AKTUELNO

1994. Dablin

  • 39. Pesma Evrovizije
  • Dablin, Irska
  • subota, 30. april 1994
  • Mesto održavanja: Point Theatre
  • Domaćini: Cynthia Ni Mhurchú & Gerry Ryan
  • Broj učesnika: 25
  • Debitanti: Mađarska, Rumunija, Slovačka, Poljska, Estonija, Litvanija, Rusija
  • Odustali: Italija, Luskemburg, Belgija, Danska, Izrael, Turska, Slovenija
  • Pobednik: Irska – Rock ‘n’ roll kids, Paul Harrington & Charlie McGettigan

Da li je ovo repriza Pesme Evrovizije? Da, ali samo kada je u pitanju zemlja, pa i grad domaćin ovog festivala. Irska kao da se pretplatila na evrovizijski tron. Po četvrti put Dablin je grad domaćin ovog velikog muzičkog takmičenja koji prevazilazi granice evropskog kontinenta i to decenijama unazad. Nakon pete pobede Irske u čije ime je pevala Niam Kavanah (Niamh Kavanagh), ova zemlja, a sa njom zajedno i Dablin, našao se pred još jednim iskušenjem – organizovati još jednu Pesmu Evrovizije, 39. po redu.

Odlučeno je da se festival održi u dvorani „Point Theatre”, pre svega jer je tu mogla biti izrađena scena koja je na kraju bila četiri puta veća no ona u Milstritu. Pola Farel (Paula Farrell) bila je dizajner scene koja je uključivala slike gradskih nebodera, video zidove i pozadinu u vidu noćnog neba – ideja koja se bazirala na tome kako bi futuristički Dablin trebalo da izgleda, sa jednim detaljem koji je ostao nepromenjen, a to je reka Lifi. I zaista, pod jeste bio obojen u tamno plavu boju koja je predstavljala tu reku.

Šou je počeo kratkim filmom zvezda koje su plutale u reci, vatrometom i karikaturama koje su plesale okolo, ispijajući kafu, vozeći bicikl i noseći maske najpoznatijih Iraca kao što su Bono iz grupe „U2”, Bob Geldof, Šinejd Okonor (Sinead O’Connor), pisac Oskar Vajld (Oscar Wilde) i druga manje-više poznata lica. Potom su se uključile kamere u dvorani koje su prikazale igrače obučene u belo, noseći zastave evropskih zemalja. Ulazak voditelja na scenu je bio spektakularan. Spustili su se na visećem mostu sa vrha sale, uz vatromet i ogroman aplauz. Voditelji programa bili su Sintija Ni Mhurši (Cynthia Ní Mhurchú) i, nažalost pokojni, Geri Rajan (Gerry Ryan), koji su ceo program vodili na tri jezika: francuskom, engleskom i irskom.

Razglednice su ove godine prikazivale učesnike kako pecaju, čitaju i rade slične aktivnosti.

Kako bi rešila problem sve većeg broja zemalja koje su izražavale želju za učešćem na takmičenju, EBU je odlučio da usvoji sistem ispadanja pa su tako pet najlošije plasiranih zemalja sa Pesme Evrovizije prethodne godine napravile pauzu od godinu dana. Bile su to Danska, Belgija, Slovenija, Izrael i Turska. Pored tih pet zemalja, još dve su se dobrovoljno povukle sa takmičenja; Luksemburg se povukao i nije se vratio ni dan danas, a Italija je napravila pauzu od tri godine do svog narednog učešća 1997. godine, takođe u Dablinu. Umesto njih, prvi put na festivalu se takmičilo novih sedam država: Estonija, Mađarska, Litvanija, Rusija, Rumunija, Slovačka i Poljska. Tako smo u Dablinu imali ukupno 25 zemalja, isti broj kao i prethodne godine.

Poljska je uspela već svojim prvim učešćem da napravi skandal tako što je njihova predstavnica Edita Gornjak (Edyta Górniak) tokom generalne probe, kada žiriji ocenjuju pesme i odlučuju pobednika (što je bio način izbora pobednika sve do 1997), otpevala pola svoje pesme To nie ja! na engleskom jeziku, što je bilo protiv pravila koje je izričito zahtevalo da se pesma peva na maternjem jeziku. Šest zemalja je tražilo diskvalifikaciju Poljske, a kako je bilo potrebno 13 zemalja za ovu odluku (50% + 1), Poljska nije diskvalifikovana, a na kraju je osvojila fantastično 2. mesto kao debitant na takmičenju. Inače, ovo će ostati do danas najbolji plasman Poljske na Pesmi Evrovizije.

Sa naprednom tehnologijom, ovo je sasvim slučajno bilo prvo takmičenje gde se glasanje odvijalo preko video veze i video zida, na kome su se pojavljivali prezenteri glasova uživo, svako iz svoje zemlje.

Kada je glasanje počelo, Mađarska je dobila od prva tri žirija maksimalne ocene, a nakon glasanja šest zemalja, na tabeli je bila daleko od ostalih. Izgledalo je da Mađarska polako osvaja Pesmu Evrovizije na svom prvom učešću. Međutim, bila je to samo varka jer ju je ubrzo stigla Irska koja je uz pomoć osam maksimalnih ocena i osam desetki osvojila na kraju neverovatnih i do tada rekordnih 226 poena i po šesti put osvojila „Grand Prix” Evrovizije. Predstavljao ju je duet Pol Harington i Čarli Mekgetigan (Paul Harrington & Charlie McGettigan) sa pesmom Rock ‘n’ roll kids. Irska je na kraju zabeležila ogromnu razliku od 60 poena naspram drugoplasirane Poljske, a ovo je inače bio dupli presedan jer do tada, pa ni do dan danas, nijedna zemlja nije pobedila uzastopce tri puta, niti je imala ukupan broj od šest pobeda. Naravno, u 20. veku ovo neće biti poslednja pobeda Irske jer će ubrzo, samo dve godine kasnije, ponoviti uspeh.

Na 3. mestu našla se nemačka ženska grupa „MeKaDo” sa pesmom Wir geben ‘ne party. Zanimljivo da je naziv grupe poticao od prva dva slova imena njena tri člana –  Melani Bender (Melanie Bender), Kati Karni (Kati Karney) i Dorkas Kifer (Dorkas Kiefer).

Predivna mađarska predstavnica Friderika sa pesmom Kinek mondjam el vétkeimet, iako vodeća nakon prvih šest žirija, na kraju je zauzela odlično 4. mesto sa 122 poena.

Od povratnika na takmičenje pre svih spomenućemo kiparsku evrovizijsku divu Evridiki koja će po drugi put predstavljati ovu malu ostrvsku zemlju sa pesmom i izgledom potpuno drugačijim od one iz 1992. godine u Malmeu. Pevala je pesmu sa nacionalnim motivima grčke muzike naziva Ime anthropos ki ego, sa kojom je ponovila plasman, 11. mesto.
Elizabet Andreason (Elisabeth Andreassen) predstavljala je Norvešku u duetu sa Janom Vernerom Danielsom (Jan Werner Danielsen), a ovo je bilo njeno treće pojavljivanje na evrovizijskoj sceni. Prvi put u grupi „Chips” predstavljajući Švedsku 1982. godine, kao i 1985. u pobedničkom norveškom duetu „Bobbysocks”.
Siga (Sigga) je bila islandska pevačica kojoj je ovo takođe bilo treće učešće na Pesmi Evrovizije, sva tri puta predstavljajući Island. Pre toga bila je u grupi „Stjórnin” na Evrosongu 1990. u Zagrebu, kao i u grupi „Heart 2 Heart” 1992. godine u Malmeu.
Mari Bergman (Marie Bergman) i Rodžer Pontare (Roger Pontare) su bili švedski predstavnici, a za Mari je ovo bilo takođe treće učešće nakon 1971. i 1972. kada je bila u grupi „Family Four”.

Od bivši jugoslovenskih republika učestvovale su samo Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Kao i prethodne godine, predstavnici ove dve zemlje nisu ostvarili dobre plasmane. Iako je za Hrvatsku pevao danas veoma popularan na prostorima bivše Jugoslavije Toni Cetinski, na kraju je sa pesmom Nek’ ti bude ljubav sva osvojio 16. mesto. BiH se našla na samo jednoj poziciji više. Nju je predstavljao duet Alma & Dejan sa pesmom Ostani kraj mene koji je dobio ogroman aplauz nakon što su promašili početak svoje pesme.

Litvanija, pored toga što je bila zemlja debitant, takmičenje je završila na poslednjem mestu bez ijednog boda. Tako je na svom prvom učešću „zaslužila” titulu Nul points.

Od najzanimljivijih nastupa izdvojićemo dva.

Onaj koji je sigurno svima ostao u sećanju je nastup nezaboravne francuske predstavnice Nine Morato, koja je svojim ekscentričnim izgledom i nastupom, pomalo lika na Barbru Strajsend, obučena u crno-belu kombinaciju i skačući po bini, oduševila publiku u Dablinu. Pevala je pesmu  kontroverznih reči Je suis un vrai garçon. Naime, vodila se polemika oko nekih reči koje su se nalazile u pesmi. Stihovi Je sais j’suis son amour, mais putain, y’a des jours/Où c’est lourd, c’est lourd sadržale su reč putain – u bukvalnom prevodu kurva, bludnica, prostitutka, a takođe se može izreći i kao jebiga, dovraga, dođavola, (prevedeno: znam da sam njegova ljubav, ali jebiga (dođavola), ima dana/Kada je teško, teško je…). I pored toga što su neke reči pesme kršile pravilo lepog ponašanja i čujne opscenosti, pesmi nije ništa oduzeto pa je na kraju bila nagrađena sa 74 poena, taman za vrlo dobro 7. mesto. Deo njenog nastupa je prikazan i 2005. u specijalnom programu proslave 50 godina Pesme Evrovizije „Congratulations” kao jedan od nezaboravnih momenata takmičenja.
Još jedan od zanimljivih momenata vezan je za prvu rusku predstavnicu Judif (Youddiph) koja će ostati zapamćena po nastupu u kome je dominirala njena specijalno dizajnirana haljina, koja je pokretima ruku menjala svoj izgled.

No, i pored 25 pesama, najveći komercijalni uspeh imala je irska plesno-pevačka trupa „Riverdance” čije je prvo pojavljivale bilo u okviru sedmominutnog interval nastupa. Grupa je postigla planetarnu popularnost obišavši svet, imao je prilike da je vidi milionski auditorijum. Na proslavi 50 godina takmičenja, ovaj interval nastup bio je proglašen za najbolji do tada. Iako su troškovi te Pesme Evrovizije bili samo pola od onoga koliko je koštala prethodna godina, uspeh ove plesne trupe će osigurati da ova godina bude komercijalno najuspešnija ikada.

 # Država Izvođač Pesma Bod
01. Irska Paul Harrington & Charlie McGettigan Rock ‘n’ roll kids 226
02. Poljska Edyta Górniak To nie ja! 166
03. Nemačka MeKaDo Wir geben ‘ne Party 128
04. Mađarska Friderika Bayer Kinek mondjam el vétkeimet 122
05. Malta Moira Stafrace & Christopher Scicluna More than love 097
06. Norveška Elisabeth Andreasson & Jan Werner Danielsen Duett 076
07. Francuska Nina Morato Je suis un vrai garçon 074
08. Portugal Sara Tavares Chamar a música 073
09. Rusija Youddiph Vechni stranik 070
10. UK Frances Ruffelle We will be free (Lonely symphony) 063
11. Kipar Evridiki Ime anthropos ke ego 051
12. Island Sigga Nætur 049
13. Švedska Marie Bergman & Roger Pontare Stjärnorna 048
14. Grčka Costas Bigalis & The Sea Lovers To trehantiri (diri diri) 044
15. BiH Alma & Dejan Ostani kraj mene 039
16. Hrvatska Tony Cetinski Nek’ ti bude ljubav sva 027
17. Austrija Petra Frey Für den Frieden der Welt 019
18. Španija Alejandro Abad Ella no es ella 017
19. Švajcarska Duilio Sto pregando 015
19. Slovačka Martin Durinda & Tublatanka Nekonečná pieseň 015
21. Rumunija Dan Bittman Dincolo de nori 014
22. Finska CatCat Bye bye baby 011
23. Holandija Willeke Alberti Waar is de zon? 004
24. Estonija Silvi Vrait Nagu merelaine 002
25. Litvanija Ovidijus Vyšniauskas Lopšinė mylimai 000