AKTUELNO

1989. Lozana

  • 36. Pesma Evovizija
  • Lozana, Švajcarska
  • subota, 6. maj 1989.
  • Mesto održavanja: Palais de Beaulieu
  • Domaćini: Jacques Deschenaux & Lolita Morena
  • Broj učesnika: 22
  • Povratnik: Kipar
  • Pobednik: Jugoslavija – Rock me, Riva

Švajcarskoj televiziji je ovo bila tek druga šansa za organizaciju festivala, nakon one prve u Luganu daleke 1956. godine. Lozana je ovog puta bila domaćin takmičenja, a sve to zahvaljujući dramatičnoj pobedi Selin Dion (Céline Dion) prethodne godine u Dablinu. Sa povratkom Kipra na festival, u Lozani su učestvovale ukupno 22 države, kao i 1987. godine.

Bila je ovo jedna od najgledanijih Evrovizija jer je 34. izdanje prenosilo 30 zemalja, najviše do tada, a pretpostavlja se da je prenos pratilo oko pola milijarde gledalaca širom sveta, uključujuću tu i bivši Sovjetski Savez, Japan i Kanadu. Voditelji programa bili su predivna Lolita Morena (Miss Švajcarske za 1982. godinu i Miss fotogeničnosti sveta), poznavalac šest jezika, kojoj je pridružen, po mišljenju mnogih, iz neobjašnjivih razloga „kruti” Žak Dešeno (Jacques Deschenaux).

Natali Pake (Nathalie Pâque), predstavnica Francuske, bila je najmlađa učesnica do tada. Imala je samo 11 godina. Član izraelskih predstavnika imao je samo godinu više, kao i turska članica grupe „Pan” koja je imala 14 godina. Sve je to vodilo ka tome da EBU uvede novo pravilo koje se ticalo donje granice starosti izvođača. To novo pravilo je striktno određivalo da izvođač sme da ima minimum 16 godina na dan održavanja takmičenja, i to je pravilo koje se počelo primenjivati od sledeće godine.

Još jedno novo pravilo je takođe donešeno – u slučaju nerešenog rezultata, zemlja sa najviše dvanaestica je pobednik, a ako se desi da dve ili više zemalja imaju isti broj poena i isti broj najvećih bodova, onda je pobednik ona koja dobije najviše 10 poena. Ovo pravilo će biti neophodno već 1991. godine, kada su Švedska i Francuska imale nerešen rezultat pa su desetke odlučile pobednika.

Italija je na takmičenje poslala svoje najveće zvezde. Italijansku ekipu predvodila je Ana Oksa (Anna Oxa), sigurno najveća zvezda tog takmičenja. Ana Oksa i Fausto Leali bili su pobednici festivala Sanremo nekoliko nedelja pre takmičenja u Lozani i time dobili pravo da predstavljaju Italiju na Pesmi Evrovizije. Pevali su pesmu Avrei voluto, no ipak i pored toga što su smatrani favoritima za pobedu, osvojili su na kraju tek 9. mesto koje su delili sa grčkom predstavnicom Marijanom (Marianna).

Nemačku i austrijsku pesmu komponovao je tadašnji nemački pop titan Diter Bolen (Dieter Bohlen) koji je postao poznat u Nemačkoj još 80-ih kao član pop dua „Modern Talking”. Od tada, imao je uspešnu karijeru i postao je jedan od najboljih nemačkih pop producenata, a takođe je bio jedan od sudija na takmičenju „Pop Idol”. Nemačku pesmu Flieger pevao je Nino de Anđelo (Nino de Angelo), jedan od najozbiljnijih kandidata za pobedu, sudeći po tome što je njegova konferencija za štampu bila izuzetno posećena. Ipak, na kraju je zauzeo samo 14. mesto.

Takođe, favorit za pobedu bio je i švedski predstavnik Tomi Nilson (Tommy Nilsson) koga su čvrsto podržavala velika imena švedske muzičke industrije. Završio je takmičenje na odličnom 4. mestu.

Švajcarski predstavnik, grupa „Furbaz”, pevala je pesmu Viver senza tei na retoromanskom jeziku, jednom od četiri zvanična jezika u Švajcarskoj. To je bio prvi i poslednji put u istoriji švajcarskog učešća da ta zemlja peva na retoromanskom. Na domaćem terenu uspeli su da osvoje skromno 13. mesto.

Veliku i odličnu lekciju iz pevanja svim učesnicima je održala lepa i šarmantna španska predstavnica Nina koja je sa pesmom Nacida para amar osvojila odlično 6. mesto. Nju je sa jedne od proba orkestar ispratio ustajanjem i aplauzom.

Selin Dion je otvorila takmičenje svojom pobedničkom pesmom, a tokom interval nastupa otpevala je svoju novu pesmu Does my heart beat now koja je kasnije postala veliki hit ušavši u TOP 10 u SAD-u. To je bio njen prvi singl na engleskom jeziku.

Te godine, nekoliko izvođača, poneki od njih i veoma poznati i popularni, bili su na kladionicama i među novinarima proglašavani za pobednike, međutim niko nije favorizovao, a kamoli se nadao pobedi Jugoslavije. Zadarski bend „Riva” sa pesmom Rock me, do tada veoma uspešnog tandema kojeg su činili Rajko Dujmić i Stevo Cvikić, uspela je da prvo izađe iz anonimnosti još na Jugoviziji u Novom Sadu, a potom se desilo ono što niko nije ni sanjao. Za nepuna dva meseca uspeli su da iz potpune anonimnosti osvoje vrh zabavno-muzičke piramide. Sa 137 poena, za 7 poena više od najozbiljnijeg protivkandidata Ujedinjenog Kraljevstva i grupe „Live Report”, Jugoslavija je uspela nakon 23 učešća da ubeleži svoju prvu i nažalost poslednju pobedu kao ujedinjena zemlja. Očigledno se treće učešće već spomenutog tandema posrećilo. Pesma nije postigla neku veliku popularnost van granica Jugoslavije, bar što se tiče prodaje ploča, ali jeste doživela neki uspeh, postavši hit u nekoliko zemalja.

Emilija Kokić, pevačica grupe, jednom je prilikom izjavila: „Naša pobeda bila je šok. Tome se niko nije nadao. Bili smo anoniman bend i to nam je omogućilo da u celu stvar uđemo potpuno rasterećeni. Nama je bilo glavno da se veseli i raspoloženi popnemo na binu, da to što pre otpevamo. Sa nama je bio i doktor Kalođera u ulozi dirigenta. Važniji su nam bili njegova podrška i saveti nego sve drugo. Konkretno, u mom slučaju je imao ulogu psihologa. Imala sam paranoju da ću kad se popnem na pozornicu, početi da štucam. On je našao način da me rastereti, pričao mi je pričice, odvlačio mi je pažnju od onog što me je čekalo.”

Članovi grupe „Riva” ipak nisu uspeli da na najbolji mogući način iskoriste titulu evrovizijskog pobednika. Sve su uglavnom radili sami, snimili su pesmu na engleskom jeziku koja se vrtela po Evropi, išli su na promo turneje po Austriji, Belgiji, Švajcarskoj, Nemačkoj, a takođe su učestvovali u Nešvilu na takmičenju pobednika najvećih festivala sveta, gde su osvojili 4. mesto.

Ipak, bila je ovo najuverljivija pobeda u istoriji Pesme Evrovizije. Od drugog kruga glasanja, od kako je zauzela prvu poziciju, pa sve do kraja, Jugoslavija je tamo i ostala. Poene nam nisu dale Grčka, Španija i Italija.

Posle evrovizijske pobede, „Riva” je dočekana u Zadru pred više od 50 hiljada ljudi sa kojima su slavili pobedu do kasno u noć. To je bio veličanstven trijumf i konačno dosanjan san o evropskom zabavno-muzičkom vrhu. To je i značilo da je sledeće godine organizator takmičenja Jugoslavija. I dok se euforija oko pobede stišavala, doneta je odluka da se naredni Evrosong, 35. po redu, održi u Zagrebu u dvorani Vatroslav Lisinski, a nacionalni izbor u Zadru, rodnom gradu grupe „Riva”.

Famozna rečenica Olivera Mlakara: „Jao, šta ćemo sada?”, koju je uzbuđen i ushićen uzviknuo komentarišući direktan prenos Pesme Evrovizije 6. maja 1989. godine iz Lozane, a u momentu kada je bila izvesna pobeda Jugoslavije, ostaće zasigurno jedan od najlepših trenutaka u istoriji televizijskog prenosa i komentarisanja.

 # Država Izvođač Pesma Bod
01. Jugoslavija Riva Rock me 137
02. UK Live Report Why do I always get it wrong 130
03. Danska Birthe Kjær Vi maler byen rød 111
04. Švedska Tommy Nilsson En dag 110
05. Austrija Thomas Forstner Nur ein Lied 097
06. Španija Nina Nacida para amar 088
07. Finska Anneli Saaristo La dolce vita 076
08. Francuska Nathalie Pâque J’ai volé la vie 060
09. Italija Anna Oxa & Fausto Leali Avrei voluto 056
09. Grčka Marianna To diko sou asteri 056
11. Kipar Fanny Polymeri & Yiannis Savvidakis Apopse as vrethoume 051
12. Izrael Gili ve Galit Derech ha’melech 050
13. Švajcarska Furbaz Viver senza tei 047
14. Nemačka Nino de Angelo Flieger 046
15. Holandija Justine Pelmelay Blijf zoals je bent 045
16. Portugal Da Vinci Conquistador 039
17. Norveška Britt Synnøve Johansen Venners nærhet 030
18. Irska Kiev Connolly & The Missing Passengers The real me 021
19. Belgija Ingeborg Door de wind 013
20. Luksemburg Park Café Monsieur 008
21. Turska Pan Bana bana 005
22. Island Daníel Augúst Haraldsson Það sem enginn sér 000