencija. Obojica su bili iznenađeni i reagovali na sebi svojstven način:

Mladen: „Veoma sam duboko dirnut. Videli ste me da plačem od smeha, a sada bih mogao da plačem od sreće.”
Đorđe je rekao: „Hvala vam puno. Jedino što mogu da kažem jeste da to veoma cenim. Primio sam ovo kao priznanje svačijeg posla – volontera, tehničara, produkcijskog tima, organizacije…”
Oni su još dodali da su im omiljene bile konferencije Grčke i Irske.

Mada je bilo malo verovatno da Jelena Tomašević može da ponovi uspeh Marije Šerifović, jer se retko dešava da ista zemlja pobedi dva puta zaredom, naša predstavnica se visoko kotirala na raznim kladionicama.

Prema glasanju fanova takmičenja okupljenih u OGAE klubove širom Evrope, švedska predstavnica i pobednica Evrosonga 1999. Šarlot Pereli izglasana je za pobednika. U TOP 5, pored Švedske i Srbije, nalazili su se po prvim rezultatima kladionica i predstavnici Jermenije, Ukrajine, Švajcarske.

Prvo polufinale je bilo bazirano na temi „Grad (City)”. Takmičenje je otvoreno panoramom grada Beograda koju su formirale dve linije spajajući se u centru scene, simbolično nazvano Ušćem. Dečji hor „Kolibri” pevao je himnu Beograda, a nakon prepoznatljivog „pirinča” i gašenja svih ekrana kao simboličnog kraja programa, po ekranima su počeli da se šire raznobojni cvetovi, a na scenu su stupili trubači u belom. Save your kisses for me (UK 1976), Waterloo (Švedska 1974), Nel blu dipinto di blu (Volare) (Italija 1958), bile su numere koje su se orile arenom na otvaranju 53. Pesme Evrovizije. Trubači su u potpuno novim aranžmanima odsvirali ove numere u okviru otvaranja, pod nazivom „Video kills the radio star (Video-spot ubija radio-zvezdu)”. Njima su se na sceni pridružili članovi KUD-a „Kolo” obojeni u boje Srbije – plavu i crvenu boju.

Nakon što su voditelji poželeli dobrodošlicu svim posetiocima Beogradske arene, koja je, uzgred, to prvo veče bila poluprazna, kao i gledaocima širom Evrope i sveta, čast da otvori 53. Pesmu Evrovizije i prvo takmičarsko veče pripalo je mladom predstavniku Crne Gore Stefanu Filipoviću koji je, za razliku od ostalih takmičara, imao sveden i efektan nastup sa pesmom Zauvijek volim te, pod režiserskom palicom Gorčina Stojanovića, a koji je bio režiser i nastupa Marije Šerifović u Helsinkiju. Usledio je nastup Boaza Maude, mladog izraelskog pevača koji je svojom interpretacijom sve oborio s nogu pesmom The fire in your eyes, a koju je komponovala pobednica Evrosonga 1998. Dana Internešenal (Dana International). U prvom polufinalu su se našla oba debitanta, San Marino i Azerbejdžan, a za favorite su se smatrali Dastin ćuran, lutka koja je predstavljala Irsku, Rus Dima Bilan, koji se već jednom našao na evrovizijskoj sceni u Atini 2006. kada je osvojio 2. mesto, preslatka Kalomira koja je svojim tankim glasom otpevala pesmu Secret combination koja je postala veliki hit nakon takmičenja i Sirušo, mlada predstavnica Jermenije koja je otpevala takođe veliki hit takmičenja Qele, qele.

Od bivših jugoslovenskih republika pored Crne Gore, nastupile su i Slovenija koju je predstavljala Rebeka Dremelj, inače Mis Slovenije 2001. i vicešampionka izbora za Mis sveta, kao i ekscentrični Laka koji je sa pesmom Pokušaj predstavljao Bosnu i Hercegovinu. On se smatra za jednog od najoriginalnijih autora na BiH muzičkoj sceni, a u areni je priredio nastup sličan skečevima „Nadrealista”. Od ostalih nastupa izdvojićemo Đetu Burlaku (Geta Burlacu) iz Moldavije koja je izvela svoju pesmu A century of love u džez maniru i koja je na sceni bila u društvu muškog pratećeg vokala, sedeći na sofi i držeći malu plišanu lutku. Belgijske predstavnike grupu „Ishtar” predvodila je mecosopran Soetkin Baptist. Pesmu O julissi izveli su na izmišljenom jeziku. Marija iz Norveške je svojom pesmom Hold on be strong i skromnim nastupom oduševila publiku u areni.

Nakon predstavljanja svih 19 pesama, gost Pesme Evrovizije bio je Novak Đoković, srpski teniser, tada broj 3 u svetu, koji je bacanjem teniske loptice u publiku označio početak glasanja.

Interval nastup bio je rezervisan za nastup Slobodana Trkulje i njegovog pratećeg benda „Balkanopolis” koji je izveo svoju numeru Nebo sa kojom je učestvovao na „Beoviziji 2008”. Uz njih je na sceni bio i veliki holandski orkestar „Metropoliten”.

Ukupno 19 zemalja je nastupilo u prvom polufinalu, a samo 10 je dobilo pravo da učestvuje u Velikom finalu. Kao što smo ranije napomenuli, devet zemalja su izglasali gledaoci svojim sms porukama i telefonskim glasanjem, a jednu je birao žiri. Voditelji Jovana Janković i Željko Joksimović su iz koverti čitali redom imena zemalja koje su se plasirale u Veliko finale. Bile su to: Grčka, Rumunija, Bosna i Hercegovina, Finska, Rusija, Izrael, Azerbejdžan, Jermenija, Poljska i Norveška. Mišljenje stručnog žirija poklopilo se sa mišljenjem publike kada je Poljska u pitanju, pa se tako potrefilo da kao 10. plasirana po mišljenju publike bude i izbor žirija.

Mora se priznati da jeste bilo iznenađenja. Iako su Irska, Slovenija i Belgija po kladionicama bili viđeni u finalu, to se nije dogodilo.

Svakako, najveće razočaranje je bio neulazak u finale Rebeke Dremelj, predstavnice Slovenije. „Utisci iz Beograda su fenomenalni, super smo se proveli. Nadam se da ću se još koji put vratiti ovde. Inače, svi smo pomalo razočarani, ali šta da se radi… Sto posto sam sigurna da je odlučujuće bilo to što Srbija nije glasala u našem polufinalu… Šteta. Hvala vam svima na podršci i gostoprimstvu”, rekla je Rebeka pred povratak u Sloveniju.

Veliko razočaranje su svakako doživeli Irci čiji favorizovani Dastin ćuran nije uspeo da se domogne Velikog finala.

Belgija je po kladionicama takođe viđena u finalu, ali grupa „Ishtar”, i pored toga što su napravili odličnu atmosferu u polupraznoj areni, nije uspela da sakupi dovoljan broj glasova za finale.

Rezultati prvog polufinala:

 # Država Izvođač Pesma Bod
01. Grčka Kalomira Secret combination 156
02. Jermenija Sirusho Qele, qele 139
03. Rusija Dima Bilan Believe 135
04. Norveška Maria Haukaas Storeng Hold on, be strong 106
05. Izrael Boaz Mauda The fire in your eyes 104
06. Azerbejdžan Elnur & Samir Day after day 096
07. Rumunija Nico & Vlad Pe-o margine de lume 094
08. Finska Teräsbetoni Missä miehet ratsastaa 079
09. BiH Laka Pokušaj 072
10. Poljska Isis Gee For life 042
11. Slovenija Rebeka Dremelj Vrag naj vzame 036
11. Moldavija Geta Burlacu A century of love 036
13. Holandija Hind Your heart belongs to me 027
14. Crna Gora Stefan Filipović Zauvijek volim te 023
15. Andora Gisela Casanova 022
15. Irska Dustin the Turkey Irlande, douze pointe 022
17. Belgija Ishtar O julissi 016
18. Estonija Kreisiraadio Leto svet 008
19. San Marino Miodio Complice 005

Usledio je dan pauze, tačnije dan poslednjih priprema i proba za drugo polufinalno veče. Još ispred arene znalo se da će biti više publike, a zajedno sa tim i vrelija atmosfera. Drugo polufinalno veče, čiji je naziv bio „Reke (Rivers)”, predstavljalo je radost, berbu, svadbu, ljude i sećanja, a sve u sklopu programa nazvanog „Serbia for beginners (Srbija za početnike)”. Na sceni se prvo pojavila operska pevačica Iva Mrvoš, a svoju glavnu tačku imao je poznati francuski plesač i umetnik jugoslovenskog porekla Aleksandar Josipović. U promotivnom filmu o Beogradu, vodič kroz grad bila je tadašnji prvi reket sveta Ana Ivanović.

U drugom polufinalu nastupilo je takođe 19 zemalja. Čast da otvore drugo polufinalno veče pripalo je „Eurobandu” sa Islanda. Potom je usledio efektan nastup bivše Evrosong pobednice Šarlote Pereli (ESC 1999) koja je u ultrakratkoj haljini ponovo pokušala da osvoji Evrosong pesmom Hero, a na sceni su se dalje smenjivali predstavnici Ukrajine, Turske, Albanije, Švajcarske, Bugarske, Mađarske, Kipra, Portugala… Od bivših jugoslovenskih država nastupile su Hrvatska i Makedonija BJR. Nastupi su u drugom polufinalu bili efektniji, najviše zbog Ani Lorak iz Ukrajine koja je svojim scenskim nastupom ostavila bez daha sve prisutne u areni, ali i one pored malih ekrana. Za favorita polufinala smatrao se i švajcarski predstavnik Paolo Meneguci koji je izveo svoju italijansku pop kanconu Era stupendo. „Deep Zone & Balthazar” su svojom pesmom DJ, take me away napravili pravu klupsku atmosferu, a kiparska predstavnica Evdokija Kadi je uz poznate zvuke sirtakija izvela pesmu Femme fatale. Balade koje su dominirale svojom jačinom i ubedljivom izvedbom bile su Zemrën e lamë peng koju je perfektno izvela mlada 16-godišnja Olta Boka iz Albanije, kao i emotivna balada iz Gruzije koju je izvela slepa pevačica Dijana Gurtskaja. Mađarska predstavnica Čezi (Csézy) bila je sigurno najelegantnija te večeri izvodeći lepu baladu Candlelight, a ubedljive simpatije još pre takmičenja, ali i same polufinalne večeri definitivno je odnela Vanja Fernandeš koja je predvodila delegaciju Portugala. Njena pesma Senhora do mar (Negras águas) smatrana je za favorita, ne samo drugog polufinala nego i celokupnog takmičenja.

Nakon što je izvedeno svih 19 pesama, na scenu su se pojavili voditelji koji su pozvali Lis Asiju, prvu pobednicu Pesme Evrovizije daleke 1956. da im se pridruži na sceni kako bi zvanično dala znak za početak glasanja. U momentima dok je razgovarala sa voditeljima, Lis Asija se zbunila i rekla kako joj veoma drago što je došla u Beograd, u Bugarsku ?! 😀 Naravno, nismo joj zamerili, ali smo se slatko nasmejali.

Interval nastup bio je rezervisan za izvedbu baleta „Ko to tamo peva” ansambla Narodnog pozorišta iz Beograda, a nakon 15 minuta glasanja, još jednog podsećanja na direktne finaliste i kratke posete „Green rooma”, konačno su stigle koverte sa nazivima zemalja koje su se kvalifikovale za Veliko evrovizijsko finale. Po redosledu izvlačenja koverti, sledećih 10 zemalja je ušlo u finale: Ukrajina, Hrvatska, Albanija, Island, Gruzija, Danska, Švedska, Letonija, Turska i Portugal.

I pored toga što je dobila 64 poena, 10 poena više no švedska predstavnica, Tamara Todeska, mlađa sestra popularne pevačice Tijane Dapčević, nije uspela da se domogne finala, iako se našla na 10. mestu. Po ranije navedenim propozicijama, stručni žiri je imao pravo da odabere jednu pesmu pa je tako u Veliko finale ušla Švedska, kao 12. plasirana.

Rezultati drugog polufinala:

 # Država Izvođač Pesma Bod
01. Ukrajina Ani Lorak Shady lady 152
02. Portugal Vânia Fernandes Senhora do mar (Negras águas) 120
03. Danska Simon Mathew All night long 112
03. Hrvatska Kraljevi Ulice & 75 cents Romanca 112
05. Gruzija Diana Gurtskaya Peace will come 107
06. Letonija Pirates of the Sea Wolves of the sea 086
07. Turska Mor ve Ötesi Deli 085
08. Island Euroband This is my life 068
09. Albanija Olta Boka Zemrën e lamë peng 067
10. Makedonija Tamara, Vrčak & Adrijan Let me love you 064
11. Bugarska Deep Zone & Balthazar DJ, take me away 056
12. Švedska Charlotte Perrelli Hero 054
13. Švajcarska Paolo Meneguzzi Era stupendo 047
14. Malta Morena Vodka 038
15. Kipar Evdokia Kadi Femme fatale 036
16. Litvanija Jeronimas Milius Nomads in the night 030
17. Belorusija Ruslan Alekhno Hasta la vista 027
18. Češka Tereza Kerndlová Have some fun 009
19. Mađarska Csézy Candlelight 006

Nakon dve polufinalne večeri dobili smo ukupno 20 finalista koji su se pridružili direktnim finalistima: Španiji, Francuskoj, Nemačkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, kao i domaćinu Srbiji. U oba polufinala, između nastupa takmičara i glasanja, prikazivani su delovi spotova pesama koje su se našle direktno u finalu.

Imali smo tu snažnu baladu Oro Jelene Tomašević, zatim dinamičnu pop pesmu u izvedbi Endija Ejbrahama iz Ujedinjenog Kraljevstva. Najveće zvezde takmičenja zasigurno su bile članice grupe „No Angels”, predstavnice Nemačke, koje su svoju pesmu Disappear izvele na engleskom jeziku. Španac David Fernandes Ortiz alijas Argentinac Rodolfo Čikilikvatre, čija je pesme proglašena za najgoru, sigurno je uoči finala bio jedan od najpopularnijih. Na kraju, poslednji, ali ne manje važan, bio je ekscentrični predstavnik Francuske Sebastijen Telije koji je svoju pesmu Divine pevao uglavnom na engleskom jeziku, sa manjim delom na maternjem, što je u Francuskoj dočekano „na nož” jer je ovo bio prvi put da Francuzi odstupe od svog jezika. Bila je to želja samog Sebastijena, ali kako bi izašao u susret i onima koji su ga kritikovali, jedan manji deo pesme je otpevan i na francuskom. Bila je ovo sigurno najoriginalnija pesma Evrosonga 2008. Nastupio je u pratnji bradatih žena kao pratećih vokala.

Veliko finale 53. Pesme Evrovizije 2008. održano je 24. maja i to na dan kada je održana prva Pesma Evrovizije 1956. godine. Tema finalne večeri bila je „Ušće (Confluence)”, na čijem je samom početku pevala pobednica prošlogodišnjeg Evrosonga Marija Šerifović. Svoju pobedničku pesmu Molitva izvela je u potpuno novom dens aranžmanu, u pratnji 13 igrača čiju je koreografiju odradila Mojca Horvat, a režiju Kokan Mladenović.

Druga teniserka sveta Jelena Janković najavila je početak evrovizijskog prenosa i „groznica subotnje večeri” mogla je da počne. Na hiljade fanova u Beogradskoj areni navijalo je i bodrilo svoje predstavnike, razne zastave su se vijorile. Za one koji nisu uspeli da dobiju mesto u areni bio je rezervisan Centar Sava, gde su mnogi novinari i fanovi iz celog sveta, udobno zavaljeni u lejzibegove, pratili prenos na velikim ekranima. Mnoge nije držalo mesto pa su često bili na nogama, skakali i igrali uz svoje favorite. Prenos je bio upriličen i na drugim punktovima u gradu, kao što je šetalište Knez Mihajlove ulice, a glavni spoljni događaj odvijao se na platou ispred Gradske skupštine, za sve one koji se nisu domogli ulaznica za finale, a prenos nisu želeli da prate kod kuće.

Zanimljivo, kao i pre polufinala, internim glasanjem akreditovanih novinara i fanova u pres-centru, pobeda je trebala da pripadne Portugalu, dok je na drugom mestu bila Srbija. Koliko se omašilo u prognozama može se videti iz činjenice da je Rusija po tom glasanju trebalo da završi na 8. mestu.

Najveće ovacije i aplauze pre, tokom i nakon nastupa, dobila je, razumljivo, Jelena Tomašević, a odmah za njom burno su pozdravljeni i Sirušo iz Jermenije, Kalomira iz Grčke, Laka iz BiH, Ani Lorak iz Ukrajine… Tokom nastupa Rusije mogle su se čuti ovacije, ali i zvižduci.

Zvanično nadmetanje u Velikom finalu počelo je nastupom Rumunije. Niko i Vlad pevali su u duetu pesmu na rumunskom i italijanskom. Potom su usledili nastupi Ujedinjenog Kraljevstva, zatim nastup odlične Olte Boke iz Albanije koja se na kraju, između ostalog, zahvalila i na srpskom jeziku. Nemačka grupa „No Angels” nastupila je sledeća, a Sirušo iz Jermenije je ponovila svoj energičan nastup iz polufinala. Prave ovacije već posle prva dva stiha doživeo je Laka, predstavnik BiH. Usledili su odlični rokeri iz Finske i Turske, kao i odlična Vanja iz Portugala. Vatromet seksipila pružen nam je u vidu Ani Lorak iz Ukrajine, a Francuz Sebastijen Telije je na scenu ušao u golf kolicima. Usledila je veoma simpatična Kalomira, a potom su se zavijorile sve srpske zastave jer je usledio nastup Jelene Tomašević.

Jeleni Tomašević je društvo na sceni pravio maestro frule Bora Dugić. Prateću koreografiju osmislio je Ivica Klemenc, a izveli su je Jelena Mitić i Marko Vulinović (prateći vokal Vukašinu Brajiću, predstavniku BiH na Evrosongu 2010. i nekadašnji član grupe „Peti element” sa kojom je osvojio 2. mesto na Evrop(j)esmi 2004). Oni su ujedno bili i prateći vokali, a njima su na sceni bili pridruženi Mirjana Nešković, kao violinistkinja i prateći vokal, i Aleksandar Sedlar Bogoev, svirač na mandolini i takođe prateći vokal. On je inače bio i deo nastupa Marije Šestić, predstavnice BiH na Evrosongu 2007. Kao što smo već istakli, kompozitor pesme bio je ujedno i domaćin Pesme Evrovizije u Beogradu, Željko Joksimović, dok je tekst napisao Dejan Ivanović. Pesma Oro dobila je verzije na  grčkom, španskom i portugalskom jeziku, a Jelena je na jednoj od konferencija za novinare u pres-centru od izraelskih novinara dobila i verziju pesme na hebrejskom.

Rus Dima Bilan bio je pretposlednji na sceni Velikog finala, a poslednja, ali svakako ne i manje važna, nastupila je Marija Haukos iz Norveške.

Pravo da glasaju za nekog od 25 finalista imali su gledaoci  iz svih zemalja učesnica. Nakon izvedenih svih finalnih pesama, znak za početak glasanja dao je jedan od naših najuspešnijih spostista, Vlade Divac, bacanjem košarkaške lopte u publiku. Odbrojavanje je moglo da počne – krenulo se sa retrospektivom pesama, a onda je usledio vrhunac zabave za sve posetioce u areni. Specijalni gost koji je nastupio tokom interval nastupa bio je niko drugi nego proslavljeni kompozitor i muzičar Goran Bregović sa svojim „Orkestrom za svadbe i sahrane”. Svojim numerama i zvucima trube uzdrmao je celu arenu, ali i sve koji su pratili prenos. „Ovo treba videti! Cela sala je na nogama! Kakva atmosfera!”, vikao je francuski komentator i čuveni modni kreator Žan-Pol Gotje, dok su na sceni gruvale trube orkestra Gorana Bregovića.

Nakon 15 minuta glasanja i nastupa Gorana Bregovića, počeo je najzanimljiviji deo večeri – glasanje. Iako su svi mislili da će glasanje biti neizvesno, to se nije dogodilo. Posle prvih 10 zemalja koje su glasale, vodila je Grkinja Kalomira koja je lako mogla da pomuti konce ruskom predstavniku Dimi Bilanu, koji je kasnije, od polovine glasanja, preuzeo prvu poziciju. On je na sceni nastupio zajedno sa ruskim šampionom u klizanju Jevgenijem Pluščenkom i čuvenim mađarskim violinistom Edvinom Martonom, koji je mladog Dimu Bilana pratio na stradivari violini iz 1697. godine. Još na prvim probama, ruska delegacija je pravila probleme ponajviše jer je na scenu trebalo uneti i merdevine, na koje je Dima Bilan trebalo da se popne na kraju pesme. Međutim, kako je već imao jedan glomazni rekvizit za nastup u vidu leda od pleksiglasa, odustalo se od ove ideje. Jednostavno, to fizički nije bilo izvodljivo zbog nedostatka vremena za pripremu nastupa koje je trajalo 30 sekundi. Inače, Dima Bilan je bio omražen od strane novinara jer je tokom celog boravka u Beogradu bio nadmen i nedodirljiv, dok su čista suprotnost njemu bili Jevgenij i Edvin koji su svojim manirima i pozitivnom energijom osvojili sve i svakoga. U nastup Rusije na ovogodišnje takmičenje uloženo je bezmalo milion evra!

Glasove Srbije čitala je lepa i simpatična voditeljka i novinarka Jutarnjeg programa RTS-a, Dušica Spasić, koja se u toku večeri nekoliko puta javljala sa platoa Gradske skupštine. „Bilo je potpuno neverovatno! Galama, navijanje, deca koja te svaki čast zapitkuju ‚da li smo u kadru’ i ta nepregledna masa ljudi iza tvojih leđa. Jedva sam čula sopstveni glas od tolike buke. Posle, kada se sve završilo, ušla sam u Skupštinu i shvatila da sam ostala bez glasa”, rekla je Dušica.

Od ličnosti poznatih u evrovizijskom krugu, glasove su čitali: Salin (Estonija 2002), Miko Lepilampi (voditelj Evrosonga u Helsinkiju 2007), Nijam Kavanah (Irska pobednica 1993), Ester Hart (Holandija 2003), Sabrina (Portugal 2007), Keri Grant (pevačica grupe „Sweet dreams” koja je predstavljala Ujedinjeno Kraljevstvo 1983).

Inače, svi smo pomalo navikli da nas voditelji nekih televizija pri čitanju glasova iznenade i pozdrave nas na srpskom jeziku. Sigurno se svi sećate 2004. godine i Jovana Radomira sa švedske televizije ili Doroteje Roščić sa austrijske televizije. Sigurno najzanimljiviji deo glasanja je bio onaj kada se u prenos uključio Peter Poles, kako bi pročitao glasove Slovenije rečima: „Dobra večer braćo Srbi! Da li se čujemo?”, što je publika u areni pozdravila ovacijama. On je inače veoma poznat po svojim šalama u tih 30 sekundi, koliko traje prezentacija glasova, pa je tako 2003. godine u odlučujućim momentima pri kraju glasanja nestao na kratko sa malih ekrana, 2006. je upitao voditeljku da li želi da se uda za njega, noseći majicu sa natpisom „Marija, udaj se za mene”, a 2007. je karikirao nastup Alenke Gotar, obasjavajući lice baterijskom lampom. 😀

Još jedan od zanimljivih momenata pri glasanju bila je  simpatična greška češke prezenterke koja je, zbunivši se, požurila i 10 poena udelila Jermeniji umesto Azerbejdžanu, i uz opomenu Svantea Stokselijusa, uz nekoliko uzvikivanja: „Sorry, sorry, Serbia”, pročitala da ipak 10 poena ide Azerbejdžanu, a 12 Jermeniji. Naravno, razumeli smo je, bila je previše uzbuđena. Kada je Ester Hart čitala glasove za Holandiju rekla je: „Here are the Dutch results of the first televote. (Ovo su holandski rezultati prvog televotinga)”, a u stvari je trebalo da kaže: „Here are the first results of the Dutch televote. (Ovo su prvi rezultati holandskog televotinga).”

Kako je glasanje teklo, bilo je jasno da Rusa neće moći niko da prestigne. Ređale su se 12-ice iz Izraela, Jermenije, Estonije, Belorusije, Ukrajine, pa je na kraju glasanja za svoju pesmu Believe osvojio ubedljivih 272 poena. Pobednik je proglašen, kladionice nisu pogrešile, a Dimi Bilanu je pripao novi evrovizijski trofej u obliku starinskog mikrofona ustanovljen od 2008. godine kojeg mu je dodelila naša pobednica Marija Šerifović. Pripala mu je i čast da ponovo na sceni izvede najbolju evropsku pesmu. Bila je ovo prva pobede Rusije na Pesmi Evrovizije od njihovog premijernog nastupa 1994. godine.

„Evrovizija je veliki praznik za sve ljude u Rusiji i zbog toga nam je važno da još jednom zahvalimo celoj Evropi na podršci koju nam je pružila”, rekao je Dima nakon pobede. „Slaviću sa meni dragim ljudima koji su me podržavali sve vreme.” Zanimljivo, Rusija je maksimalne ocene dobila od sedam zemalja, uglavnom nastalih raspadom bivšeg SSSR-a, a poene nije dobio od šest zemalja.

Ani Lorak iz Ukrajine uspela je da prestigne i svrgne sa vicešampionske pozicije Kalomiru, završivši na tabeli sa 230 poena, pevajući pesmu Shady lady. Ona je bila opremljena staklenim kovčegom teškim 1200 kg, što ga je činilo najtežim rekvizitom u istoriji Evrosonga.

Kalomira je morala da se zadovolji 3. mestom sa 218 poena i ukupno šest maksimalnih ocena. Njena pesma Secret combination postala je veliki hit, a na samom nastupu imala je tri plesača koji je bio upotpunjen velikom knjigom koja se pri otvaranju pretvara u veliko srce. Pored Kalomire, na sceni su se našla srca i u nastupu Češke koja je završila u polufinalu i Albanije, pa se ispostavilo da je ono tema broj jedan na ovom takmičenju. Nije ni čudo jer je glavni logo takmičenja upravo srce u sred reči „euroVision”.

Jermenka Sirušo takmičenje je završila na 4. mestu sa 199 poena. Za svoju pesmu Qele, qele dobila najviše 12-ica – čak osam puta. Najveće i svakako najprijatnije iznenađenje bilo je 5. mesto Norveške koja se ni u polufinalu nije smatrala za bilo kakvog favorita. Naša predstavnica Jelena Tomašević je na kraju osvojila 160 poena i 6. mesto. Ona je nakon takmičenja izjavila: „Nisam razočarana, zadovoljna sam šestim mestom. Iskreno, ceo tim je očekivao bolju poziciju, ali mislim da je i ovo lep uspeh. Nikada neću zaboraviti kako je cela arena pevala sa mnom. Emocije su bile toliko jake da su nama na sceni krenule suze.”

Na samom dnu tabele sa po 14 poena našle su se Poljska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Prenos sve tri večeri je pored 43 zemalja učesnica išao i preko televizijskih ekrana u Kanadi, Indiji, Austriji, Australiji, Kazahstanu, Novom Zelandu, Italiji…

U toku drugog polufinalnog takmičenja izvedena je i 1100. pesma.

Jedna od zanimljivosti finala Evrosonga 2008. bili su nekoliko poznatih komentatora. Domaćini su u toku programa pozdravili Terija Vogana, dugogodišnjeg komentatora Pesme Evrovizije za BBC, potom Janu Pelkonen, jednog od domaćina takmičenja u Helsinkiju, a pozdravili su takođe i komentatora televizije France 3, čije je komentare davao Žan-Pol Gotje, koga smo već spomenuli. On je uglavnom davao stručna mišljenja u vezi sa kreacijama učesnika, kao i scenskim nastupima. Najviše je reči hvale imao za Jovanu Janković koja je nosila jednu od njegovih kreacija, potom za Jermenku, Ukrajinku i Grkinju.

Po završetku takmičenja nebo iznad Beograda, tačnije iznad Kalemegdana, Brankovog mosta i Palate Srbije, zablještalo je u svim bojama fenomenalnog vatrometa.

Takmičenje za pesmu Evrovizije 2008. u Beogradu, prema opštoj oceni evropske i svetske stručne javnosti i gledalaca, bilo je najbolje organizovano i producirano takmičenje do tada. Na godišnjoj skupštini Evropske radiodifuzne unije, koja je održana u Budimpešti u julu mesecu 2008, predsednik EBU-a je odao priznanje RTS-u na besprekorno obavljenom poslu. Posebno je naglašeno da je manifestacija protekla bez ijednog incidenta.

Izvršni tim RTS-a smatra da je ovaj rezultat postignut zahvaljujući izuzetnoj saradnji koja je ostvarena sa Vladom Srbije, Organizacionim odborom, Skupštinom Grada sa nadležnim institucijama, službama bezbednosti i građanima Srbije. Brojna ekipa RTS-a veoma dobro i uigrano je funkcionisala sa timom evropskih stručnjaka. Za RTS, kao nosioca organizacije i produkcije događaja, Pesma Evrovizije 2008. predstavlja dragoceno iskustvo i referencu u budućim velikim manifestacijama za koje se grad Beograd i Srbija budu kandidovali.

Činjenice i brojke:

  • najveća gledanost otkada se meri gledanost TV programa u Srbiji (rejting 31.2, šer 72.1)
  • 20% veća gledanost u Evropi u odnosu na prethodnu godinu; 105 miliona ljudi gledalo je finalno veče
  • 100.000 prodatih karata za devet generalnih proba, dva polufinala i finale
  • 2500 akreditovanih novinara iz više od 50 zemalja (uključujući Australiju i Kanadu)
  • 100.000 pozitivnih vesti, reportaža i TV priloga o Beogradu i Srbiji
  • 15.000-20.000 posetilaca; nijedan incident

„Procenjivalo se da će dodavanjem još jedne polufinalne večeri troškovi organizacije biti oko 14 miliona evra, međutim, uz svesrdnu pomoć Vlade Srbije, Skupštine grada Beograda i sponzora, ukupni troškovi RTS-a za organizaciju Pesme Evrovizije 2008. iznosili su, u evrima 8.500.000 neto. Direktni ukupni prihodi iznosili su (u evrima) oko 7.500.000. Beogradska arena i Centar Sava stavljeni su na raspolaganje RTS-u bez nadoknade.”
preuzeto iz zapisnika 31. sednice Upravnog odbora RTS-a održane 08.09.2008. godine.

Za takmičare ostaje geslo „Važno je učestvovati i dobro se provesti” – geslo kojeg se već pola veka drže učesnici Pesme Evrovizije, a domaćinima verujemo da će se potrošen novac i te kako vratiti jer Beograd ostaje zauvek upisan u istoriji Evrosonga kao jedan od gradova koji su organizovali najveće muzičko takmičenje na svetu. To važi i za Srbiju jer je ovo po svemu bio televizijski spektakl „Made in Serbia!”

Rezultati finala:

 # Država Izvođač Pesma Bod
01. Rusija Dima Bilan Believe 272
02. Ukrajina Ani Lorak Shady lady 230
03. Grčka Kalomira Secret combination 218
04. Jermenija Sirusho Qele, qele 199
05. Norveška Maria Haukaas Storeng Hold on, be strong 182
06. Srbija Jelena Tomašević feat. Bora Dugić Oro 160
07. Turska Mor ve Ötesi Deli 138
08. Azerbejdžan Elnur & Samir Day after day 132
09. Izrael Boaz Mauda The fire in your eyes 124
10. BiH Laka Pokušaj 110
10. Gruzija Diana Gurtskaya Peace will come 083
12. Letonija Pirates of the Sea Wolves of the sea 083
13. Portugal Vânia Fernandes Senhora do mar (Negras águas) 069
14. Island Euroband This is my life 064
15. Danska Simon Mathew All night long 060
16. Španija Rodolfo Chikilicuatre Baila el chiki chiki 055
16. Albanija Olta Boka Zemrën e lamë peng 055
18. Švedska Charlotte Perrelli Hero 047
18. Francuska Sébastien Tellier Divine 047
20. Rumunija Nico & Vlad Pe-o margine de lume 045
21. Hrvatska Kraljevi Ulice & 75 Cents Romanca 044
22. Finska Teräsbetoni Missä miehet ratsastaa 035
23. Nemačka No Angels Disappear 014
23. Poljska Isis Gee For life 014
23. UK Andy Abraham Even if 014