AKTUELNO

2001. Kopenhagen

  • 46. Pesma Evrovizije
  • Kopenhagen, Danska
  • subota, 12. maj 2001.
  • Mesto održavanja: Parkenstadion
  • Domaćini: Natasja Crone & Søren Pilmark
  • Broj učesnika: 23
  • Povratnici: Portugal, Grčka, Litvanija, Poljska, Slovenija, Bosna i Hecegovina
  • Odustali: Švajcarska, Austrija, Belgija, Finska, Kipar, Rumunija, Makedonija
  • Pobednik: Estonija – Everybody, Tanel Padar, Dave Benton & 2XL

Kada je 1956. godine u svečanoj sali u Luganu, Evropljanima predstavljena prva Pesma Evrovizije, niko nije ni sanjao da će se jednog dana ovo takmičenje održati ni manje ni više nego na fudbalskom stadionu. Prethodne 2000. godine Stokholm je postigao rekord po broju gledalaca u dvorani u kojoj se održavao Evrosong. Ali, Šveđani nisu dugo nosili titulu najbrojnijih jer im je već 2001. Kopenhagen pomrsio konce. Naime, titulu najveće Pesme Evrovizije do tada, ali i do dan danas, nose Danci. Evrosong 2001. održan je u Danskoj 12. maja 2001. na Parken stadionu u Kopenhagenu pred oko 36.000 gledalaca, što ga čini najvećim Evrosongom ikada. Ovo je drugi put da je Kopenhagen imao čast da bude domaćin ovog legendarnog takmičenja. Jedina pobeda do tada desila im se daleke 1963, a Kopenhagen je naredne 1964. prvi put ugostio takmičare Pesme Evrovizije.

Takmičenje 2001. otvorio je pobednički duet „Olsen Brothers” pevajući deo pobedničke pesme Fly on the wings of love, kao i novu pesmu Walk right back koja je u tom momentu postala veliki hit u Danskoj.

Domaćini ovog grandioznog i glamuroznog spektakla bili su poznata sportska novinarka i TV voditeljka Nataša Krone (Natasja Crone) i popularni danski glumac i zabavljač Soren Pilmark (Søren Pilmark). Ono što je bilo specifično za njih jeste da su najave izgovarali u rimi.

Logo takmičenja se sastojao od četiri kruga koji su zajedno davali oblik srca. Taj oblik je takođe bio predstavljen i u scenskom dizajnu, gde je konstrukcija scenskih reflektora bila napravljena u tom obliku.

No, nije sve išlo „kao podmazano”. Naime, danska televizija DR suočavala se sa problemom manjka finansijskih sredstava za organizovanje celog događaja, a glavni problem bio je nalaženje dvorane u kojoj bi se održalo takmičenje. Događaj je vremenom smešten na fudbalski stadion Parken, a za tu priliku, pod pokroviteljstvom EBU-a, napravljen je poseban krov koji je pokrivao ceo stadion, nakon što se kompanija koja vodi zdanje složila sa nadogradnjom. Rešivši tako da se takmičenje održi na stadionu, organizatori su odlučili da angažuju 100 konstruktora čiji je zadatak bio da smisle kako da publiku na stadionu zaštite od prohladnog vremena koje je uobičajeno za Dansku i sever Evrope. Posle nekoliko meseci napornog rada, stadion je prekriven pokretnim krovom dimenzija 95×130 m koji je mogao da se postavi za manje od 20 minuta, kako bi bilo omogućeno grejanje stadiona, a prisutni gledaoci osećali prijatno u laganoj garderobi.

Naravno, ceo događaj, ma koliko bio grandiozan, u praktičnom smislu se nije pokazao kao najbolje rešenje jer je većina od brojne publike bila u nemogućnosti da vidi izvođače zbog udaljenosti od bine, a nekim izvođačima je hala bila prevelika. Bez obzira, ovo će ostati najveći Evrosong čije su ulaznice po puštanju u prodaju prodate za manje od sat vremena.

Predstavljen je i novi metod odabira zemalja finalista takmičenja. Na takmičenje naredne godine, pravo za direktan ulazak u finale imaju zemlje „Velike četvorke” (Španija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Nemačka), kao i zemlje koje su ušle u TOP 15 prethodne godine. Sedam zemalja koje se budu našle na začelju liste idu na godinu dana pauze, a njih će zameniti sedam zemalja koje su bile isključene sa takmičenja 2001. godine usled niskog bodovnog proseka u periodu 1996-2000.

Te 2001. godine, povratnici su bili Bosna i Hercegovina, Slovenija, Grčka, Portugal, Poljska i Litvanija, zamenivši zemlje sa najmanjim prosekom poena u poslednjih pet godina. To su bile Kipar, Rumunija, Makedonija, Finska, Belgija, Austrija i Švajcarska.

Glasanje se, u svakoj zemlji pojedinačno, uglavnom odvijalo bez većih problema. Većina je glasove sakupljala uz pomoć telefonskog glasanja, a samo one koje su imale tehničke probleme, odn. nedovoljno razvijenu fiksnu telefoniju, koristile su pomoćne žirije. Te zemlje bile su Rusija, Turska i Bosna i Hercegovina.

EBU je prvi put predstavio metod miks glasova žirija i publike u odnosu 50:50 za one zemlje koje nisu htele da koriste 100% telefonsko glasanja. Po EBU pravilu koje je objavljeno 5. oktobra 2000. svakoj zemlji učesnici je dato pravo da odluči da li će koristiti telefonsko glasanje u potpunosti ili će miksovati glasove sa žirijem. Samo u posebnim slučajevima, gde se telefonsko glasanje nije moglo obaviti usled tehničkih problema, dozvoljeno je angažovanje pomoćnog žirija. Ipak, na kraju je potvrđeno da je samo nekoliko zemalja koristilo taj novi miksovani metod glasanja: Grčka, Hrvatska i Malta.

Favorit na kladionicama i na internetu bila je Francuska, a odmah zatim, na drugom tj. trećem mestu našle su se, na iznenađenje mnogih Slovenija i Grčka, povratnik na festival nakon dve godine pauze. Međutim, u toku glasanja, bitku za pobedu vodile su zemlja domaćin Danska i Estonija. Pobedu je na kraju, na sveopšte iznenađenje, odnela Estonija, prvi put u svojoj kratkoj istoriji učestvovanja na Pesmi Evrovizije. Estoniju su predstavljali Tanel Padar i Dejv Benton (Dave Benton) sa bendom „2XL” pevajući pesmu Everybody. Inače, Dejv Benton je pevač poreklom sa Arube i prvi je crnac koji je osvojio Grand Prix Evrovizije. Osvojili su 198 poena naspram 177 poena koliko su osvojili drugoplasirani domaćini Danci koje je predstavljao duet „Rollo & King” sa pesmom Never ever let you go.

Na 3. mestu, baš gde ih je kladionica i smestila, našla se povratnica na takmičenje Grčka, sa 147 poena. Njih je predstavljao nama veoma poznat pop duet „Antique” koji je kombinovao grčki melos sa skandinavskim popom u letnjem hitu (I would) Die for you. Zanimljivo, Helena Paparizu (tada 19 godina) i Nikos (23) od najranijeg detinjstva živeli su i radili u Švedskoj. Ovo će biti samo jedna dobra najava za buduće veoma uspešne plasmane Grčke na Evrosongu, posebno kada Helena Paparizu kao solo pevač, ponovi svoj nastup 2005. godine u Kijevu.

Takođe favoritkinja festivala, francuska predstavnica Nataša Sent-Pjer (Natasha St-Pier) sa dirljivom baladom Je n’ai que mon âme pokušala je Francuskoj da donese šestu evrovizijsku pobedu, a prvu nakon 1977. Sudeći po stilu pevanja, mnogi bi rekli da joj je uzor bila njena slavna zemljakinja Selin Dion (Céline Dion), nekadašnja pobednica Pesme Evrovizije 1988. Na kraju, bilo je to vrlo dobro 4. mesto za Francusku.

Favoritkinja evrovizijskih kladionica bila je i energična slovenačka predstavnica Anuška Žnidaršič alias Nuša Derenda koja je pevala modernu i energičnu pesmu sličnog naziva Energy. Za Slovence i ovaj put je bilo pomalo razočaravajuće, ali sa druge strane, to je ipak visoko 7. mesto sa 70 poena.

Osim Slovenije, od država bivše Jugoslavije, na Pesmi Evrovizije 2001. takmičile su se još Hrvatska i Bosna i Hercegovina.
Hrvatsku je predstavljala veoma popularna hrvatska pevačica Vanna koja je osvojila 42 poena i 10. mesto sa pesmom Tončija Huljića Strings of my heart (Strune ljubavi), pesmu koju su organizatori opisali kao miks muzičkih pravaca kao što su fanki i disko 70-ih. Biće ovo poslednji TOP 10 za Hrvatsku do danas.
Bosnu i Hercegovinu predstavljao je reper i instrumentalista Nino Pršeš koji je bio kompletan autor pesme Hano, u kojoj su dominirali tehno, trans i meditativna muzika. Osvojio je 29 poena za skromno 14. mesto. Zanimljivo, na bosanskom nacionalnom finalu te godine prvi put su učestvovali i pevači iz Republike Srpske, a čak su i natpisi u TV prenosu bili ispisani ćirilicom.
Mnogi su u obe pesme prepoznali elemente balkanske muzičke tradicije, koja je tih godina počela da biva sve interesantnija evropskoj publici, što će se ubuduće pokazati kao tačnim.

Od zanimljivosti koji su pratili ovo izdanje takmičenja izdvojićemo najinteresantnije.
Dve pevačice su to veče nosile isto ime. Bile su to nemačka i holandska predstavnica, Mišel (Michelle).
Nemci su se, za razliku od prethodnih godina, kada su slali prilično neozbiljne predstavnike (setite se Gildo Horna i njegovih „Ortopedskih čarapa” iz 1998. kao i prošlogodišnjeg cirkusa u obliku Štefana Raba i pesme Wadde hadde dudde da?), prilično uozbiljili i poslali prelepu Mišel koja je pevala baladu Wer Liebe lebt, a sa kojom je osvojila vrlo dobro 8. mesto.
Slučaj je hteo da i Holanđani pošalju pevačicu koja se zove Mišel i koja takođe peva laganu stvar Out on my own. Međutim, Holanđanima je pripala tek deoba 17. mesta sa Portugalcima.

Skandal koji se desio nakon takmičenja vezan je za Terija Vogana (Terry Wogan), dugogodišnjeg komentatora Pesme Evrovizije za BBC. On je u toku prenosa u nekoliko navrata uputio zamerke i uvrede voditeljima takmičenja, nazvavši ih „Doctor Death and the Tooth Fairy/The Little Mermaid (Doktor Smrt i Vila Zubac/Mala sirena)”. Danci su bili toliko uvređeni da su tražili od BBC-a da se izvini u ime Vogana zbog takvih komentara.

No, najveći skandal koji je obeležio ovo takmičenje je bio pokušaj da se pesma Listen to your heartbeat pop grupe „Friends”, švedskih predstavnika, proglasi plagijatom. Prvo se pobunio autor belgijske evrovizijske pesme iz 1996. Nekima je numera ličila na pesmu Angeleyes grupe ABBA, a svoj glas digao je i hrvatski kompozitor Darko Zveržina koji je u švedskoj pesmi video obradu svoje pesme Isus, najveće ime. Bilo kako bilo, EBU je odlučio da pesma nastavi dalje takmičenje dok god sud ne odluči da je pesma plagijat. Pesma je na kraju ipak zauzela odlično 5. mesto sa okruglo 100 poena.

Još jedna zanimljivost tiče se interval nastupa na kome je nastupila poznata danska atrakcija tih godina, grupa „Aqua”, i duet perkusionista pod imenom „Safri Duo”. Pevajući svoje najveće hitove, uz čije je pesme uglavnom bilo uživanje, grupi „Aqua” je zamereno to što su se čule psovke na početku i kraju pesme Barbie girl.

I još jedna zanimljivost koju izdvajamo jeste pojava nekoliko bivših evrovizijskih imena u ulozi prezentera glasova. Za Holandiju je glasove čitala Marlejn (Marlayne), holandska predstavnica iz 1999. Potom, za Izrael Joav Ginai (Yoav Ginai), tekstopisac pobedničke pesme Diva iz 1998. Za Letoniju, glasove je čitao pevač grupe „Brainstrom” koja ih je predstavljala na prošlogodišnjem Evrosongu, a za Francusku je bodove čitala evrovizijska pobednica za Luksemburg iz 1983. Korin Erme (Corinne Hermès). Za domaćine je glasove čitala predstavnica Danske iz 1983. Gri Johansen (Gry Johansen). Ovo će postati svojevrsna tradicija jer će i na narednim takmičenjima u pojedinim zemljama glasove čitati neki od poznatih evrovizijskih učesnika prethodnih izdanja festivala.

Tročasovno takmičenje prenošeno je i preko interneta, a ocenjuje se da ga je pratilo oko 120 miliona TV gledalaca širom sveta, uključujući i daleku Australiju, gde je prenos vršila televizija SBS (doduše kao odložen snimak zbog vremenske razlike) koja se i ranije pojavljuje kao televizija koja redovno prenosi Pesmu Evrovizije za Australiju, a kojoj se nikada nije pružila prilika da učestvuje.

 # Država Izvođač Pesma Bod
01. Estonija Tanel Padar, Dave Benton & 2XL Everybody 198
02. Danska Rollo & King Never ever let you go 177
03. Grčka Antique Die for you 147
04. Francuska Natasha Saint-Pier Je n’ai que mon âme 142
05. Švedska Friends Listen to your heartbeat 100
06. Španija David Civera Dile que la quiero 076
07. Slovenija Nuša Derenda Energy 070
08. Nemačka Michelle Wer Liebe lebt 066
09. Malta Fabrizio Faniello Another summer night 048
10. Hrvatska Vanna Strings of my heart 042
11. Turska Sedat Yüce Sevgiliye son 041
12. Rusija Mumiy troll Lady alpine blue 037
13. Litvanija Skamp You got style 035
14. BiH Nino Hano 029
15. UK Lindsay D. No dream impossible 028
16. Izrael Tal Sondak Ein davar 025
17. Portugal MTM Só sei ser feliz assim 018
18. Holandija Michelle Out on my own 016
18. Letonija Arnis Mednis Too much 016
20. Poljska Piasek 2 long 011
21. Irska Gary O’Shaughnessy Without your love 006
22. Island TwoTricky Angel 003
22. Norveška Haldor Lægreid On my own 003