AKTUELNO

2004. Istanbul

  • 49. Pesma Evrovizije
  • Istanbul, Turska
  • 12. i 15. maj 2004.
  • Mesto održavanja: Abdi İpekçi Arena
  • Domaćini: Meltem Cumbul & Korhan Abay
  • Broj učesnika: 36
  • Debitanti: Albanija, Andora, Belorusija
  • Povratnici: Danska, Finska, Litvanija, Makedonija, Monako, Srbija i Crna Gora, Švajcarska
  • Pobednik: Ukrajina – Wild dances, Ruslana

Bila je ovo godina velikih promena na Pesmi Evrovizije. Godina veličanstvenog povratka bivših jugoslovenskih republika, tada u državnoj zajednici pod imenom Srbija i Crna Gora. Godina kada su prvi put, pored SCG, nastupile Albanija, Andora i Belorusija. Godina kada je evrovizijska žurka trajala dve večeri umesto jedne, odn. kada je uvedeno polufinalno takmičenje. Godina dolaska novog supervizora Svantea Stokseliusa (Svante Stockselius). Ovo su samo neke činjenice koje su obeležile 49. takmičenje za Pesmu Evrovizije koje je prvi put održano u Turskoj, u Istanbulu, prelepom gradu na raskršću dva kontinenta – Evrope i Azije.

Jedna od najpopularnijih pevačica Turske, Sertab Erener, donela je prethodne godine ovoj zemlji prvi evrovizijski trofej pa je tako Turska imala čast da bude domaćin ove prestižne manifestacije, u Istanbulu, rodnom gradu Sertab. Odabrana je dvorana „Mydonose Showland” od 1.300 sedišta, kao mesto održavanja takmičenja, ali se ubrzo odustalo od te ideje jer je takmičenje dobilo novu formu koja je zahtevala veće kapacitete. Tako je odlučeno da se Evrosong 2004. održi u Abdi Ipekči areni (Abdi İpekçi Arena) u Istanbulu.

Pošto je Enrike Iglesias (Enrique Iglesias) zatražio honorar od 100.000 dolara, što je TRT „glatko” odbio, odustalo se od ideje da domaćin bude međunarodna zvezda, pa su priliku da budu domaćini dobile dve ličnosti turskog šou biznisa: pevačica i glumica Meltem Kumbul (Meltem Cumbul) i glumac i TV voditelj Korhan Abaj (Korhan Abay).

Za Tursku je ova organizacija definitivno bila izazov, uprkos svim neprijatnostima i opasnostima koja je ovakva multikulturalna manifestacija mogla da izazove u ovoj islamskoj zemlji jer je Turska ranije već bila meta napada verskih fanatika. Bila je ovo prilika koju je Turska iskoristila da pokaže, da uprkos skromnom budžetu, može da organizuje šou visokih standarda. Grad domaćin, Istanbul, prelepa i prastara metropola, predstavlja simbiozu dva sveta: evropskog i azijskog. U takvom duhu tolerancije, razumevanja i suživota, novi logo takmičenja Pesme Evrovizije dobio je na značaju – usred reči EUROVISION nalazi se slovo V u obliku srca u čijem je centru turska zastava. Zastava koja će se menjati na narednim takmičenjima. Novi logo predstavljen je 24. januara 2004. godine od strane dizajnerske kompanije „JM Enternational” iz Londona za marketinšku agenciju „T.E.A.M.” i EBU.

Da bi svako takmičenje dobilo svoj jedinstven izgled i osećaj, TRT kao domaćin je smislio slogan ovogodišnjeg takmičenja koji se oslanjao na ideju o ujedinjenoj Evropi i turskoj integraciji, pod nazivom „Under the same sky (Pod istim nebom)”.

Iako je bilo suprotstavljenih mišljenja oko svrsishodnosti održavanja ovog takmičenja, slabovernima je dokazano da ovo takmičenje itekako ima budućnost. Najbolji dokaz toj tvrdnji jeste učestvovanje rekordnog broja zemalja. Čak 36 evropskih i vanevropskih zemalja poslalo je svoje predstavnike na ovu prestižnu i tradicionalnu manifestaciju. Svaka zemlja smatrala je da je za ugled dobro imati svog predstavnika, makar bio i autsajder.

Povećanjem broja zemalja, željne učestvovanja i takmičenja, pre svega zbog osećaja pripadnosti evropskoj „porodici’’, EBU je još na prošlogodišnjem takmičenju objavio da će od 2004. Pesma Evrovizije imati dve večeri: polufinalno i finalno veče sa datumima održavanja 12. i 15. maj.

Kvalifikacionu rundu, odn. polufinalno takmičenje činili su predstavnici 22 zemlje uglavnom nastale nestankom Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Polufinalisti su bili najpre zemlje koje nisu učestvovale prethodne godine: Danska, Finska, Litvanija, Švajcarska, Makedonija BJR i Monako koji se vratio nakon 25 godina pauze (svoj poslednji nastup do tada imali su davne 1979). Potom, zemlje koje su sakupile najmanje poena 2003: Ukrajina, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Estonija, Portugalija, Letonija, Malta, Izrael, Holandija, Grčka, Kipar i Slovenija, a zatim i zemlje koje su debitovale, odn. koje ranije nisu učestvovale na takmičenju: Srbija i Crna Gora pod novim imenom, Albanija, Belorusija i Andora.

U finalu, 10 najboljih iz polufinala pridružilo se zemljama „Velike četvorke” (Francuska, Nemačka, Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo – kao najveći EBU finansijeri), kao i zemljama koje su ostvarile dobar rezultat prethodne godine (pobednik Turska, Belgija, Rusija, Norveška, Švedska, Austrija, Poljska, Island, Rumunija i Irska).

Luksemburg je imao planove za povratak sa odsustva koje je trajalo 11 godina, ali se povukao usled novčanih problema, odn. duga koji je luksemburška državna TV RTL imala prema EBU.

Kao i prethodne godine, izdat je zvaničan CD sa svim pesmama učesnicama, a prvi put takmičenje je pratilo i DVD izdanje polufinalne i finalne večeri.

Polufinalno takmičenje je počelo izvođenjem popularnog plesa derviša, karakterističnog za ovu zemlju, kao i kratkim izvođenjem evrovizijskog klasika Domenika Modunja (Domenico Modugno) Nel blu dipinto di blu (Volare), koju je pevala Meltem Kumbul.

Finale je otvorila Sertab Erener koja je otpevala svoju pobedničku pesmu Everyway that I can, a potom i svoju novu pesmu Leave. Sertab je pored nastupa imala ulogu domaćina u „Green room-u”, gde je intervjuisala učesnike.

Interval nastup bio je nastup turskog etno ansabla „Fire of Anatolia”. Poseban momenat interval nastupa u polufinalu bio je „Last video (Poslednji spot)” grupe ABBA, snimljen sa lutkama, a napravljeni po uzoru na članove grupe sa originalnim glasovima. Radnja u spotu je pričala priču kako je ABBA počela, odn. njihov prvi dolazak u muzičku kuću, gde su pevali delove svojih pesama. Ovaj video je isečen sa zvaničnog DVD-a koji je izdat nakon takmičenja.

Bila je ovo prva godina da je Kipar dobio poene od Turske, a druga godina zaredom da je Kipar glasao za Tursku. No, pored tih lepih gestova razmene poena, desilo se nešto što je razljutilo Kiprane. Naime, pred svako uključenje prezentera glasova na ekranu se pojavljivala mapa zemlje iz koje se prezenter javljao. Međutim, kada je došao red na Kipar, mapa nije predstavljena, već je u program odmah uključen njihov prezenter poena. Podsetićemo, Turska je jedina zemlja koja je priznala severni deo Kipra kao nezavisnu republiku, pa je verovatno zato izbegla prikazivanje mape, gde bi bila naglašena samo južna strana Kipra jer bi tako razljutila Međunarodnu zajednicu.

Zanimljivo, zbog velikog broja zemalja učesnica, što je iziskivalo duže vreme za prezentaciju glasova, bila je ovo prva godina kada su voditelji ponavljali glasove samo na jednom jeziku, umesto na francuskom i engleskom, kako je do tada pravilo nalagalo. Glasove su ponovo čitali na suprotnom jeziku od onog koji je koristio prezenter određene zemlje. Ako je prezenter čitao glasove na francuskom, domaćini su ponavljali poene na engleskom i obrnuto.

Pravo na glasanje i u polufinalu i u finalu imale su svih 36 zemalja učesnica, a prvi put su svi glasovi bili bazirani na glasovima gledalaca putem telefona. Francuska, Rusija i Poljska su bili direktni finalisti, s toga nisu ni prenosili polufinale, a samim tim nisu ni glasali kao što su to učinile ostale 33 zemlje.

Nekoliko problema desilo se u toku takmičenja.
U polufinalu, malo pre slovenačkog nastupa, TRT je slučajno pustio reklame pa tako turski gledaoci nisu mogli da čuju pesmu, što je verovatno uticalo na to da Slovenija ne dobije ni jedan glas od Turske.
U toku finalne rekapitulacije, domaćini su pokušali da stupe u kontakt sa nekoliko zemalja (Nemačka, Turska i Španija), ali su na kraju uspeli da dobiju odgovor samo od Nemačke.
U finalu, u toku rumunske razglednice, na kratko se pojavila najava za predstavnika te zemlje, ali je ubrzo sklonjena.

Inače, razglednice su bile turističkog karaktera prikazivajući prirodne lepote Turske.

Možda, najzanimljiviji detalj je bio kada se Sertab Erener, dok je išla da uruči pobednički pehar, štiklom zaglavila na sceni pa su morali da je oslobađaju radnici oko bine. Naravno, pored ovog i svega ranije spomenutog, šou je išao prilično glatko.

Sat vremena nakon glasanja u polufinalu, EBU je dao obaveštenje da je došlo do nekih problema sa prebrojavanjem glasova u Hrvatskoj i Monaku. Naime, „Digame”, filijala „Deutsche Telecom-a” koja je bila odgovorna za sakupljanje glasova, prijavila je softverski problem kao i problem oko glasanja putem sms-a u Hrvatskoj. Kao rezultat, ti glasovi nisu sabrani sa onima koji su objavljeni na kraju polufinala. Kada je problem bio rešen, objavljenim rezultatima su priključeni dodatni glasovi, ali i tako sabrani nisu uticali na rezultat zvanične objave kojih 10 zemalja se kvalifikovalo za finale.

Tako stižemo do najzanimljivijeg dela takmičenja.

Zemlje koje su uspele da se kvalifikuju u Veliko finale bile su čitane po slučajnom redosledu. Voditeljski par prvo je pročitao ime Srbije i Crne Gore, što je u prepunoj areni pozdravljeno burnim i dugotrajnim ovacijama. Ostale zemlje koje su prošle u finale bile su: Malta, Holandija, Albanija, Ukrajina, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija BJR, Grčka i Kipar.

„Presrećan sam i uzbuđen. Hvala svima. Sve vas volim”, bile su prve reči Željka Joksimovića, predstavnika Srbije i Crne Gore, nakon kvalifikacione runde. Prvi veliki uspeh Srbije i Crne Gore proslavljen je do ranih jutarnjih sati u hotelu u kome je bila smeštena delegacija SCG, a sutradan, zajedno sa delegacijom Ukrajine, organizovana je velika žurka na kojoj su, pored nekoliko „jugovića”, gosti bili trubači iz Vladičinog Hana, kao i gosti iz konzulata SCG u Istanbulu.

Zvanični rezultati polufinalnog glasanja bili su nedostupni za javnost sve do samog kraja takmičenja, kako plasmani ne bi uticali na krajnji ishod glasanja.

Rezultati polufinala:

 # Država Izvođač Pesma Bod
01. SCG Željko Joksimović Lane moje 263
02. Ukrajina Ruslana Wild dances 256
03. Grčka Sakis Rouvas Shake it 238
04. Albanija Anjeza Shahini The image of you 167
05. Kipar Lisa Andreas Stronger every minute 149
06. Holandija Re-union Without you 146
07. BiH Deen In the Disco 133
08. Malta Julie & Ludwig On again… off again 074
09. Hrvatska Ivan Mikulić You are the only one 072
10. Makedonija Toše Proeski Life 071
11. Izrael David D’or Le’ha’amin 057
11. Estonija Neiokõsõ Tii 057
13. Danska Tomas Thordarson Shame on you 056
14. Finska Jari Sillanpää Takes 2 to tango 051
15. Portugal Sofia Foi magia 038
16. Litvanija Linar ir Simona What’s happened to your love 026
17. Letonija Fomins & Kleins Dziesma par laimi 023
18. Andora Marta Roure Jugarem a estimar-nos 012
19. Belorusija Aleksandra & Konstantin My Galileo 010
19. Monako Maryon Notre planète 010
21. Slovenija Platin Stay forever 05
22. Švajcarska Piero Esteriore & The Music Stars Celebrate 000

Veliko finale je trajalo duže od tri sata, ponajviše jer su se bodovi čitali po klasičnom sistemu od 1 do 12, a glasao je rekordan broj od 36 zemalja učesnica.

Za jednog od najvećih favorita za pobedu neposredno pre održavanja Pesme Evrovizije slovila je predstavnica Belgije Ksandi (Xandee) koja je u Istanbul doputovala sa pesmom 1 Life. Čak je i sam Željko Joksimović u direktnom TV i radijskom uključenju za vreme održavanja proba u Istanbulu isticao Belgiju kao svog ličnog favorita i najvećeg konkurenta. Glavni trač koji se širio medijima u to vreme ticao se njenog obnaženog slikanja za jedan erotski magazin, a neke slike pojavile su se i na internetu. Iako su je svi zbog takve kampanje, ali i zbog dobre pesme, videli u samom vrhu, Ksandi je završila tek na 22. mestu sa svega 7 osvojenih poena, od kojih je 5 dobila od susedne Holandije. Ovakav rezultat mnogi su kasnije ocenili kao posledicu veoma lošeg i neupečatljivog scenskog nastupa. Ista sudbina zadesila je dve godine kasnije njenu koleginicu Kejt Rajan (Kate Ryan), s tom razlikom što Kejt u Atini nije ni videla finale.

Veliki favoriti večeri, po glasanju novinara i fanova, bili su Grčka, Ukrajina i Srbija i Crna Gora, što se moglo videti odmah nakon što je nekoliko zemalja podelilo svoje poene. U vrhu su se konstantno smenjivale ove tri zemlje, a negde na sredini glasanja, Srbija i Crna Gora se nalazila na prvom mestu, druga je bila Ukrajina, a treća Grčka. Bio je to lep prizor nakon 12 godina odsustvovanja sa ovog takmičenja. Čak je i prezenter glasova Srbije i Crne Gore, Nataša Miljković, u kratkom obraćanju rekla: „Dobro veče Evropo, Beograd zove, prvi put nakon 12 godina. Veoma je dobro, veoma je lepo biti ponovo sa vama nakon toliko godina…”, na šta joj je Meltem Kumbul poželela dobrodošlicu, a publika pozdravila burnim aplauzom.

Do kraja maratonskog glasanja ukrajinska predstavnica Ruslana osvojila je 280 poena za pesmu Wild dances i pobedila svog „ljutog” rivala Željka Joksimovića. Bio je ovo tek drugi nastup za Ukrajinu na Pesmi Evrovizije, a prva pobeda. Na rezultat su najverovatnije uticale i duge promotivne turneje pre takmičenja po mnogim evropskim zemljama.

Na vicešampionskom mestu našla se, nakon 12 godina pauze, Srbija i Crna Gora. Željko Joksimović je na sceni imao veliku podršku „Ad Hoc Orchestra” kojeg su činili: Tijana Milošević (violina), Rastko Aksentijević (saz), Miloš Nikolić (kaval) te Dragan Krstić i Branko Popović (đembe, vrsta bubnjeva). Reči pesme Lane moje koju je Željko u celosti otpevao na srpskom jeziku, napisala je Leontina Vukomanović, a muziku je komponovao Željko Joksimović. Svi zajedno su na projektu povratka Srbije i Crne Gore na Evrosong ujedinili svoje talente pa samim tim odličan rezultat nije mogao da izostane.

Naravno, pre odlaska delegacije SCG u Istanbul nije sve bilo idilično. Prvo je pesma bila optužena za plagijat, što su kasnije muzički eksperti demantovali. Najviše prašine se diglo odlukom novopostavljenog direktora RTS-a, Aleksandra Tijanića, da skrati prethodno napisani dugi spisak članova delegacije. Čak je smenio i kompozitora Dragana Ilića Ilketa koji je trebalo da bude šef delegacije SCG, a koji je prethodnih godina dosta učinio na povratku naše zemlje na evrovizijsko takmičenje. Za šefa tima je postavljena Anja Rogljić, dugogodišnji urednik muzičkog programa RTS-a. Dodatnu napetost izazivala je i činjenica da Željko Joksimović nije bio u dobrim odnosima sa tekstopiscem Leontinom Vukomanović, a u Istanbul je odleteo sa tada novom devojkom, TV voditeljkom Adrijanom Čortan. Ipak, sve ove sporedne stvari nisu mogle negativno da utiču na dobre vesti koje su dolazile iz Turske, a to je da je predstavnik SCG smatran za jednim od favorita za pobedu.

Pesma Lane moje osvojila je 263 poena. Svaka od ostalih 35 zemalja učesnica joj je dala po neki poen. One maksimalne ocene, odn. 12 poena dobila je od sedam zemalja: Austrije, Bosne i Hercegovine, Švajcarske, Hrvatske, Švedske, Slovenije i Ukrajine. Naravno, najveće iznenađenje je bila 12-ica od prvih komšija, Hrvatske. Željko Joksimović je nakon takmičenja izjavio: „Uh, ta mi je 12-ica baš jako prijala! Nije me toliko iznenadila, ali je prijala. Nakon glasanja sam prišao Hrvatima i zahvalio se na podršci. Ne mogu da se obratim tim ljudima koji su glasali za mene u Hrvatskoj, ali mogu barem njihovim predstavnicima. Jako mi je drago što su glasali za mene.” Deset poena dobila je od Kipra, Nemačke, Finske, Francuske, Makedonije BJR, Holandije i Rusije.

Na trećem mestu, sa 252 poena, našao se možda najveći gubitnik večeri, grčki predstavnik Sakis Ruvas (Sakis Rouvas) sa pesmom Shake it, koju je pevao na engleskom jeziku. On je važio za vrlo popularnog pevača u Grčkoj, a u Turskoj je važio za jakog rivala koji se u nekoliko navrata u toku glasanja našao na drugom mestu ispred Srbije i Crne Gore.

Zemlja domaćin našla se sa 195 poena na odličnom 4. mestu, sa odličnom kompozicijom For real pank rok grupe „Athena”. Grupu su osnovali braća Uzus (Özoğuz) koji su bili inicijatori protesta protiv rata u Iraku, a koji je za moto imao njihovu pesmu No need to war.

Peto mesto delile su predstavnica Kipra, Liza Andreas (Lisa Andreas) i predstavnica Švedske Lena Filipson (Lena Philipsson) sa 170 poena, a takođe debitant na takmičenju Albanija našla se na visokom 7. mestu. Ovu zemlju predstavljala je Anjeza Šahini (Anjeza Shahini) sa pesmom The image of you, za koju je od SCG dobila 8 poena. Albanija je uzvratila sa 7 poena. Od direktnih finalista, u top 10 našle su se još i članice „Velike četvorke”: Maks (Max) iz Nemačke sa pesmom Can’t wait until tonight na 8. mestu i 93 poena, i Španija koju je predstavljao Ramon sa pesmom Para llenarme de ti, sa kojom je sakupio 87 poena, dovoljno za 10. mesto.

Bosna i Hercegovina se našla na vrlo dobrom 9. mestu. Deen je sa pesmom In the Disco osvojio 91 poen i time svojoj zemlji obezbedio plasman direktno u finale naredne godine jer po novom pravilu, TOP 10 zemalja te godine, ulazi direktno u finale sledeće godine. Jedan od pratećih vokala, kao i kompletni autor pesme, bila je predstavnica Hrvatske na Pesmi Evrovizije 2002. godine Vesna Pisarović. Bio je ovo prvi put da je BiH pesma pevana u celosti na engleskom jeziku.

Ostale bivše jugoslovenske države nisu imale zapaženije rezultate. Iako su se kvalifikovale za finale, Hrvatska se tamo našla na 12. mestu sa 50 poena, deleći plasman sa Maltom, a odmah za njima, sa 47 poena na 14. mestu našla se Makedonija BJR, kojoj je ovaj plasman bio najbolji do tada. Njih je predstavljao Toše Proeski, veliki pevač među kolegama pevačima bivše Jugoslavije koji je tragično preminuo 16. oktobra 2007. godine. Za boje Makedonije BJR pevao je pesmu Life (Život). Sloveniju je predstavljao duet „Platin” koji nije uspeo da se plasira u Veliko finale, završivši polufinalnu rundu na pretposlednjem, 21. mestu sa samo 5 poena. Ipak, ovaj par je uspeo da baš u Istanbulu ovekoveči svoju dugogodišnju ljubav, venčavši se upravo u „evrovizijskoj nedelji”. Poslednjeg mesta spasili su ih Švajcarci koji još jednom odlaze kući „praznih ruku”. Švajcarska – Nul point.

Zanimljivo, nakon finala, objavljena je polufinalna tabela po kojoj je SCG bila pobednik polufinala sa 263 poena, dok je na drugom mestu bila Ukrajina sa 256 poena. Grčka se takođe našla na 3. mestu sa 238 poena.

Prezenteri glasova su u nekoliko zemalja bili bivši Evrosong učesnici. Za BiH glasove je čitala Mija Martina (2003), za Estoniju Marija-Lis Ilus (Maarja-Liis Ilus) (1996, 1997), za Irsku Džoni Logan (Johny Logan) (1980, 1987), za Holandiju Ester Hart (Esther Hart) (2003), a za Ukrajinu je glasove čitao Pavlo Šilko (Pavlo Shylko), alias Di Džej Paša (DJ Pascha), voditelj sledeće Pesme Evrovizije 2005. u Ukrajini.

U toku glasanja sakupljeno je više od sedam miliona glasova putem telefona ili sms-a.

Pesmu Evrovizije, na čijem je čelu od ove godine bio postavljen novi supervizor Svante Stokselius, pored 36 zemalja učesnica, pratili su i gledaoci u Jermeniji, Australiji, Portoriku i SAD-u.

Rezultati finala:

 # Država Izvođač Pesma Bod
01. Ukrajina Ruslana Wild dances 280
02. SCG Željko Joksimović Lane moje 263
03. Grčka Sakis Rouvas Shake it 252
04. Turska Athena For real 195
05. Kipar Lisa Andreas Stronger every minute 170
05. Švedska Lena Philipsson It hurts 170
07. Albanija Anjeza Shahini The image of you 106
08. Nemačka Max (Maximilian Mutzke) Can’t wait until tonight 093
09. BiH Deen In the Disco 091
10. Španija Ramón Para llenarme de ti 087
11. Rusija Julia Savicheva Believe me 067
12. Malta Julie & Ludwig On again… off again 050
12. Hrvatska Ivan Mikulić You are the only one 050
14. Makedonija Toše Proeski Life 047
15. Francuska Jonatan Cerrada A chaque pas 040
16. UK James Fox Hold on to our love 029
17. Poljska Blue Cafe Love song 027
18. Rumunija Sanda Ladosi I admit 018
19. Island Jónsi Heaven 016
20. Holandija Re-union Without you 011
21. Austrija Tie Break Du bist 009
22. Belgija Xandee 1 Life 007
22. Irska Chris Doran If my world stopped 007
24. Norveška Knut Anders Sørum High 003