AKTUELNO

1969. Madrid

  • 14. Pesma Evrovizije
  • Madrid, Španija
  • subota, 29. mart 1969.
  • Mesto održavanja: Teatro Real
  • Domaćin: Laurita Valenzuela
  • Broj učesnika: 16
  • Odustala: Austrija
  • Pobednici: Španija – Vivo cantando, Salomé; Ujedinjeno Kraljevstvo – Boom Bang-a-bang, Lulu; Holandija – De troubadour, Lenny Kuhr; Francuska – Un jour, un enfant, Frida Boccara

Nakon tesne pobede španske predstavnice Masijel (Massiel) nad Klifom Ričardom (Cliff Richard) na takmičenju prethodne godine, glavni grad Španije, Madrid, dobio je tu čast da organizuje 14. izbor za najbolju Pesmu Evrovizije.

Presedan se desio i ostaće upamćen po činjenici da smo te godine imali nerešen rezultat na samom vrhu tabele! Naime, četiri zemlje su imale isti broj poena. Domaćin Španija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija i Francuska imale su na kraju glasanja svaka po 18 poena.

Iako je sistem glasanja bio isti, gde je svaki od 10 članova žirija svake zemlje učesnice dodeljivao po 1 poen omiljenoj pesmi, tada nije postojalo pravilo koje će odlučiti pobednika ako se desi da dve ili više zemalja imaju isti broj poena. U nedostatku tog pravila, na takmičenju u Španiji proglašena su četiri pobednika.

Da je postojalo pravilo da se pobednik odlučuje po principu koji je kasnije važio, a to je da pobednik bude zemlja sa najvećim brojem visokih ocena ili ona koja je dobila poene od većeg broja zemalja, u tom slučaju ukupan pobednik te godine bila bi Francuska. Ovaj događaj je ostao presedan koji se do dan danas nije ponovio, iako smo imali u kasnijoj istoriji slične izjednačene rezultate.

Postojao je još jedan problem. Kako su bile namenjene samo četiri medalje, za pevača i tri autora pobedničke pesme (kompozitora, tekstopisca i aranžera), zbog činjenice da smo imali četiri pobednika, medalje su dodeljene samo pevačima.

Te godine učestvovalo je 16 zemalja, za jednu manje no prethodne. Austrija se povukla zbog političkih razloga, jer je oštro osuđivala zemlju domaćina Španiju zbog diktatorskog predsednika Franka.

Ni sledeće godine takmičenje nije bilo slavno i umalo se nije održalo, jer zbog presedana koji se desio 1969. godine, kada su proglašena četiri pobednika, nekoliko zemalja je oštro kritikovalo tu odluku i sistem glasanja, pa se na takmičenju 1970. godine u Holandiji pojavilo svega 12 zemalja.

Ovo je bila četvrta pobeda Francuske, pa je ona je bila prva zemlja sa najvećim brojem pobeda. Holandiji je ovo bila treća pobeda, a Ujedinjenom Kraljevstvu i Španiji druga po redu, s tim da je Španija tada bila jedina zemlja koja je pobedila dva puta uzastopno.

Od zanimljivosti treba spomenuti da je španski umetnik nadrealista Salvador Dali bio zadužen za dizajn propagandnog materijala, kao i za metalnu skulpturu koja je bila deo scenografije.

Monako je predstavljao najmlađi učesnik do tada, 12-godišnji Žan Žak (Jean Jacques).

Španska predstavnica i jedna od četiri pobednice, Salome (Salomé), prouzrokovala je pravo komešanje u publici tokom izvođenja svoje pesme, jer je njena haljina bila sačinjena od porcelana koji je težio čitavih 14 kg! Četiri decenije kasnije, fanovi širom Evrope proglasili su Salome za najgore odevenog ženskog izvođača na Pesmi Evrovizije.

Norveška predstavnica Kirsti Sparbu (Kirstie Sparboe), kojoj je ovo bilo treće učešće na festivalu (1965. i 1967), saplela se i umalo pala preko scene kada se poklanjala nakon izvođenja pesme, a izazvala je i sumnju u javnosti da je njena odeća bila sačinjena od krzna foke, što je bilo ilegalno u njenoj zemlji.

Pored nje, povratnici na festival bili su Romuald (Monako 1964) koji se takmičio za Luksemburg, Luj Nef (Louis Neefs, 1967) iz Belgije, Siv Malmkvist (Siw Malmkvist, Švedska 1960) koja se ovog puta takmičila za Nemačku i Simone de Oliveira (1965) iz Portugala.

Mjuriel Dej (Muriel Day) je bila prva pevačica iz Severne Irske koja je predstavljala Republiku Irsku.

Postoje izveštaji da je domaćin programa, Laurita Valenzuela, pre početka takmičenja pitala kontrolora glasova EBU-a, Kliforda Brauna (Clifford Brown), šta će se desiti ako rezultat na kraju bude izjednačen. On joj je samo kratko odgovorio da to nema šanse da se dogodi, ali kako se to ipak dogodilo, ona se u tom trenutku nervozno nasmejala i na oba jezika, španskom i francuskom, pitala gospodina Brauna da joj odgovori ko je zapravo pobednik.

Ovo je bilo drugo izdanje koje je prenošeno TV signalom u boji. I pored činjenice da španska televizija nije imala odgovarajuću opremu, ona je ipak iznajmila opremu od nemačke državne televizije ARD. Prenos u boji je, osim preko Evrovizije, vršen i preko Intervizije za gledaoce u istočnoj Evropi, a signal je preko satelita stigao i do Čilea i Brazila. No, u Španiji je prenos emitovan u crno-beloj tehnici.

Jugoslaviju je na takmičenju 1969. godine predstavljala zagrebačka grupa „4M”, koja je u Madridu nastupila pod imenom „Ivan & 3M”, jer je i dalje važilo pravilo da ne mogu da učestvuju grupe. Oni su pevali pesmu Pozdrav svijetu i sa 5 osvojenih poena podelili su 13. mesto sa Italijom.

 # Država Izvođač Pesma Bod
01. Španija Salomé Vivo cantando 018
01. UK Lulu Boom bang-a-bang 018
01. Holandija Lenny Kuhr De troubadour 018
01. Francuska Frida Boccara Un jour, un enfant 018
05. Švajcarska Paola del Medico Bonjour, bonjour 013
06. Monako Jean-Jacques Maman, maman 011
07. Irska Muriel Day & The Lindsays The wages of love 010
07. Belgija Louis Neefs Jennifer Jennings 010
09. Švedska Tommy Körberg Judy, min vän 008
09. Nemačka Siw Malmkvist Primaballerina 008
11. Luksemburg Romuald Cathérine 007
12. Finska Jarkko & Laura Kuin silloin ennen 006
13. Jugoslavija Ivan & 3M Pozdrav svijetu 005
13. Italija Iva Zanicchi Due grosse lacrime bianche 005
15. Portugal Simone de Oliveira Desfolhada Portuguesa 004
16. Norveška Kirsti Sparboe Oj, oj, oj, så glad, jeg skal bli 001